Порекло становништва села Луково, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Луково је на обема странама Луковске и на левој страни Манастирске Реке; највећи део села је на десној страни Луковска Реке. На левој страни Луковске Реке је мала Дрносоје, коју од атара села Барбарушница одваја долина Пударница; од атара села Тибужда – Широки Рид, а од наставачког пута Барбурушинским Ридом. Куће су ове мале на странама Дрносојачке Долине, Раткова Дола и по Шићеву Трапу, а готово су све у шуми.

Горња Мала је у изворишшту, на десној страни Луковске Реке, између Маркова Чукара и Букове Падине. Куће су на обема странама дола, који се у горњем делу зове Макина Бара а доњем Међи Дол, испод Шабине Чуке и Браништа и близу Старо Селишта.

Чукарска Мала је испод Горње Мале а између Грешиног Дола и Маркова Чукара. Куће су у почетку а на странама Јарановачке и Стећеве Долине и око Остре Чуке, на њеном подножју.

Мала Јарановац ја са обе стране, а у доњем делу потока Јарановачке Долине, десне притоке Луковске Реке. Куће су по Јарановцу, како се зове зараван са обе стране Јарановачке Долине. Ту је на десној страни исте долине било прво „село“, од којег се данашње село „запатило“.

Поречанска (Речанска) Мала на левој (једна кућа) и десној страни Луковске Реке. Куће су јој близу реке, у равници.

Рошинска Мала, звана и Бекљинска Чука, је на десној страни Грешиног Дола, десне притоке Луковске Реке. Куће су по ивици Рошинског Рида и под Бекљивом Чуком.

Ма(х)ла Зелена Бара је на левој страни Манастирске Реке, на месту Зелена Бара.

Воде и клима.

Река надолази сваког лета и наноси штету њивама и баштама поред ње; при надоласку допире до кућа Поречанске Мале, које се још не помештају.

Мештани користе воду за пиће са извора (кладенаца), којих има и јачих и слабијих, готово у свакој мали. Главни су: Жељкинац, Дрносоје, Горњи Вирови, Доњи Вирови, Букова Падина, Микина Бара, Зелена Бара, Ђурина Рупа, Студена Вода, Крст, Маковиште, Ручов Кладенац и др. Бунара у селу нема а вода се пије и са потока – „из долину“.

Ветрови дувају са све четири стране. Најјачи је јужни, најхладнији северни док западни доноси лишу.

Земље и шуме.

Земљиште је већим делом под шумом нарочито осојне стране долина; чиме се село знатно разликује од осталих, те се и по томе приближава селима, која чине прелаз ка шопским селима.

Село има оралије, која је у мањим деловима, обичним њивама, око кућа а изван кућа је, где је имање свих становника (и то првих досељеника), на Луковском Риду између Луковске и Манастирске Реке, а на местима званим: Љаков Камен. Дајкина Чука, Гавран, Лисичка Чука, Стећеве Њиве, Бојково Рамниште, Баре, Рашљев Трап, Николина Чука, Модра Глава, Острика, Конова Пољана, Крушкарник, Габрова Чука, Шабина Чука, Браниште, Марџине Њиве, Јарановац, Зелена Бара и др. Удаљеност ових потеса од кућа износи од 15 минута до једног часа хода.

На левој страни Луковске Реке има њива на местима званим: Лајечарница, Раћа Падина, Гарина, Шићев Трап, Језичка Долина и др.

Паше има по мало на многим од поменутих места, а све више на местима, која су у изворишту Луковске и Манастирске Реке.

Тако исто и шуме, браника појединих становника, има на многим поменутим местима, где су њиве и паше.

Становници имају заједничку шуму и пашу на местима званим: Дабиџова Њива, Стара Њива и Големе Падине. По причању мештана остала им је од предака.

Родност земљишта је слаба. Да би једна породица могла умерено живети мора да поседује: 60 ланаце земље оралије, 100 оваца, 10 говеда и 3-4 коња.

Тип села.

Село Луково је разбијеног типа, подељено је на ове мале:

-Дрносоје (18-20 кућа) у којој живе: Величковци, Баба-Маринци, Деда-Ђорђијанци, Деда-Цветковци, Станковци, Славковци, Стеван Јанковић (Шоп), Радовничани и Терзијанци.

-Рошинска Мала (12): Рошинци и Марџини или Деда-Петровци.

-Чукарска Мала (17): Деда-Цветковци и Петровци.

Јарановац (5): Баба-Јанинци.

-Речанска или Поречанска Мала (4): Речани или Деда-Цветковићи.

-Горња Мала (око 20): Ђорђијини, Симиџици, Јовановци, Пешини, Ристинци и Стојановци.

-Зелена Бара: Рошинци (6).

Осим тога има око 10 кућа у којима живе Цигани-Роми.

Име селу.

По причању старијих мештана Луково је названо по „дивљем луку“, којег је било и данас има свуда по селу.

Ма(х)ла Дрносоје је добила име од Дрвно Осоје, које се изговара Дрвно-соје.

Рошинска – по презимену становника у њој.

Чукарска Мала – по чукарама којих у њој има.

Речанска Мала – због тога што је поред реке.

Зелена Бара – по месту-потесу које се тако зове.

Јарановац – није познато по чему је ова мала тако названа.

Старине у селу.

Селом се зове место, где је било данашње село а Старим Селиштем, где је пре овог било село од 70 кућа, које је чума уништила. Поред зидина на селишту се налазе старинске парице. Причају да је село ту постојало, када је и град („кале“) радио.

Град је на десној страни Луковске Реке више Шупљег Камена, а на искрајку једне косанице, од које је одвојен преседлином званим Прекоп. Ту и данас има зидина, налазили су велике ћерамиде и старински новац исти као на Старом Селишту. Причају само, да је ту био град, који доиста потпуна доминира долином Луковске Реке. У скорије време раскопане су зидине неке старе цркве. Судећи по свима остацима некадашњег града, а нарочито по новцу, извесно је да је овај град из римског доба. Др. Ј. Х. Васиљевић је забележио предање да је тај град, као и „каталеначко кале“ (код Врањске Бање) градила царица Марија и вели, да су оба града била у вези са „калуђерским“ путем, који и данас постоји.

На десној страни Манастирске Реке има развалина старе цркве Св. Пантелејмона.

До Старог Селишта постојало је старо гробље где су данашњи становници ископавали костуре.

Постанак села и порекло становништва.

Село Луково спада међу најстарија села овог подручја. Причају поједини стари људи, да је некада на Старом Селишту, које је у Горњој Мали, било од 70 кућа, па га уништила чума а спасло се само 7 кућа – седморица браће, који се склоне и насели у Јарановцу, основавши тако прво „село“ од кога је данашње постало. Неки од старијих људи не надовезује данашње насеље са старијим, али причају да је најпре у Јарановцу било 6 кућа – шесторице браће, па се од развило 18 кућа и потом се одатле из првог села разишли на имања, где су им данас куће. Не знају порекло поменуте браће. Међутим, памте да су пре 60-70 година, а и  они док су били у „селу“, сматрали као род и да се нису узимали међу собом; што се тиче удавања и женидбе тиче били су у вези поглавито са становницима села Врањске Пчиње у сливу Вардара.

-Деда-Петровци, Св. Петка. Једини у селу, а старији човек Чика Стаменко – народни посланик и председник луковске општине прича, како му је још прадед казивао, да су му се преци доселили из села Ђерекарца (Врањска Пчиња у сливу вардара), где су начинили „неку несрећу“, па овамо добегли. Његови су се звали а и данас се зову Деда-Петровци, који су са осталима били у Јарановцу и рачунали се сви у једну породицу, што се и по слави види, јер сви, који су били у Јарановцу данас славе Св. Петку из чега произилази да су и поменута браћа у Јарановцу пореклом из села Ђерекарца. Од њих воде порекло ове породице:

-Деда-Петровци, Цветковци, Рошинци, Баба-Јанинци, Ђорђијани, Симиџици, Јовановци, Пешини, Ристинци и Стојановци – све породице овога села изузев у Дрносоју и једна у Горњој Мали.

Доцније се јављају новији досељеници, који су населили Дрносоје, где је било турско имање. Неки су дошли као чивчије и момци, а неки пошто су купили земљу.

Пре 80 година доселио се Груја са четири сина: Јанком, Славком, Ђорђијом и Мишом из села Радовнице (у изворишту реке Пчиње) из разлога што је тамо „дивјак-планина“. Њихови потомци су:

-Радовничани (Славковци, Јанковци, Мишинци и Ђорђијанци), Аранђеловдан.

Пре 70 година населили су се:

-Наставчани, Аранђеловдан,  пошто су купили земљу у Дрносоју. Потомци су им:

-Величковци, Баба-Маринци и Ђорђијанци, Св. Петка. Сви из Ђорђијанске породице су у Наставцу.

-Станковци, Аранђеловдан,  су се доселили пре око 50 година из села Стајовца (Врањска Пчиња у сливу Вардара) на турско имање, где су били турски момци.

-Терзијанци, Никољдан,  воде порекло од неког терзије, који се доселио из села Првонока (Пчињски срез) и настанио на турско имање.

-Трничани, Никољдан, су се населили за време ослобођења 1878. године, дошавши из села Доње Трнице (Врањска Пчиња у сливу Вардара), одакле су дошли због сиромаштва.

-Стеван Јанковић „Шоп“ се доселио из села Доганице близу Ћустендил Бање, где није имао земље. Не слави.

Сеоска слава је Св. Богородица; славе је у Јарановцу на месту званом „село“.

И ово село је постало од „села“ у Јарановцу, из којег су се разишли пре 90-100 година, кад је у истом, првом селу, било око 18 кућа.

Неки од старих становника одселили су се из села, као:

-Анђелковци, кад се „село“ растурило, у Трибужде (Пчињски срез), један у Буштрење док су неки су Карабашковци изумрли а неки се одселили у Врање, те их и данас зову Луковцима.

Изузев Наставчана, који се копају у гробљу села Наставца, сви остали имају заједничко гробље.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Луково (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Барбарушинце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Барбарушинце је на десној страни Барбарушинске и не левој страни Луковске Реке, односно на обема странама Барбарушинског Рида, који се пружа између обе поменуте реке. Куће су распоређене већином у групицама и то на десној страни Барбарушинске Реке; са обе стране Дунђерског Дола, који се у почетку зове  Појатиште; у почетку а на левој страни Кривићског Дола; на левој страни Станковске Долине; на левој страни једног безименог дола; изнад старог Селишта; са обе стране безимених долова и на месту званом Лисина и Барје. На левој страни Луковске Реке куће су на местима званим Обршина и Дрење.

Куће су ближе риду него реци: стране су долина, нарочито лева страна долине Луковске Реке, већим делом под шумом.

Воде.

Главнији извори са којих се користи вода за пиће су: Кривић, Булина, Чешма, Дрење и др. Осим тога вода за пиће се узима и са потока. У селу постоји извор Лековита Вода у Јоцкиној Долини, на десној страни Барбарушинске Реке. Лечи ране и очне болести.

Земље и шуме.

Изузев по коју њиву око кућа све остале су на Барбарушинском Риду, на местима званима: Мали Вирови, Обршина, Сама Бука, Две Буке, Дафина, Русалијско Дубје, Булина Чешма, Три Буке, Рамниште, Кривић, Крива Падина, Китке, Појатиште, Орашчићи, Виноград и др. Поменута места су удаљена од кућа од 5 минута до једног сата хода.

Мало паше имају појединци на местима званим: Лисина, Барје, Рамниште, Обршина и Дрење.

Сва је шума по странама долина Барбарушинске и Луковске Реке, на местима: Барје, Лисина, Обршина, Дрење и др.

Село има заједничку пашу и шуму на местим званим: Самсур, Достински, Чукар, Пударица и Длга Рдина. Близу села је и, по причању, остала од предака као и сва остала земља.

Тип села.

Ово село је разбијеног типа, али нема ма(х)ла, већ су куће у групицама а по негде су куће усамљене. Те су групице међусобно удаљене од 5-10 минута хода, куће су у групама међусобно удаљене 30-40 корака а негде и од 100-150 корака.

Презимена становника су: Дунђерци, Бојинци, Стајовчани или Павловци, Станковци, Воденичарци, Пешинци, Јанкеровци, Дејановци, Анђелковци, Ришинци, Ђорђијани, Бањчани, Цветанови, Цареви, Брезовкини, Стојановци, Јанчини и Баба-Петканинци.

У селу има укупно око 50 кућа а у појединим групама од две до шест.

Старине у селу.

„Селом“ се зове место, где је најпре било село данашњег Барбарушинца; оно је у заклону, на омањој заравни, лево од Кривићске Долине, десне притоке Барбарушинске Реке. Причају, кад је село било на овом месту пре 80-90 година, гора била велика а по реци су онда рибу ловили, о чему данас нема ни помена.

У селу постоји Селиште, које је на десној страни Барбарушинске Реке недалеко од Пешинских кућа. Ту данас има зидина, старих воћки (ораха и крушака), којих је раније било много више. Причају, да је ту било село „големо, од друг век“ и да га је чума уништила.

Више Селишта постоји Стао Гробље, које је данас поорано; ту су ископавали костуре. Близу њега је и садашње гробље.

На десној страни Кривићске Долине, на месту Црквишту има зидина од данашње старе цркве.

Постанак села и порекло становништва.

И ово село је постало од групе кућа, од првога села Барбарушинца тиме, што су се пре 80-90 година становници разишли на своја имања.

Нико од старијих људи у селу не зна које први село заселио. Обично кажу, како је село Барбарушинце „од баб'н зам'н – од памтивек“. Међутим, има стараца, који сигурно знају, да пре 80-90 година сељани овог села нису имали везе ради женидбе или удаје са мештанима села Вишевца, јер су сматрали, да су род, а кад је било свадбе у једном селу „канили су на свадбу“ становнике другог села.

Прича се да су како оба села, Вишевце и Барбарушинце, заселила два брата, Ариз и Крагуј, које је довео спахија од Призрена. То је било најдаље пре 120 година.

Крагуј је заселио Барбарушинце и од њега воде порекло ове породице:

-Дунђерци, Бојинци, Станковци, Воденичарци, Јанкеровци, Анђелковци, Ришинци, Ђорђијини, Цветанови, Цареви, Брезовкини, Стојановци, Јанчини и Баба-Петканинци, сви славе Аранђеловдан, дакле све породице овог села изузев:

-Пешинци, Митровдан, чији је прадед дошао пре 90-100 година из околине Лесковца, али се не зна разлог; спахија га је примио и населио и:

-Дејановци, који воде порекло од деда Цветана, који је још пре 90 година дошао као пасторак са мајком, која се удала за неког Дејана, по коме се потомци Цветана зову. Цветан је са мајком дошао из села Голочевца (Врањска Пчиња у сливу Вардара).

Село је расло поглавито прираштајем становништва, највише првог досељеника а нешто и од ових последњих.

Само су се по ослобођењу 1878. године доселили:

-Павловци-Шопови или звани Стајовчани, Аранђеловдан, из села Стајовца (Врањска Пчиња у сливу Вардара) због турског зулума.

Сеоска слава је Св. Јован

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Барбарушинце (Врање) appeared first on Порекло.

[toggle title="ТЕСТИРАНИ МАРАШ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"]

Мараш

Хаплогрупа: R1b род Б

Порекло: Бијело Поље, Подгорица, Црна Гора

Крсна слава: Митровдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам

The post Порекло презимена Мараш appeared first on Порекло.

[toggle title="ТЕСТИРАНИ НИКОЛАШЕВ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"]

Николашев

Хаплогрупа: I2a M223 род Ж

Порекло: Госпођинци, Жабаљ, Бачка, Србија

Крсна слава: Стевањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам

The post Порекло презимена Николашев appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Вишевце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Вишевце је на левој страни Барбарушинске и на обема странама а у изворишту Вишевске Реке; углавном са обе стране рида између Вишевске и Барбарушинске Реке.

Мала Заградено је на левој страни Вишевске Реке.

Мала Присоје се налази на десној страни Вишевске Реке, у присуоју.

Фрулачка Мала је на левој страни Фрулачког Дола, десне притоке Вишевске Реке.

Мала Јазвиње је у изворишту а са обе стране Барбарушинске Реке.

Међачка Мала је на левој страни дола Магаревца, леве притоке Барбарушинске Реке.

Селишка Мала је испод Међачке Мале, на месту Селишту.

Мала Клечипас је са обе стране једног дола, чији је поток лева притока Барабарушинске Реке.

Мала Гарван је са обе стране Граванског Дола, леве притоке Барбарушинске Реке.

Станимировска Мала је са обе стране Станимировска Дола, леве притоке Барбарушинске Реке.

Мала Село је не масту званом „Село“, испод Станимировске Мале.

Леве стране долина Барбарушинске и Вишевске Реке су већим делом под шумом, највише високим буквама. Куће се на тим странама једва виде.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, којих има доста, јер је место у изворишту река и потока „вододражно“. Познати су као јачи: Крстати, Кладенац, Вирови, Турски Кладенац, Китка, Бачевиште, Пећ, Османовче, Коњарица и Студено Кладанче.

Земље и шуме.

Њива имају мало око кућа, сва им је на Вишевском Риду, који је између Вишевске, Сурдулске у Барбарушинске Реке и данашње (заправо ондашње) српско-турске границе, а на местима званим: Ћурчина Ливада, Дуб, Паунов Чукар, Бара, Свињарник, Барин Чукар, Побијен Камен, Магаревац, Бачевиште, Данчул, Подралице, Коњарица, Јазвиње, Кључ, Св. Илија, Османовче, Бабинске Њиве, Чука, Бели Камен, Миленков Гроб, Жута Падина, Копотина и др. Ова места су удаљена од кућа од четврт до на сат хода.. На појединим од тих места имају многи поред њива ливаде и бранике.

Село има заједничку шуму и пашу на местима званим: Гарина, Свињарник и Балабаново Осоје; сва је на левој страни Вишевске Реке, испод Заграденог, далеко од кућа од 5 до 40 минита пешачког хода.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Заградено (3 куће) – у којој живе Близанци, Дејановци и Маринковци; Присоје (8) – Ивановци, Стошини или Фићорци и Јованови; Фрулачку Малу (3) – Цветковци или Фрулаци; Јазвиње (2) – Сорминци; Међачку Малу (3) - Дејановци или Међаци; Селишку Малу (5) – Рашинци; малу Клечипас (9) – Дамњановци, Ђорђијини и Близанци; Гарван (5) – Танкинци, Веселиновци и Рашинци; Станимировску Малу (6) – Станимировци, Петровци и Толини и малу Село (5) – Митровци и Цигани.

Име селу.

Не прича се ништа о настанку имена села Вишевце.

Станимировска, Међачка и Фрулачка мала су добила имена по презименима становника у њима, остале: Заградено, Присоје, Јазвиње, Селишка, Клечипас, Гарван и Село – по топографском називу места на коме су.

Старине у селу.

И ово село је постало од „села“, које је било на месту званом „Село“; одакле су се разишли, изузев неких, пре 80—90 година. Ма том месту су данас многе ровине а ту је и Спахијска Њива.

У сели Вишеевцу постоји и Старо Селиште, где је данас Селишка Мала; ти је до скоро било зидина. За то негдашње село не постоје никаква сазнања.

Данашње гобље је на месту Старог Гробља, где има и зидина од старе цркве.

Постанак села и порекло становништва.

Као што је речено при опису села Барбарушинца, села Вишевце и Барбарушинце постала су од два брата; Ариза и Крагуја, које је спахија довео од Призрена.

Ариз је заселио Вишевце, настанивши се на данашњем месту званом Село, на левој страни Барбарушинске Реке, које је према „Селу“ села Барбарушинца, где се Крагуј настанио. Ариз је у „Селу“ наишао на Цигане – Ђорговце, којих и данас ту има. Причају да је Ариз имао три сина, а један од њих седам синова. Пре 100 година, веле да је било 10 кућа а када је Усејин Паша истеран из Врања 1842. године, било је 17 кућа.

Главну масу становника у овом селу чине потомци Ариза и то су:

-Близанци, Дејановци, Маринковци, Ивановци, Стошини или Фићорци, Цветковци или Фрулаци, Дејановци или Међаци, Рашинци, Дамњановци, Ђорђијини, Танкинци, Веселиновци, Станимировци, Петровци, Толини и Митровци.

Осим њих у селу су:

-Сормини, који воде порекло од једног „бећара“, који је пре неких 80-90 година дошао из села Ћурковице, из соминске породице, у селу застао и удомио се, и:

-Јовановци (у мали Присоју), који су од једног „призетка“ из села Златокопа (Пчињски срез). Он је призећен пре 40-50 година.

Осим њих нико се доцније није доселио у ово село.

Сви становници славе Аранђеловдан и Никољдан.

Сеоска слава је Св. Тројица – Духови.

Вишевчани се од околних становника одликују тиме, што су уопште сви веома вредни и најбољи мајстори (поред Црнотравчана) у врањском округу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Вишевце (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Наставце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Наставце је на странама Сурдулске и Барбарушинске Реке, од којих постаје Требишњска Река и на странама долине све три реке.

Горња Мала је на обе стране Барбарушинске Реке а Доња Мала са обе стране Требешињске и на левој страни Сурдулске Реке. Куће има на левој страни долине Сурдулске Реке и ближе риду на местима званим: Студена Вода, Вирови, Базова Падина и осталих, који су поред реке и без нарочитих имена.

Клима.

У овом селу је топлије у односу на околна села, јер је оно у заклону „у за-ветар“, а уз то је, као што мештани кажу и у „припек“, односно на месту где је лети јака жега. Најхладнији ветрови, северац и кошава, ретко дувају у овом селу.

Земље и шуме.

Село има њива већином ван кућа, на местима званима: Китке, Балтија, Јазвиње, Гиздаво Дрво, Белишево, Кашкало, Кљајина Падина, Колник, Лештар, Базова Падина и др. На свим тим местима имају пашњаке и бранике.

Село има заједничку пашу и шуму звану Мртвица, око 15 минута далеко од села.

Земља је слабе родности. Да једна породица осредње живи треба да поседује: 60 дана орања белог жита, 30 дана орања кукуруза, два пара волова и 60 комада ситне стоке.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на две ма(х)ле: Горњу и Доњу Малу. Осим тога има зачетака будућих мала – Кашкала и Белишева, које неки и сада малама називају.

У Горњој Мали (16 кућа) су породице са презименима: Ђорђијини – у које спадају Нешићи, Величковићи и Трајковићи; и Крстини или Калаици – од којих су: Цветановићи, Дејковићи и Џоџини.

У Доњој Мали (4) су: Данини и Ристини. У Кашкалу и Белишеву (5) су Илијинци и Стевановци.

Укупно у селу има око 25 кућа.

Село Наставце, као и Горња Требишња требало би да су збијеног типа, као Буљесовце и друга села, јер је развијање села, као и код ових, било не једном месту, али су оба села разбијеног типа због тога што конфигурација терена не дозвољава стварање села збијеног типа. Равница поред реке није довољан за веће насеље, има је местимично те су куће по групама распоређене док је остала земља неродна, ридска, те се становници исељавају.

Трла.

У селу има око 10 трла, поред неких и колибе а на местима званим: Лештак, Кашкало, Балтија, Папрадња, Грашиште, Базова Падина и Колник.

Име селу.

Прича се да је село названо по свом положају, јер је на станцима („на станци“) Сурдулске и Барбарушинске Реке, те је од „на станци“ постало Наставце. Кашкало и Белишево су топографски називи.

Старине у селу.

У селу нема никаквог селишта. На десној страни Барбарушинске Реке а у почетку Кривог Дола постоји „Трлиште“, где су некада била трла.

Данашње гробље је, по причању, на месту старог гробља, од којег нема никаквих остатака.

Порекло становништва.

-Ђорђијанци или Милосавци; Аранђеловдан, су, по причању, најстарија породица у селу. Њихови преци овде дошли пре 100 година из села Реткоцерја у Јабланици – близу изворишта реке Медвеђе, где су на чесми убили Арнауче и због тога морали побећи. Добегла су три брата, од којих је један отишао у околину Лесковца. Сви им се потомци зову Ђорђијанци или Милосавци, а поред тога имају и презимена:

-Нешићи, Величковићи, Трајковићи, Илијинци, Стевановци и др.

-Калаици или Крстини, Никољдан,  су други по старини у овом селу, чији су преци овде досељени пре 90-100 година из села Нагоричиног код Куманова, збот тога што се онда у Наставцу могло боље живети. Потомци су им:

-Ристини, Цветановићи, Дејковићи и Џоџини.

-Дининци (Митровдан, Аранђеловдан и Никољдан) су се доселили одмах иза претходних из околине Ћустендил Бање. Тамо су убили спахију и најпре добегли у село Берељић, где су провели лето, али како је у том селу било хладније – а они ненавикнути на ту климу потраже село где је топлије и дођу у Наставце. Њихови потомцу су:

-Динини.

После ових није више било досељавања те је село расло само прираштајем од поменуте три породице.

Из породице Дининци, досељеника из Ћустендила, неки су риђи.

Из овог села се одселило у Јабланицу око 15-20 кућа, јер је земља неродна те нема услова за бољи живот.

Сеоска слава је Марковдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Наставце (Врање) appeared first on Порекло.

[toggle title="ТЕСТИРАНИ КУРАНДИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"]

Курандић

Хаплогрупа: R1a род АЊ

Порекло: Трнава, Рашка, Србија

Крсна слава: Стевањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам

The post Порекло презимена Курандић appeared first on Порекло.

[toggle title="ТЕСТИРАНИ СТОЈКЕЧИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"]

Стојкечић

Хаплогрупа: I2a DN род АГ

Порекло: Кобишница, Неготин, Србија

Крсна слава: Тодорова субота

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам

The post Порекло презимена Стојкечић appeared first on Порекло.

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам

The post Порекло презимена Мицић appeared first on Порекло.

[caption id="attachment_60882" align="alignright" width="300"] Капела Св. архангела Гаврила[/caption]

Порекло становништва села Горње Требешиње, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са обе стране Требишињске Реке, у равници око ње, не по странама нити ближе површини рида као горња села.

Горња Мала је прва одозго са обе стране Требешињске Реке; куће на левој страни су око ушћа Големог Дола, леве приточице Требешињске Реке.

Средња Мала је испод Горње Мале, такође са обе стране Требешињске реке. Куће на левој страни су око ушћа Каниног Дола, леве приточице поменуте реке а оне на десној страни су око ушћа дола Баре, десне притоке Требешињске Реке.

Доња Мала је испод Средње Мале са обе стране Требешињске Реке. Куће на левој страни су око ушћа Мечкине Дупке, леве приточице Требешињске Реке а оне на десној су испод Средњег Рида а са обе стране око ушћа Средњеридског Дола.

Куће су већим делом у равници, које има само местимице поред реке и око ушћа потока, притока речних.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, којих има свуда по речишту, али су без имена.

Земље и шуме.

Село има њиве близу кућа у равници поред река, где је најбоља земља, али је њих мало; већином је ван кућа а на местима званима: Средњи Рид, Широка Падина, Трњива Падина, Било, Големи Дол, Угар, Ваганеровац, Падина, Попов Дол, Бара, Варена Глава, Селиште и др.

На већини поменутих потеса имају по мало паше и бранике, обично заједно; где је паша ту је и браник.

Заједничка шума и паша је Врла Страна и Манастириште; обоје далеко од села фртаљ (1/4 час) сата пешачког хода.

Да једна породица осредње живи потребно је: 20 хектара њива, два пара волова и око 10 комада ситне стоке.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Горњу, Средњу у Доњу. Све су мале дуж Требешињске Реке, удаљене једна од друге од 5 до 10 минута. Куће у малама су груписане, међусобно удаљене од 200 до 300 корака или више – од 5 до 10 минута.

У Горњој Мали (10 кућа) живе: Деда-Стојковци, Пандурци и Филипови: у Доњој Мали (12) су: Стајовчани, Дејанови и Филипови; у Средњој Мали (7) су: Пандурци, Дејанови или Цакинци, Спасини, Филипови и Нешинци.

У селу има око 40  кућа укључујући и Циганских 12.

Име села.

Прича се да је село добило име Требешиње, што су некада, када се градио манастир на данашњем манатиришту, требили гра' (пасуљ) за раденике, те од оног „требења“ постало име Требишње. Други кажу да су ориз требили у „неко време“ и то силом приморани.

Село, које је постојало пре данашњега Горњег Требешиња звало се Горња Гуштерица, а на месту Доњег Требешиња била је Доња Гуштерица; тако да је по причању, и данас записано „у ћутук“ (китик) у Цариграду.

Старине у селу.

У селу постоји Старо Селиште, које је на десној страни Требешињсске Реке испод завршастог узвишења Варене Главе. Ту су налазили зидине, тугле и велике „грнчурине“. Причају да је ту „у дуг век“ било село Горња Гуштерица.

До селишта постоји „трлиште“, где су некада била трла спасинска, па их померили.

Гробље им је код цркве у Доњем Требешињу, где се сахрањују и становници села Купинице.

Порекло становништва.

У селу су ови родови по редоследу досељавања:

-Спасини (Филипови), Св. Петка, су најстарија породица у селу, чији су се преци овде доселили пре 100 година из околине Лесковца. Не зна се разлог њиховог досељавања, Њихови потомци су, осим Спасиних, како се уопште зову, и Филипови.

-Калуђерци. Њихови преци су се доселили из Љубате (према северног граници Врањске Пчиње, мада овој не припада). Не каже се коју славу славе.

-Пандурци, Аранђеловдан и Никољдан,  су се доселили из околине Ћустендил Бање, одакле су  - због убиства Турчина – побегли.

-Стојковци или Ћерамиџинци, Аранђеловдан и Никољдан, су пореклом из села Доњег Нередовца (у Морави). Предак им је живео у Доњем Нерадовцу, па пошто је умро, жена му се преудала у Горње Требешиње за неког Ђорђа из спасинске породице, коме је и своју децу довела. Сви се зову Стојковци.

-Цакинци или Дејановци, Аранђеловдан, који су по пореклу из села Дејанца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Дед им јебио у Горњм Требишињу терзија, па како је у селу Дејанцу „дивјак-планина“, он се у Горњем Требешињу настани и призети.

-Нешинци, Аранђеловдан,  су се доселили из села Несврте (Пчињски срез), не зна се разлог досељавања.

-Стајовчани (Грујини и Нисини), Аранђеловдан, су се последњи доселили пре 80-90 година, који воде порекло од два брата Грује и Нисе, који су дошли „на питомо“ из села Стајовца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Осим што се њихови потомци зову Стајовчани, а поред тога и Грујини и Нисини.

Након ових нико се у село није доселио.

Сеоска слава је Св. Арханђео Гаврило.

Ово данашње село није постало као „горња“ од првог села, већ су становници са кућама тамо, где су им се стари заселили.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горње Требишње (Врање) appeared first on Порекло.

[caption id="attachment_60887" align="alignright" width="300"] Храм Св. великомученика Георгија[/caption]

Порекло становништва села Доње Жапско, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је углавном у равници са обе стране Жапске Река. Већи део села је на десној страни док су на левој само две мале.

Рашинска и Стајна Мала су на левој страни Жапске Реке, обе на месту Ђуринац.

На десној страни Жапске Реке прва је одоздо Доња Мала, која је наспрам Стајној Мали; изнад ње су уз реку.

Чочинска Мала је у равници, испод сеоског пута.

Маринкова Мала је на десној страни Брајчиног Дола, десне приточице Жапске Реке.

Топалска Мала је на десној страни Брајчиног Дола, више Маринкове Мале.

Вукадинска Мала је на левој страни Брајчиног Дола.

Дијановска Мала је на десној страни дола Калдрме, десне притоке Жапске Реке.

Југинска Мала је на десној страни а у доњем делу Грданице или Кусог Дола, десне притоке Жапске Реке и:

Џољинска Мала је изнад Југинске Мале, на десној страни истог дола а на месту званом Крмољ.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, од чега свака мала има по једна и сви су довољно јаки, то су: Џољински Кладенац, Чешма, Брајчински Кладенац, Дејанов Кладеноац, Лековита Вода, Деда-Стошин Кладенац и Доњомалски Кладенац.

Земље и шуме.

Њива имају око кућа, односно око мала а већином око села, на местима званим: Војиновац, Ђуринац, Бели Брег, Грданица, Крмољ, Калдрма, Бачевиште, Селиште и др.

Шуме има местимично на десној страни Жапске Реке и у Кусом Долу; али сви готова дрва доносе из Глога и из села Брезовице.

Заједничку пашу (утрину) имали су на десној страни Жапске Реке на месту Крмољу, али им је, као што је поменуто, одузета.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Рашинску (у којој има 5 кућа) – где живе Рашинци; Стајну (4) – Стајни; Доњу Малу (7) – Чочинци, Маринковци и Стајни;  Чочинску Малу  (7)– Чочинци или Стошини и Данковци;  Маринкову Малу (6) – Маринковци и Манини;  Топалску Малу – Топалци, Павунови и Бошњаци; -  Вукадинску Малу – Вукадинци;  Дејановску Малу – Дејановци;  Југинску - Југинци (5) и Џољинску Малу (4) - Џољинци.

У селу има око 65 кућа.

Име селу.

Не зна се одакле је име села Жапско док су ма(х)ле назване по родовима, који живе у њима.

Село, које је било пре данашњег села Жапског на Старом Селишту звало се Рајчиновац.

Старине у селу.

На десној страни Жапске Реке, око 10 минута даље од села постоји Старо Селиште, које су још „беглери“ орали. На истоме је било камење, при орању су наилазили на „зидине“, а причају, да је ту у „друг век“ било село Рајчиновац; не зна се како је нестало.

На левој страни жапске Реке постоје Русалијска Гробја, од којих нема никаквих трагова.

Порекло становништва.

Родови у селу су:

Старинци:

-Данговци или Спасинци, Аранђеловдан, су старинци. Њих су затекли Турци, кад су ово село заузели и сви доцнији досељеници. Од њих су данас остале само две куће а око 6-7 кућа се одселило у Врање.

Остали становници су доцније досељени, већином као чивчије и момци турски, по редоселду досељавања:

-Југинци, Никољдан, су најстарији досељеници, чији су преци пре 100 година дошли као чивчије из села Коћуре (Врањска Пчиња у сливу Вардара), где је земља слаба – „планина“. Када су се доселили било је шесторица браће, од којих је један отишао у Вртогош (Врањско Поморавље), један у Собину (код Врања), једна у Горње Жапско док су се остали настанили у овом селу. Они су данас најмногобројнији а потомци су им становници  Маринковске, Топалске и Југинске Мале:

-Југинци, Манини, Топалци, Павунови, Бошњаци и Маринковци.

-Рашинци, Никољдан, су добегли из околине Битоља, где су убили Турчина. Од ове породице има неких у Горњем Жапском, Златокопу и другим селима.

-Чочинци или Стошини, Никољдан, су из села Нерава (Врањска Пчиња у сливу Вардара) овде довели „беглери“ на своју земљу.

-Стајни, Св. Петка, су се доселили из села Ослара због турског зулума.

-Дејанови (или Дејановци), Аранђеловдан,. Њихови преци (прадедови) су досељени из оближњег села Вишевца, где је слаба земља.

-Вукадинци, Никољдан, су се доселили из села Претине (Кумановска Пчиња). Њих су довели бегови пре 80-90 година.

-Џољинци, Митровдан,  су се доселили из села Миланова а порекло им је било из Крајмировца (Моравица). Они су поседњи досељеници у ово село.

После ових у ово село се нико није доселио; село је поглавито расло прираштајем првих досељеника.

Сеоска слава је Св. Стеван.

До ослобођења 1878. године у данашњој Доњој Мали било је 7 чифлука, седморица бегова: Сви становници су били чивчије и момци турски. Ту су им биле куће. Одатле су се разишли, и то чивчије, тек пошто су прикупили имања од Турака, а то је било пре ослобођења.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Доње Жапско (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горње Жапско, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

[caption id="attachment_60892" align="aligncenter" width="1024"] Манастир Св. Стефана[/caption]

Положај села.

Село је у изворишту, а на десној страни Жапске реке, испод манастира Св. Стефана.

Горња Мала, прва одозго, је на десној страни Жапске Реке, на омањој уздигнутој заравни. Збириштем, где се стена испољила, одвојена је од Доње Мале, која је такође на десној страни Жапске Реке, под поменутом стеном.

Грамадарска Мала је на истој страни Жапске Реке а изнад Доње Мале, на незнатном узвишењу – „билцу“ – Грамађама.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, од којих су познатији: Грамадарски Кладенац, кледенац у Кусом Долу и Чешмиче. У селу има и четири бунара.

У селу је хладније у односу на оближња села (Доњем Жапском и Миланову) због тога што је на већој надморској висини, самим тим је више изложено ветровима.

Земље и шуме.

Земљиште, мада је село у изворишту Жапске Реке, није брдско као у осталим горњим селима, већ је више равно, те и земља није ридска.

Њива има око кућа, односно око групе кућа а већином је око села, на местима званима: Широка Падина, Јабука, Пусто Гробје, Јовина Башча, Рид, Крмољ, Куси Дол, Село, Селиште, Крстато Лојзе, Стара Лојза и Луковица – где су виногради. На истим местима поједини имају по мало паше и шуме. Шуме има највише у Кусом Долу, у изворишту Жапске Реке и на месту званом Терзика, али је мало, те дрва доносе из Глога и Брезовице.

Село има заједничку шуму и пашу, звану Широка Падина, далеко од села 10-15 минута хода и она им је остала од предака.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Горњу, Доњу и Грамадарску Малу.

Горња Мала (у којој има 16 кућа) се састоји од четири групице кућа – са по 4-5 кућа, које су раздалеко око 100-150 корака – у којој живе Секулци, Николчини, Поп-Антини и Барачићи;

Доња Мала (9) има две групе кућа са истим растојањем – у којој живе Ајтинци и Поп-Марковции;

Грамадарска Мала (8) из две групе кућа – у којој су Гаџини и Марковци.

Куће су у групама међусобно удаљене од 30 до 40 корака а само неке 80-100 корака.

Име селу.

Ништа се не прича о имену села Жапског. У почетку је било једно село Жапско и било својина двојице Турака (бегова), од којих се један одвојио, узевши у део данашње Горње Жапско, које је Горњим названо за разлику од Доњег Жапског.

Грамадарска Мала названа је по топографском месту Грамађама, које је добило име од неких „грамада“, гомиле камења, које је ту било.

Старине у селу.

И ове јо село, Горње Жапско, као и сва горња села постало од свог првог села, одакле су се становници разишли пре 60-70 година, пошто су од Турчина, чије је било Горње Жапско, купили сву земљу горњо-жабачку и поделили је међусобно, братски.

Место где је било прво село, зову данас „селом“; ту су куће Доње Мале. До истог, а ближе реци, постоји Старо Селиште, где се данас налазе: дуварине, „железурине“ и секире. О селу, које је ту било, мештани не знају ништа. Од тог села је, по причању, заостало данашње Пусто Гробје, које је на левој страни Жапске реке. Садашње гробље је близу овог.

Порекло становништва.

У селу су ови родови, по редоследу досељавања:

-Секулци (Николчини), Никољдан и Аранђеловдан, су најстарија породица у селу, чије су претке пре 100 година довели Турци из Стајевца (Врањска Пчиња у сливу Вардара), да им буду чивчије. Њихови потомци су Секулици и Николчини.

-Марковци (Поп-Антини), Никољдан, су се доселили из околине Битоља, где су у били Турчина и због тога побегли. Били су чивчије и момци турски. Њихови потомци су Марковци и Поп-Антини.

-Милосавци или Ајтинци, Никољдан, воде порекло из села Топлог Дола (Масурички срез) – родоначелник је  посињеник у Секулској породици.

-Гаџини (Поп-Марковци), Аранђеловдан и Никољдан, су из села Раинци (у Моравици). Њихов предак, неки кажу прадед, био је ђак код једног од овдашњих попова из Секулске породице, па ту заостао и доцније своје довео. Потомци им се зову Гаџини и Поп-Марковци.

-Барачићи, Никољдан, су се доселили пре 25 година из села Преображења.

Село је углавном расло прираштајем од првих досељеника.

Сеоска слава је кад и манастира – Св. Стеван.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горње Жапско (Врање) appeared first on Порекло.

The post Порекло презимена Попић appeared first on Порекло.

[toggle title="ТЕСТИРАНИ БРАДВАРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"]

Брадваровић

Хаплогрупа: I2a DN род АЂ

Порекло: Банатска Паланка, Банат, Србија

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам

The post Порекло презимена Брадваровић appeared first on Порекло.

Презимена у селу Татар Варош  (општина Цетинград – Кордун), према попису становништва СР Хрватске 1948. године: Слика 1. Топографска мапа села Татар Варош у размери 1:25000 Резултати пописа становништва од 1857. до 2011. године за село Татар Варош – извор Wikipedia: год. 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. […]

The post Порекло презимена, село Татар Варош (Цетинград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Буљесовце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са обе стране, а у почетку Буљесовског Дола, десне притоке Коштаначке Реке. Спада у ред најбољих овдашњих села по положају, земљи и води; због тога је по причању, као што ће бити поменуто, и  име добило. Док су околна села разбијена у мале, оно је на окупу – само су трла изван села.

Воде и клима.

У селу постоје три чесме, које никада не пресушују а и вода и м је изврсна; зову их: Накина, Поп-Нешина или Голема и Поп-Мишина чешма, по именима оних које су их подигли. Велике су, какве се и у Врању виђају, сазидане од тесаног камена пре око 70 година. Од њих тече поток назван Буљесавским Долом. У селу постоји и један бунар, који је недавно ископан.

Поред добре земље, која је у близини и око села, вода је један од разлога што су куће овог села на окупу; водом са чесама служе се и када у пољу раде, а ту и стоку поје.

Мада је село у долини, у заклону, ипак је у њему хладноћа као и у околним селима.

Земље и шуме.

Сва им је земља за обрађивање око села, а на местима званим: Јарице, Самовилско Коло, Слибоку Дол, Дуб, Стублина, Рамниште и Врла Страна. Та су места удаљена од села од 5 минута до пола сата хода.

Сваки има свој браник и по мало паше у Слибоком Долу и око њега. Слибоки Дол је био манастирски.

Немају заједничку пашу и шуму.

Тип села.

Село је збијеног типа. У турско доба сматрано као ма(ха)ла села Буштрења, али само код ондашњих власти, док је у народу одувек сматрано као село.

Куће су све у групи, растављене ограда дворова, путем сеоским или обичним земљиштем 30-40 корака.

У селу живе породице:

-Ивковци, Ћајци (Ћајинци) или Нешинци и Каралејци.

У селу има око 20 кућа.

Трла.

Мештани овог села имају своја трла ван села а на местима званим: Габрике и Дуб. Поред њива и винограда ту има местимично крупне горе – дубица. Далеко су од села 10 до 20 минута хода. Поједини имају и по два трла; једну ван села а једну до куће: свака кућа има трла ван села. Укупно има 15 трла, од којих су 9 изван села на поменутим местима. Трла код куће старија су од оних ван села – која су саграђена пре 60-70 година када су становници удаљили стоку од кућа. Разлог што ни мештани, попут околних села, нису прешли да живе на трлима је земља и поље, која је родна и у близини, око села, те су им трла била близу и вода, која је изврсна и какве нема око села, где су им имања, па је, када је потребно, и тамо носе.

Име селу.

Прича се да је село добило име Буљесовце од „Боље Селце“, како се најпре звало данашње село Буљесовце – због „оралије“, која је близу села и веома родна као и због добре воде.

Старине у селу.

У селу постоји Старо Селиште, које је одмах испод сеоских кућа са обе стране Буљесовског Дола. Ту и данас има воћака, ту су баште и  конопљишта, а било је и зидина. Прича се да је ту било село под именом Боље Селце, које је чума уништила. Од тог села заостало је Старо Гробље, где је и данашње. Ту је и стара црква Св. Николе, која је недавно обновљена. Др. Јован Х. Васиљевић, који је био у овој цркви пре него што је обновљена, „судећи по боји живописа, уколико се распознаје у ликовима неколико светитеља у олтару“ и по запису на једном камену од 1552. године вели да је та црква из XVI века.

Поред Буљесовца у турско доба водио је Влашки Пут, назван по Власима, становницима села Преображења, који су поглавито њиме ишли а које и данас зову Власима. Из Преображења Влашки Пут је водио на Горње Жапско, Буљесовце, Буштрење, па излазио на Старачки Пут.

Порекло становништва.

У селу су ови родови, по редоследу досељавања.

-Ивковци, Никољдан. За њих се прича да су најстарија породица у селу а неки тврде да су старинци – једини су се они спасли, када је село пре данашњег чума уништила – а други (у селу Горња Жапска), да су им преци дошли из села Ђермана (Врањска Пчиња у сливу Вардара) и да су у турско доба „маден“ плаћали, што је вероватније.

-Ћајци (Поп-Нешинци), Аранђеловдан и Никољдан – због деда Петра, чији је предак (по некима прадед, по другима чукундед) добегао из околине Ћустендил-Бање, где је убио Турчина-спахију и своју жену, са којом је овај живео. Пошао је, веле, да бежи у „кумановско“, али га у селу Кршевици срео Мехмед звани Ћор-Паша (умро 1824. године) и задржао га у селу Кршевици, давши му земљу у атару данашњег Доњег Раистовца близу великог дуба, који и данас постоји (преко српско-турске границе). Он се ту настани, али пошто Усеин Паша у споразуму са беговима отме земљу кршевачку у Морави, то он напусти Кршевицу, оде у Преображење па одатле у Буљесовце, где затекне две куће ивковске. Ту га позвао неки деда-Петар из ивковске породице, који је имао много земље и посинио га. Причају, да је у то време у селу била још једна породица, Пупинци, која је изумрла. Потомци досељеника из Ћустендил Бање су Ћајци и Поп-Нешинци.

-Каралајци, Аранђеловдан, чији се предак (деда) доселио пре 70-80 година из села Св. Никола (турски Клисели, на Овчем Пољу) и био слуга у селу, па се и настанио.

После ових у село се није нико доселио.

Распоред кућа у селу је у вези са редоследом досељавања; најстарија породица Ивковци су у средини села; на десној страни Буљесовског Дола, најближи чесмама – ту је била и најстарија ивковска кућа.

Село слави две славе: Св. Симеон и Св. Никола – летњи.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Буљесовце (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Миланово, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Миланово је са обе стране Коштаначке Реке, већим делом у равници а само је део села у почетку дола Љутинца, леве приточоце Коштаначке Реке више у брдском земљишту. Куће села у долу Љутинцу су на обема странама тог дола, а куће села са обе стране Коштаначке Реке су или ближе реци или око ушћа појединих потока – као што су две групе кућа око ушћа Борскога Дола, леве приточице Коштаначке Реке – приточица Коштаначке Реке или мало даље од реке.

Река надолази скоро сваке године и чини велике штете усевима а ретко када долази и до самих кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, од којих су врло јаки: Манџинац и Љутинац. У селу има и бунара.

Земље и шуме.

Село има њиве око кућа а и даље од кућа на местима званим: Ђуринац, Шоп, Селиште, Река или Јаз, Коштаница, Љутинац, Манџинац, Спасевица и Пакејка. Ова места су удаљена од кућа од 5 до 15 минута пешачког хода.

По Ђуринцу, Љутинцу и Спасевици имају појединци и по мало паше.

Шуме имају у почетку и на левој страни дола Љутинца, затим, на левој страни Коштаначке Реке. За огрев поглавито користе дрва која доносе из Глога, око пет сати далеко од села.

Мештани имају заједничку пашу (утрину) на Ђуринцу и Љутинцу. Причају да им је остала од предака те да је била већа, али су је појединци изорали. Како су сељани долазили до земље само куповањем, а не крчењем, од бегова, то је и паша данашња остала од Турака, који су, као и осталу земљу, на свој начин присвајали.

Да једна породица осредње живи – „да не страда“ – потребно је да имају: 80 шиника земље, два пара волова и 20 оваца.

Тип села.

Село је разбијеног типа али нема ма(ха)ла, јер је скоријег постанка, Чифлучно, те се махале нису могле развити. Уместо њих има групице кућа – од две до шест – које носе називе родова, којима те куће припадају. Таквих групица кућа има 11. У њима живи једна или 2-3 породице и то: Џоганци, Дупчићи, Бодурчићи, Дошљаци или Павловчани и Рошаци, Жбевчани, Гргуровци и Стојковци (иста породица), Божанчићи, Шкекинци и Ражњинци, Павунци, Ринџини, Ашавци и Бубићи.

У селу има око 35 кућа.

Име селу.

Причају старији људи, да су у атару овога села биле паше, ливаде, које су биле „вак'вске“, својина манастира Св. Прохора и да је на њима било мног манастирских коња, због чега је село добиило име „коњско“ да би касније названо Миланово.

Старине у селу.

На десној страни Коштаначке Реке, 5 до 10 минута далеко од села, више њива званих Шоп, је Селиште, где је некада било село Коштаница. Данас је оно поорано а у турско доба ту је било зидина од кућа. Сав камен од тих зидина „око 500 кола“ пренео је Усеин Паша у Ратаје иу Врање а и околни становници су га разносили за изградњу својих кућа. Прича се да је то село било велико и да га је „сабља затрла, нека друга вера Татарлије; све су поклали и у кући и пред кућу и у рид“. Име Коштаница је и до данас очувано и то: као назив реке – Коштаначка Река; назив мештана – Коштанчани; назив њива око реке – Коштаница и цркве – Корштаничка.

Прича е да је стара воденица на десној обали Коштаничке Реке нађена у паутини, заостала од старог села.

Недавно је према ушћу Борскога Дола река открила ћункове, којима је вода спровођена у село Коштаницу.

За цркву Коштаничку, која је на левој страни дола Љутинца причају да је још из времена када је село у Селишту постојало. Недавно је обновљена.

На левој страни Коштаничке реке близу кладенца Манџинца нађени су трагови (ископани костури) Старог Гробља, за које се ништа не зна.

Постанак села и порекло становништва.

Село је постало од чифлука и досељавањем на купљено имање. До ослобођења у селу је било, на десној страни Коштаначке Реке, шест чифлука. Око чифлука било је и „село“, прво село данашњег Миланова. У чифлуцима поред Турака становали су и момци, а око чифлука биле су куће чивчија. Чивчије су доцније, како је ко могао, куповали по мало земље од Турака и одмах прелазили са кућама на своја имања, мада су и даље били чивчије. Тако су се они, једни за другим, из „села“ расељавали на купљена имања. Поред чивчија и момака, које су Турци доводили и који су касније покуповали себи имања али су то чинили и становници из околине и ту се досељавали. Отуда и толико разних породица у овм селу, због чега становници веле: „Миланово је село шарено – 40 куућа од 40 села“.

Порекло становништва-родова, по редоследу досељавања.

-Шкекинци, су најстарија породица у селу, чији су се преци (прадедови) доселили пре 100 година из села Леснице (Врањска Пчиња у сливу Вардара), где су упалили шуму, те су морали побећи.

-Џоганци, Аранђеловдан, су пореклом из Пољанице. Најпре су њихови преци били момци турски.

-Гргуровци, Никољдан, су по старини из околине Паланке, села Гргуровце (на картама не постоји), али данашњи Гргуровци воде порекло од једног досељеника из села Преображења, кога је посинио њихов предак-прадед, чије је порекло било из Гргуровца.

-Дупчићи, Никољдан. Њихови преци – прадедови, три брата, доселили – добегли из села Ораовице (у околини Прешева). Они су отуда побегли због зулума арнаутских, „побегли ноћом само с'душу“. Један од три брата остао је у селу на турском имању, један отишао у село Златокоп а један у Врање.

-Крајмировчани, Митровдан,  су из села Крајмировце у Старој Србији, на десној страни реке Моравице, пошто су претходно купили земљу од Турака. Дошли су пре 70-80 година. Њихови потомци су:

-Бубићи и Ринџини, оба рода славе Митровдан..

-Жбевчани, Аранђеловдан, су се доселили из села Жбевца („Зибевче“) на земљу купљену од Турака.

-Рошаци, Св. Богородица, су из села Лепчинца а старином из села Нерава (Врањска Пчиња у сливу Вардара).

-Павунци, Св. Петка, су из села Лепчинца.

-Павловачни или Дошљаци, Св. Ђорђе јесењи,  су из села Павловца (Пчињски срез), пошто су купили земљу од Турака.

-Бодурчићи, Аранђеловдан, у из села Златокопа (Пчињски срез), су били момци турски.

-Ашавци, Аранђеловдан,  су пореком из околине Куманова где им је прадед учинио убиство, због чега је отуда побегао. Најпре је дошао у сло Нерадовце (Пчињски срез), одакле је доцније отишао у Павловце па потом у Ратаје. Један од његових потомака је пре 40 година, као момак турски, дошао из Ратаја у Миланово.

-Божанци су из станимировске породице у Буштрењу. У селу Миланову су имали воденицу, па су се ту настанили. Не каже се коју славу славе.

После ових у ово село се нико није досељавао.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Миланово (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горња Отуља, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са обе стране Горњо-отуљске Реке, испод Длибоког Дола, леве приточице исте реке. Све су куће у равници близу реке, нарочито део села на левој страни реке.

Воде.

У селу постоји само један кладенац са којег се служе сви становници овог села. Довољно је јак, у речишту  је, те га река при надоласку монекад квари; нема нарочитог имена.

Земље и шуме.

Село има њиве поред реке, у равници али и ван села, на местима званим: Врбица, Побијен Камен, Влашки Дол, Гиздаво Дрво, Вељи Врх, Арнаутиште и Криви Дол. На тим местима, изузев Брбице и Побијеног Камена, имају по мало паше и шуме.

Село има заједничку пашу и шуму, звани Змијанац; близу је села, на левој страни реке.

Тип села.

Село је збијеног типа, подељено је на две мале; Ковачевску на левој и Дикерску на десној страни Горњо-отуљске Реке. Мале су раздвојене реком. Куће у малама су поглавито збијене. У Ковачевској мали живе Ковачевци а у Дикерској – Дикерци и Ковачевци.

Трла.

Становници овог села имају ван кућа трла на местима званим: Јегрек, Мездраја, Пребијен Дуб и Криви Дол, која су удаљена од села пола сата хода.

Свега шест трла је ван кућа а на поменутим местима, где појединци имају своје бранике и пашу.

Неки поред трла имају колибу и плевњу.

Име селу.

Не зна се одкуда је име Отуља. Мале су назване по презименима родова које живе у њима.

Старине у селу.

У селу постоји Старо Селиште, које је близу села на десној страни Горњо-отуљске Реке. Ту данас има воћака, ораха, а налазили су и „старинске парице“; по причању ту је било село „у друг век“, кад је био, како веле, „Рим-Папа“.

Порекло становништва.

-Ковачевци, Савиндан, су најстарија породица у селу, чији су се преци доселили из села Ђермана (Врањска Пчиња у сливу Вардара) из махале Шипка, где и данас постоје Ковачеве Ливаде. Дошла су три брата и то „на питомо“, јер тамо у Ђерману била „планина и  дивајк“. Не зна се када су се доселили; данас су им потомци прешли седми појас, те се узимају међу собом. Сеоска земља је онда била пуста, необрађена и као такву купили од спахије „за 40 гроша“.

-Дикерци, Аранђеловдан, су нешто млађи од њих, воде порекло од призетка из села Нерава (Врањска Пчиња у сливу Вардара), који је најпре био момак код Ковачеваца, па га потом призетили. Сви се зову Дикерци.

Нико се доцније у село није доселио, те сви данашњи становници села горње Отуље воде порекло од ове две породице.

Сеоска слава је Св. Арханђел.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горња Отуља (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доња Отуља, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.ж

Положај села.

Село Доња Отуља је ма десној страни Доњо-отуљске Реке, осим једне куће, која је на супротној, левој страни поменуте реке.

Све су куће у равници.

Воде.

У селу постоји један безимени извор, са којег мештани користе воду за пиће а има и бунара. У селу постоји и извор Лековита Вода.

Земље и шуме.

Све њиве су око села, на местима званим: Цепотине, Зеленика, Длге Њиве, Ђерен, Средњи Рид, Коловоз, Гнојина, Освиште, Грамадица, Бара, Црвени Брег, Ржиште, Смолница, Слатина и др.

Поједини мештани имају по мало паше поред реке.

На левој страни реке, у осоју име неколико браника, званих: Страна, Осовчина, Шумак и Стар Забел. Осим тога неки имају шуме – бранике – по Гиздавом Дрвету а и доносе дрва из Глога, Куча и из села Брезовице.

Село има заједничку пашу; Шарину - на десној и Коловоз - на левој страни реке. Заостала је од Турака.

Земља је по родности готово као и моравска.

Тип села.

Село је збијеног типа, подељено на две ма(ха)ле; Горњу и Доњу Малу. Међусобна удаљеност једна  од друге износи око 100 корака, растављени сеоском – „пазарским“ – путем.

Куће у малама су збијене.

У Горњој Мали живе: Илијинци и Јовановци - у 19 кућа,  а у Доњој Мали Копањчани и Везирови – у 6 кућа, укупно у селу 25 кућа.

Порекло становништва.

У време досељавања породица све је имање било турско, а прича се, када су они дошли, да је данашња Слатина била под густом гором, по којој је било срна, а данас је пасиште.

Становници су, осим Копањчана – који су касније досељени – били чивчије и момци турски, па су доцније по мало куповали земљу и тако је од њих постало данашње село.

Становници су сахрањују у гробљу преображењском, код преображењске цркве.

Испод села на око 150-200 корака постоји трлиште, где су раније била трла, па су доцније примакнуте до кућа.

У селу су ови родови, по редоследу досељавања.

-Илијинци (Везирови), Св. Ђорђе, су најстарији род у селу, чији је предак Илија дошао пре 100 година из Пољанице и био турски момак у селу.

-Јовановци или Божајци, Аранђеловдан. Њихов предак Илија је дошао из Пољанице у исто време као и претходни. Дошао је у село као божјак (просјак).

Село је углавном расло прираштајем од ове две породице.

-Копањчани, Аранђеловдан и Никољдан, су се доселили пре 70-80 година из села Копањана. Дошли су на имање купљено од Турака.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Доња Отуља (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горње Раистовце (данас Горњи Ристовац – махала насеља Ристовац), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села-махале.

Насеље је на левој страни Коштаничке Реке.

Куће су делом у равници и омањој заравни.

Воде.

У насељу воде нема. Мештани користе воду за пиће из два стара бунара; један је у Горњој а други у Доњој Мали.

Земље и шуме.

Све њиве су у равници око села између Коштаничке Реке и границе.

Паше и шуме немају а ни заједничку земљу (утрину). Сваки домаћин за својих 10-15 оваца, које чува, оставља једну њиву необрађену ради њиховог напасања.

Тип насеља.

Насеље је разбијеног типа, подељено је на две мале; Горњу и Доњу Малу, које су међусобно удаљене око 250-300 корака а кроз обе постоји сеоски пут.

Куће у малама су распоређене у групицама, по 2-3 заједно. Обично су у групи куће једног рода. Неке су групице међусобно удаљене као и мале док су неке близу једна другој, само их пут раздваја или су на одстојању 40-50 корака.

У Горњој Мали (у којој има 6 кућа) живе: Ћашини, Нешини, Станојкини и Љубини или Петришевци.

У Доњој Мали (8 кућа) су: Пешанци, Прћанци, Цинцарци, Добросињци, Пауновци и Лишковци.

Задруга у овом насељау дана нема а раније су Лишковци живели у задрузи од 70 чељади.

Име насељу.

Данашње село (насеље-махала) Горње Раистовце до ослобођења, 1878. године, је било део села Кршевице. Од ослобођења, пошто је Кршевица остала под Турцима, би њен део у Србији додат селу Ристовцу, које је на десној страни (Јужне) Мораве и за разлику од од истог био назван Горње Раистовце а оно поред Мораве Доње Раистовце („Ристовац“). Ристовцем је село названо, по причању, по некоме Ристи, чија је била сва земља данашњег села Доњег Раистовца. Он је имао брата Карафиља, који је такође имао имања, али је данас у Турској око једног великог дуба („трепетлика“); те се њиве и данас зову Карафиљке или Карафиљове Њиве.

Старине у насељу.

Само Доње Раистовце има своје Старо Селиште, које је данас преко границе (у време настанка овог текста); ту су по причању ископавали „зидине“.

У селу Кршевици, на левој страни Кршевачке Реке постоји Градиште (кале), које је на једном омањем узвишењу. Ту је, по причању, био град Тролово, испод којег је било много дућана, по којима се и данас једно место зове „Дућаниште“; кад је тај град радио кажу да Врање није ни постојало.

Постанак села и порекло становништва.

На месту данашњег Горњег Раистовца најпре су била трла мештана села Кршевице, од којих су неки били прешли на трла да тамо живе и звали су их Трларцима. Њих је бег Зада пре 80 година растерао и начинио чифлик, прибравши око себе момке и чивчије, претке данашњих становника у овом насељу. До ослобођења је у селу било два чифлука.

Родови по редоследу досељавања:

-Ћашини, Св.Ђорђе, су, по причању, најастарија породица у селу, чији се предак Станко пре 90-100 година доселио у Кршевицу из села Одановца (село у Горњој Морави, северно од Црне Горе – Кара Дага). Тамо су живели у задрузи од 40 душа и кумовали једној арнаутској породици из неког оближњег села. Кад је један од њих ишао ка њима да крсти, при повратку га убију млађи из те арнаутске породице ради пушке, коју је собом носио и коју су му тражили Арнаучићи да им је да, што он није хтео учинити: кад су ови чули за то, пођу сви мушкарци из задруге ноћу наоружани и побију све Арнауте, своје кумове, па дошавши кући разбегну се куд који. Свако је при бекству понео што је могао; деда Станко, казније названи Ћаша, добегао је у село Кршевицу са једним котлом (бакрачем). Тада су у Кршевици биле три породице у три куће; Мурџинци, Булумачовци и Узун-Станимирци, за које кажу да су старинци у селу. Станко Ћаша, дошавши у село, призети се код Узун-Станимира, пошто је преходно био овчар. Из села доцније због турског зулума пређе на имање бег-Заде, који је онда основао чифлук на месту, где је данас Горње Раистовце и где су до тада била трла становника Кршевице. Потомци Ћаше се данас зову Ћашини.

-Петришевци или Љубини, Никољдан. Њихов предак је дошао из села Коћуре (Врањска Пчиња у сливу Вардара) када и претходни и призетио се и Кршевици. Сви су они, као и претходни, Петришевци или Љубини, пре ослобођења били момци и чивчије турске.

-Николинци. Њихови преци су се доселили из Горње Мораве. Сви они данас живе у селу Кршевици. Не каже се коју славу славе.

-Пашанци или Станојкини, Никољдан. Њихов предак је добегао из околине Ниша, узевши за жену своју куму.

-Прћанци (Цинцарци), Аранђеловдан. Њихови преци су се доселили пре 70 година из Шумадије, где су убили Турчина; били су чивчије и момци турски. Од њих воде порекло Прћанци и Цинцарци.

-Нешинци, Никољдан, су се доселили из Новог Села (Врањска Пчиња у сливу Вардара), одакле су доведени да буду момци турски.

-Лишковци, Никољдан, су се доселили после ослобођења, 1878. године, из села Жбевца а по пореклу су са Кара Дага – Црне Горе према Моравици. Дошли су на имање, где и данас станују.

-Добросињци, Аранђеловдан, су досељени из села Жбевца а даљим пореклом су из Црне Горе (Кара Дага).

-Пауновци, Аранђеловдан, су се доселили из Жбевца, који су као и Добросињци дошли да живе у слободи.

Сеоска слава је Св. Тројица, Духови.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, махала Горње Раистовце (Ристовац-Врање) appeared first on Порекло.