Порекло становништва села Мељеница, општина Косовска Митровица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на десној страни Трепчанске реке, у подножју Мајдана (1268), Етемове чуке и Бунгајевог лаза, западно од села Видушића. У Међама села су: Равниште, Јелењски извор, Велики крш, Кравље гробље. Унутар су граница узвишења: Остри крш, Муљ-Барино брдо и Бојова чука.
Воде.
Речица је "Цмиља" – Смиља и потоци: Мушуловски, Близаначки, Трепчански и поток Данавић. Пије се вода са извора и из бунара. Воде су: Студенац, Рупа, Нури–Баљин извор и Претенова чесма.
Земље и шуме.
Делови атара се називају: Судуновци, Црквени лаз, Свињски лаз, Ливадско брдо, Боћово брдо.
Тип села.
Село је махалског типа. У Воц мали су судница и основна школа Шаљске општине. Два сеоска гробља су у Воц мали и Смиља мали.
Историјат.
Село МелIаница записано је у Девичком катастиху 1762. године.
Године 1921. у Мељеници су 27 домаћинстава са 208 чланова; 1948 — 61 домаћинство са 341 чланом.
Старине у селу.
У селу су многи трагови старих рударских радова.
Порекло становништва.
После сеобе у рату 1736/9. у село почињу да се увлаче Арбанаси из скадарске Малесије.
Српско становништво се одржало у селу до под крај 18. века.
Арбанаси знају да је село имало "српску цркву" и да се траг богомоље сачувао у топониму Црквени лаз. Други топоними: Бојова чука, Баћово брдо, Цмиљина мала, сведоче да су досељени Арбанаси у селу затекли Србе и да су живели у заједници са Србима до краја 18. века.
Сада су у селу потомци арбанашких досељеника.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло становништва, село Мељеница (Косовска Митровица) appeared first on Порекло.