Порекло становништва село Ивање, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан
Положај села и земље.
Село je у долини Ивањске реке, измећу Крша који падају са Коритске висоравни, Градине и Кулинске косе. Доње стране које се спуштају благо у малу речну раван, плодне су и заклоњене од ветрова, па су према томе повољне за земљорадњу и воћарство. Међутим, горњи делови страна, изнад којих су шуме и утрине имају предност за сточарство.
Воде.
Извори избијају готово свуда, а речна вода покреће воденице поточаре, особито у јесен и пролеће. Све ово је било од утицаја да се овде рано развије знатно сеоско насеље.
Историјат, тип и старине у селу.
Краљ Стефан Првовенчани приложио је „оба Ивања са земљом" манастиру Жичи. Село се и данас као и у средњем веку дели на Доње н Горње Ивање, а ови на крајеве. Главни крајеви села су: Доње Ивање, Загај, Ропоти, Коријени, Висилази, Чепице, Брежће, Угари, Рајковићн, Селиште (у средини села), Старо Село при врху Ивања, Ђурђево Брдо (овде су данас куће Ћоровића), Градиште и Равни.
У Старом Селу, Селишту и другим крајевима има осгатака старих гробаља и кућишта. Назив Градиште измећу Висилаза и Равни указује на неко утврђење. Али се на њему не виде трагови каквог зида. Вероватно је ту била нека стражара од брвана. У Ивању jc центар џемата за Ивање, Годијево, Змијинац. Јасен, Костиће и Кошеваре. Џамија је подигнута у првим годинама примања ислама у овом крају. Међутим, православни Срби нису имали своју богомољу све док бегови Ћоровићи нису за своје чифчије подигли малу цркву брвнару, која је спаљена у току посдедњег рата.
Порекло становништва.
Као и у другим бихорским селима, становништво је различитог порекла. Задржале су се неке староседелачке породице које су имале своју земљу. Супротно томе, на беговским имањима су бивале доста честе промене. Од тих насељених староседелаца остали су трагови у топографским називима. Крајеви: Рајковићи и Ђурово Брдо, где данас живе муслимани Ћоровићи, подсећају својим називима на раније становншџтво.
Родови који данас живе у Ивању су:
-Маринковићи (10 к., сл. Св. Никола), кажу да су овде били пре доласка Хајдар–паше. Имали су своју земљу, која је захватала знатно пространство у средини села. Доцннје су их бегови потискивали са боље на слабију земљу у крајевима, али су задржадн својину све до ослобоћења. За Маринка, претка Маринковића кажу да је са Хајдар-пашом правио на Брезовицама (измећу Ивање и Корита) караулу која је служила за осигурање на главном путу Бијело Поље — Нови Пазар.
-Маловићи (18 к., Св. Василија), такоће су старинци. Али се у новије време по слави рођакају са Обрадовићима из Горњих Села код Иванграда.
-Ајдарпашићи (7 к.), род су са другим Ајдарпашићима у Бихору.
-Ћоровићи (20 к.), род су са Ћоровићима из Лозне.
-Вуковићи (13 к., сл. Лучиндан), њихов предак је побегао из тамнице у Скадру и добегао код бегова Ћоровића, који су га населили.
-Ровчани (7 к., сл. Лучиндан), досељени су „због крви" из Роваца. Најпре су дошли у Стубао, а одатле дошли у Ивање на земљу Хајдарпашића.
-Павловићи (2 к., сл. Св. Николу), предак досељен због крви из Куча. У Кучима су им најближи рођаци Ивановићи. Најпре су се населили у Престреке код Бијелог Поља, затим у Негобратину (Корита), а одавде у Ивање. Из Ивања су се једни иселили у Костеницу (Бихор), а други у Србију (Краљево и Крагујевац).
-Трњари (3 к.), рођаци су им Зајимовнћи у Бијелом Пољу. Од њих су се одвојили и населили у Ивању. Због тога што су се населили у трњу, које су крчили, назвали су их Трњарима.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Ивање (Бијело Поље) appeared first on Порекло.