Порекло становништва села Лагатори (по књизи Лагаторе), општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан
Положај села.
Село у доњем току Попче, с обе њене стране; деле га од суседљшх села Кутње брдо и Спасојевица. Издвајају се три дела (осоја, присоја и раван око реке), који су поглавито под њивама. Око села су шумс и утрине: Осоје, Буђ и Попча, које су заједничка својина села. Један део Попче временом је из селине преобраћен у стално насеље.
Воде.
Лагаторе је, због повољног покожаја, земље, воде, испаша и саобраћајних веза, било увек згодно за насеља. Земљиште је доста плодно и повољно за жита, кукуруз и воће. Извори н вреоца су чести, а река се користи за покретање воденица и наводњавање усева. Главни извори су: Горња вода, Маријића вода, Стајова вода, Изворне рупе, Латски студенац, Рујовека вртача, Боричновац, Студено врело, Марића врело, Попова вода, Ђакова вода и др. Осим тога, за појило се користи река. Али она има још већи значај за привреду. На њој су 10 редовничких и ујменичких воденица, у којима мељу многа бихорска оела (Годуша, Црхаљ, Сипање, Вршево, Азане, Добродоле, Радмани, Муровац).
Y најновије време воде ове реке обилато се користе и за наводњавање. Изведене су четири ваде – једна 1928, а три у време од 1946–1948. године.
Земље и шуме.
Важнији крајеви у селу су: Сслиште. Крст, Поповце, Пијетловиће, Каленице, Хранат, Осојнице, Росуље, Куртановића окућшше, Крчевина, Стојин поток, Рајичсв лаз, Вуков бријег, Осретке, Маријића брдо, Горње село, Границе, Голо брдо (њиве и ливаде). Утринс и шуме су: Kaпона, Пачковиц е, Кофиленик, Јованов Крш, Равни, Трновице, Падалишга, Мала локва, Месине лазe. Сви ови и други називи носе називе старијег н данашњег становништва које се вековима смењивало, јер су Лагаторе старо насеље.
Име селу.
Његово име је вероватно везано за алогаторе - Веснике на путу. На то упућује чињеница да је кроз ово насеље водио главни пут са запада ка Новом Пазару.
Старине у селу.
У долини реке, у месту Трновица, испод Улића брда, налазе се механишта, где су некада били ханови на поменутом пугу. Сем овог, очувани су многобројни остаци старог становништва и у облику црквишта, гробља " других топографских назива. Остаци су старијег српског становништва „Црквиште“ и „Грчко гробље", Попова и Ђакова вода у равни до њиве Шећа Рамчиловића. Друго гробље је на Кукуљачима између Лагатора и Радманца: надгробне велике плоче су однете за изградњу канала код Кршијића воденице. Старо српско гробље је било и на Главици више куће Хасана Радмедовића. „Крс“, место где је садашње православно гробље и новоподигнута капела у њему, остатак је ранијег становнишва, као и топографски називи: Марков пут, Јованов крш, Иван страна, Стојанин поток, Маријића брдо, Рајичев лаз, Крмачина вода. Према томе, очигледан је континуитет измећу старијег и данашњег становнишва, чији су преци досељавани у ово село тек пред крај 17. века. Разуме се да су они долазили као православни, па се неки од тих назива могу односити и на њихове преисламске претке.
Порекло становништва.
Данашњи родови у Лагаторима су: Латићи, Рамдедовићи, Рамчиловићи (Шарововићи), Рујовићи, Новалићи, Маријићи.
-Латићи (15 к.), досељени су из Пелева Бријега у Братоножићима пре 250 година. Роћаци су им православни Вељићн у Доцу и Бабину и Вујовићу у Дапсићима код Иванграда. Латићн су се најпре населили у Трпезима. Taмo и сада живе њихови рођаци Уремовићи.
-Рамдедовићи (17 к.), доселили су се кад и Латићи из Братоножића. Њихов предак се најпре населио у Калачима (Рожаје). Тражећи бољу земљу, дошли су у Трпези, а одатле се преселили у Лагаторе. У Калечима и данас постоји Рамдедовско гробље, а у Трпезима су њихови рођаци Скендеровићи. После 1912. године неки Рамдедовићи су се одселили у Нови Пазар и Турску (Цариград и Смирну).
-Рамчиловићи, раније Шарововићи (16 к.), чији је предак дошао из Плава пре 8 појасева, даљом старином су из Куча. Било их је и у селу Бору па их је одатле иселио скадарски везир. Неки су се преселили у Штип и Нови Пазар.
-Рујовићи (10 к.), који су род са Личинама у Радманцима, не знају поуздано своје порекло.
-Новалићи (8 к.); њихов предак Ново дошао је из суседног села Азана и примио ислам код џамије у Петњици, добивши име Алија. Два брата Новалића, пошто нису могли да плате порез, побегли су у Нови Пазар. Њихови рођаци су православни Азанци.
-Маријићи (1 к. ). Пре 1912. г. било их је 6 кућа, које су се иселиле у Турску. Једни кажу да је њихов предак из Мартинића у Бјелопавлићима, а други из Мартиновића код Плава. Имају рођаке у Врелима код Пећи.
-Бајрамовићи. Кажу да су најстарија кућа и да су пореклом из Турске. Без сваке сумње они су староседеоци. Осим тога, овде су живели и:
-Џуџовићи, који су делом исељени у Нови Пазар, а делом изумрли.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Лагатори (Беране) appeared first on Порекло.