Порекло становништва села Штава (и засеоци: Жељево, Трешњица и Миочиће), општина Куршумлија – Топлички округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Штава је под Добрим брдом и ставама Пардушке реке и Штавске реке. Жељево је у подножју камена (1.215м); Трешњица под Треском – Штавском Треском у Трешњичком потоку, а Миочићеје на Миочком брегу и на странама долине Штавске реке. У међама Штаве и заселака су брда: Јавор, Миољев крст, Букова глава, Знатна раван (1.210м), Рудине (1.317м), Чукара (1.198м), Треска (Штавска Треска), Камен (1.215м), Жељевско брдо (1.222м), Дрвник, Врело (1.387м), Цигнски гроб (1.474м), Чардак (1.590м), Копривница (1.642м), Кокошар (1.663м), Пилатовица (1.703м). Унутар су узвишења: Шиловац (987м), Дренова глава, Бодина чука (1.231м), Високо брдо, Метелица (1.267м).
Воде.
Речице и потоци су: Боранска река, Добробродски поток, Грашница и Штовна – Штовнички поток.
Земље и шуме.
Потеси су: Рудински крш, Дренова глава, Шиловац, Трговиште, Метелица, Бодина чука, Високо брдо.
Постанак и тип насеља.
Удаљеност села од појединих заселка је 1–3 км. Једно гробље села и заселакаје код цркве у Штави. Две породице из Штавице на горњем Ибру доселили су се "пре Косова" (1389г) и насеље које су засновали назвали Штава "за успомену" на Штавицу, из које су се доселили У Штави су потомциједне породице ових старих досељеника док потомци друге породице живе у суседном селу Сеоцету.
Историјат.
По Девичком катастиху село Штава 1770. годинеје у области Копаоника и у нурији попа Матеје.
Године 1884. у Штави су 50 пореских глава; 1948–51домаћинство са 413 чланова
Старине у насељима.
И у селу и у засеоцима су многи и разноврсни трагови старог рударства. Цркву у Штави ,храм посвећен Св. Мини подигао је, по предању, Мркша, војвода кнеза Лазара „тридесет седам година после Косовске битке" – 1426. године. По историји, војвода кнеза Лазара Мркша Сићевски био је из Сићева код Истока у Дреници. По записима у рукописном еванђељу штавске цркве, које се чува у манастиру Беочину, 1726. године, 23. априла и 1736. године, 26 јула у Штави је боравио патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Оба пута је одсео у кући "кир Милоша Милујевића".
Порекло становништва.
Родови:
-Гавриловићи, Милићи, Милетићи, Смилићи, Томићи Танасковићи, Малкићи – Малкићани, Митровићи и Ђокићи (23 куће, Св. Мина, Св. краљ Стефан Дечански и прекада слава целе Штаве Богојављење).
Од других родова у Штави су једино:
-Крнци – Крнчевићи (8 кућа, Св. Агатоник и прекада Петозарни мученици). Сеоски ага превео је њиховог претка, свога чифчију, пре рата 1876. године из засеока Витановића у селу Дрену. Ови Крнци су један род са Крнцима у Судимљу.
У Жељеву су:
-Миленковићи, Митровићи, Јосићи, Симићи, Вучковићи и Милетићи.
У Трешњици су:
-Смилићи, Јовићи, Лазаревићи, Виторовићи (9 кућа).
Једини становници Мијочића су:
-Гавриловићи, Стевићи и Нешићи (6 кућа).
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Штава (Куршумлија) appeared first on Порекло.