Порекло становништва села Пустовлах, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.      

Пустовлах с кућама и потесом је на развођу средњих токова Дмитрове Реке и Људске, а у склопу брда Плеша, Виника, Близанца, Грачице и Волујара, неколико кућа на источним падинама Виника (1243 м).

Воде.

Вода се употребљава са чесме под Виником, Стублине усред села, Изворка, Камен–Воде, Корита, Врбице и бунара у Равнима. Потоци Саставци постају од Извора Јавора и Корита, састају се код Воденичишта у Клисури и тако постаје речица Клисура, која утиче у Људску ниже бање у Рајчиновићу.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Лазови, Беглучине, Обуниће, Шанац, Чесмице, Плијеш, Белаја, Стублина, Дуварине, Јастребац, Дубоки Лаз, Круглица, Сланица, Брезје, Калдрма, Говеђи До, Вратнице, Стрељац, Својуга и Равни Гај; пасишта и шуме су по брдима Звечи Кршу, Колибишту, Комори, Орници и Зорници; топографија Виника: Алијина Рупа, Крш, Спасојевик, Чесмица, Рујац, Станица, Крчандо,  Студенац, Лазарица, Звечика, Беглучине су утрина и каменолом, Ђурмановац, Предплијеш, Мало Лијешће, Шиљата Стијена, Распукли Камен, Наковаља, Бабин Гроб, Чекиревац, Чукарица, Пискавице, Паљеш, Прогон, Јагњило, Остри Вр(х), Сечина, Кршеви, Срнавица, Илина Вода; државна шума је у Грачици.

Старине, постанак и остали подаци о селу.

Из Плијеша вади се сиви андезит за зидање зграда и надгробне споменике. На Главици је старо „грчко“ гробље. Код камена „стељца“ (пободен) познаје се шанац „Карађоке“ из 1809. године. Данашње гробље је у селу. Село се заселило у почетку 18. века на Селишту, сада у њивама, па се преселило на данашње место крајем прошлога века, да би било ближе извору Стублини.

Порекло становништва.

Родови су:

-Мијаљевићи, 10 кућа, Бињовићи, 2 куће, Св. Никола, предак се доселио из Мијаљевића код Чајетине; казује да су у селу „од бир вакта“ (давнина), неки старац казивао, да је упамтио када су у Пустовлаху биле само две куће, једна Биновића а друга Мијаљевића. У Малом Гробљу код Новога Пазара сахрањен је 1844. године. Вучић Мијаљевић из Новога Пазара.

-Дачићи, Перишићи, 2 куће, Св. Никола, прешли из Родића на Лаз у Близанцу, па одатле у Пустовлах.

-Пајовић, 1 кућа, је од Пајовића у Полокцу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Пустовлах (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Радаљица, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Радаљица је мало планинско село под Голијом у изворишту Муховске Реке.

Тип села.

Горњи крај села је у проширеној долини Луке, ниже брда Висећег, а доњи крај је у присоју Платија. Село је опкољено брдима Чукаром, Кликом и Градином. Граница сеоског потеса је према Свиланову Говеђи До и Врлетна Страна. Куће су груписане по родовима: на левој страни реке су куће Коматина а на десној Бихораца и Точиловаца.

Воде.

Воде су Студенац, Грозничавац, Сака и Стублина. Потоци Ровача и Осредак су десне притоке Ријеке, Баћов Поток постаје од Грозничавца, протиче између Буча и Стране, утиче у Ријеку; од Врела у Дубаришту постаје Врелски Поток.

Земље и шуме.

Њиве су слабе, јер су на висини, па усеви слабо дозревају; успевају хељда и кромпир. Оне су у окућницама, а Вукине Њиве су „с оне стране Клика“; ливаде су под Главицом, а једна се назива Перуника; испаше су на местима: Металица, Дубариште, Становишта, Пантова Раван, Каврање, Јапије; шуме: Иваново Буче, Баћово Буче, Салијево Буче, Паљевина, Велико Буче, Клик: на Старцу има омара.

Постанак села и старине.

Не може се поуздано рећи, да је од средњевековног имена Хропалица, које је  забележено око 1316, године, постало име Радаљица. Из тог старијег времена су могућно остаци порушеног утврђења на Градини. Повише Разбојишта је Кула, од које нема остатака. Радаљица се заселила око средине 18. века у густој четинарској шуми која се крчила да би се добиле испаше.

Порекло становништва.

Најстарији родови су:

-Тмушићи, Ђокићи, 2 куће, Св. Стеван, са кућама у потоку Осретку, су Пипери из беранског Хаса; имају крвне рођаке Тмушиће у Дунишићу код Сјенице и Макојевиће у Тењкову.

-Точиловци, Весковићи, 4 куће, Св. Јован, са кућама под Градином, досељени  из Црне Ријеке код Остатије у Моравицама, предак из Точилова код Сјенице, старином Морачани.

-Лопаћани, Коматина, 1 кућа, Св. Димитрије, је Куч из Живалића.

-Костовићи, Павићевићи, 6 кућа, Св. Никола, са кућама у долини Врелског Потока, дошли из Лопижа код Сјенице.

-Караџић, Бијорац, 1 кућа, Св. Лука, отац дошао из Бихора.

Пре Карађорђевог устанка устанка одселили се:

-Васиљевићи (Арханђео) у Печеноге у Доњој Гружи.

*

Порекло станоништва насеља Свиланово, сада у саставу села Радаљица. 

Положај насеља

Свиланово, са засеоцима Пачевином и Полицама, је на побрђу с леве стране Људске, према Доњој Јанчи. Са Радаљицом граничи се Говеђим Долом и Врлетном Страном. Заселак Полице („Пољице“) је на осоју Једре.

Тип насеља.

Куће Свиланова су на највишој падини Голије, између Говеђег Дола, Колибишта и изворишта потока Буча; Пачевина је између Осретка, Полица и Брацан–Воде.

Воде.

У Свиланову је Јанина Вода, три чесме и извор Стублине код цркве; Пачевина има две чесме, а у Полицама неколико мањих извора.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Пот, Висеће, Баћева Страна, Јеринина Градина, Ступ, Дуварине, Колибиште, Поличко Брдо; њиве, ливаде и шуме у Полицама: Јакупов До, Кратине, Велике Њиве, Старо Село, Хаџина Њива, Врлетна Страна, Гуџалиште, Мала Једра, Велика Једра, Шиб, Луке, Вртача и Солила.

Старине и остали подаци о насељу.

Ниже кућа на ивици падине је старо гробље, црквина и данашње гробље. На темељима црквине подигнута је данашња црква 1933. године. Назив Пачевина забележен је 1711. године. По предању и по натписима на надгробном камењу она је била насељена и 1755. године. Из тога времена је и Свиланово.

Порекло становништва.

Родови у Свиланову су.

-Вељовићи, 5 кућа, Св. Лука, су Ровчани, доселили се пре „триста година“ од Никшића у Будимљу, па у Веље Поље у Штавици. Ту су убили „потурицу“ неког Драгића, па отуда побегли и „први побили колац у селу“; крвни рођаци  су им Вељовићи у Грачанима и Слатини.

-Топаловићи, Марковић, 1 кућа, Вукосављевић, 1 кућа, Св. Никола, су вероватно Кучи, давно „сишли“ c црногорских Брда у пештерско Расно, па овамо.

-Матковић, 1 кућа, Ђурђиц, отац Дробњак из пештерског Пружња; има одељака у дежевском Доцу.

-Радовићи, 3 куће, Ђурђевдан, отац Дробњак дошао из Тврђева 1914. године, старином из Моравица.

У Пачевини су:

-Макојевић, Ђоковић, 1 кућа, Св. Арханђео, је Морачанин.

-Вуксаносановићи, 1 кућа, Св. Лука, Ровчанин, предак дошао око 1850. године.

-Јевићи, 2 кућа, Лазарева субота, су досељени из Бијелих Вода код Пљеваља; крвни рођаци Божовићу у Витошу и Јевићи у Троштицама.

У Полицама су:

-Границе, 2 куће, су Кучи.

-Точиловац, 1 кућа, су од Точиловаца у Пострмцу.

-Гојковићи, 2 куће, Мунић, 1 кућа, Св. Стеван, су досељени из Моравица.

-Перуничић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Моравица, старином из Мораче; има одељака Перуничића у дежевском Доцу.

*

Порело становништва насеља Тврђево, сада у саставу села Радаљица. 

Положај насеља.

Тврђево је на изворишној челенци Штитарке, десне притоке Осојке. Оно је у склопу Добротина, Ђурђева Брда, Грађевине и Тврђевског Крша.

Тип села.

Куће су подигнуте поред извора по сродничким групама.

Воде.

Оскудно је изворском и текућом водом, па често лети не могу да се „оперу и окупају“. Извори су: Чесма под Крш, Стублина у Вртачи, Изворови повише кућа. Стока се поји на Радовским Коритима у Јошу, Кориту у Сенокосу, на Кориту ниже Чардачишта.  Неранџићи имају бунар, а Цветковићи узимају воду с једне уставе. Тврђевски Поток постаје од три извора ниже Становишта.

Земље и шуме.

Испаша је на Грађевици, Кокорачи, Гају, Кршу, Малој Главици, Вртовима (ту има и њива), Думачи, Чеканову Брду и по Платијама на Голији. Шума је у Думачи. Њиве су мале, неродне. Оне су око кућа, а у потесу на овим местима: Чардачишту, Раскрсицама, Саставцима, Дубоком Долу, Вучаку, Прлама, Колибиштима, Добротини и Кокорачи; ливаде су на Дивљачници, у Долини и Сенокосу.

Постанак и старине у насељу.

Готово усред села у Вртачи има остатака црквине у старом и садашњем гробљу. Код црквине очувао се надгробни камен с натписом монаха Томе из 1611. године. Када се раселило старо село није познато, а данашње је постало од сточарских станова око средине 19. века:

Порекло становништва.

-Микић, 1 кућа, Св. Јован, је непознатог порекла.

-Топаловићи, Цветковићи, 8 кућа, су од Топаловића у Свиланову.

-Мрвић, 1 кућа, Св. Андрија, дед се доселио из Лопижа код Сјенице око 1860. године, прадед се родио у „Биору“.

-Неранџићи, 2 куће, су од Неранџића у Троштицама, досељени 1909. године.

-Пендић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Кузмичева, старином из студеничког Бинића.

-Тврђевци у Новом Пазару су из овога села.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Радаљица (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Рајчиновиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Рајчиновиће је у доњој долини Рајчиновићске Реке, леве притоке Људске, између брда Крижевца и косе Гладнице. Положај села је разуђен и раздробљен многим андензитним главицама.

Воде.

Оскудно је изворском водом; Чесма Ајдаровка, „бунар“ (извор) Занога и три стублине. На Илиџи су два топла и неколико извора киселе воде у долини ниже кућа. Извори су обновљени и прилагођени употреби 1951. године.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су по странама побрђа и у долинама потока: Илиџа, Качан–До, Курин-До на десној страни реке, Росуље према Попама, Бачевине према Видову, Рамов Гај, Емрово Брдо, Гладнице, Калуге, Крижевац; шуме су у Паљевинама и Бачевини. Село има воћњаке крушака и јабука; пасишта су на Хасанову Брду према Трнави, по Бошковику, Крижевцу (назван по шкриљцу), Камбову Брду према Видову. Каменелом андезита је код старог гробља.

Старине, постанак и име селу.

У Бачевини има остатака старог хришћанског гробља, у коме су видни остаци темеља од црквине. Мухамеданско гробље је код хана, а друго мање  је у врху села, у коме се сахрањују и мухамеданци из Доње Трнаве. Село је добило назив по старом српског роду Рајчиновићима. Данашње село заселили су досељеници у почетку друге половине 19. века.

Порекло становништва.

Арбанашки родови:

-Лекпеци, 2 куће, су од Лекпека у Шарама.

-Шкриељи, 9 кућа, су дошли с Пештера после 1878. године.

-Хакић, 1 кућа, је од Шкриеља у пештерском Углу, досељен 1913. године.

-Билаловић, Зенковић, 1 кућа, су од Шкриеља у Делимеђама, досељени 1923. одине.

-Друштинци, 3 куће, су Шаљани из Пољица код Иванграда.

Помухамедањени српски родови:

-Колашинци, Хасковићи, 3 куће, су досељени из Колашина на Тари, били у пештерском Сувом Долу.

-Паљевић, 1 кућа, је досељен из Камешнице на Пештеру.

-Угљанин, 1 кућа, је досељен из Угала.

Новији досељеници:

-Maринковић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Боровића у Брвеници 1923. године.

-Савић, 1 кућа, је од Савића у Дољанима код Сопоћана, овамо су досељени из Живалића 1925. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Рајчиновиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Раст, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Раст, ,,Pác“ је под Голијом, у изворишној челенци Кузмичевског Потока, притоке Дмитрове Реке, у склопу брда Грота (1553 м), Вражице, Грађевице (1312 м), Металице, Чекановског Брда и Платија.

Тип села.

Куће су груписане углавном на Горњи Раст и на Доњи Раст.

Воде, земље и шуме.

Њиве су ниже сеоског пута, а повише њега је утрина са пасиштима и шумом. Јаки извори су Студенац и Врело. Места са њивама се називају: Дуга Њива, Округла Њива, Врт с воћкама, Устава, Грађевица, Гувниште, Орница, Дрвљаник са воћкама, Коловоз, Становиште, Стражиште; ливаде: Голо Брдо, Дубић, Равниште, Чајир, Инђина Ливада, Платије, Дивљачница; шуме и испаше: Главица, Шареница, Вражица, Мали Пут, Гркаја, Баковина, Банија, Чардачиште, Студенац, Г олупски Крш и Одвраћеничко Поље на Голији.

Остали подаци о селу.

Гробље је на месту старог у Горњем Расту, а Доњи Раст има заједничко гробље с Тењковом, тако условљено положајима. Старо насеље је било на  Старом Расту. Село је унето у турски пописни списак 1455. године. као Р'с са додатком босје (Рсбосје). По предању населили су га досељеници крајем 18. Века.

Порекло становништва.

-Белчевићи, Филиповићи, 7 кућа, Ђурђевдан, су досељени из старовлашког Брусника.

-Бишевци, 5 кућа, Св. Мрата, су Кулизе, дуго били у Бишеву код Рожаја, прешли у штавичку Митрову а одатле у Тврђево па у Раст 1820. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Раст (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Страдово, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Страдово је ниже развођа Дмитрове Реке и људске, а у склопу брда Волујара, Главице (1113 м), Ћораве Главице и Страдовског Брда (1201 м).

Тип села.

Куће су у подножјима Волујара и Ћораве Главице.

Воде.

Страдово има изворску воду: Батина Вода, Здравац, Краљевац, Вратло, Стублина, Васовића Чесма, Водица, Чесма у пољу повише села; између Пашине Чесме и села је језеро у ували. Оно периодично отиче према Ђонлијама. Језеро се не користи, а често се у његову глибу дави стока. На Пашину Чесму се лети догони стока из Горњег Штитара, Тењкова, Гошева и Страдова.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су: Велика Ливада, Бусак, Језеро, Вратло, Вратнице, Трла, Стан, Врбице, Шареника, Бубан, Велики Лов, Котар, Старо Становиште, Кућетине са воћкама, Колибаре, Корита, Орница, Стрмоглавац, Лешће, Забрдњак, Клисура; испаше и шуме на Матову Брду, паљевини, великој Брези, Војновици, Колибинама, Здравцу, Колачари, Кошевима, Лазишту, Малињаку, Клечеру и Чукарку.

Старине и име села.

Ниже Главице има старо „грчко“ гробље с темељима црквине. Данашње гробље је поред пута на крају села. По предању село се прозвало по настрадалим војницима на Косову. По другом, вероватнијем предању, његово становништво је настрадало од куге („чуме“), по трећем настрадало је тобож од але која је живела у језеру. Данашње село населило се у почетку 19. века на месту старог.

Порекло становништва.

У селу су:

-Шућевићи, 3 куће, Васовићи, 3 куће, Св. Пантелија, су Кучи, досељени из Заграђе код Андријевице, били неко време у селима Старог Влаха; од њих су Васовићи у Штитарима и Осаоници.

-Роглићи, 4 куће, Св. Петка, су из Чечева у Колашину на Ибру, дошли око 1880. године: имају одељаке у Ђурицама у Дојиновићу.

-Ђаковићи, 2 куће, Св. Никола, прешли из Дојиновића 1905. године, има их у Веверу и Новом Пазару.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Страдово (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Попиће, данас у саставу села Рајковиће и Рајчиновиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Попиће је у присоју Бошковика, с потесом који се граничи с потесима суседних села Видова и Доње Трнаве.

Воде.

Вода се узима са извора под грабом, „грчког“ бунара и са Факовог бунара. Оскудно је текућом водом.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима Крчевини, Гају, Страни, Потоку, најбоље су у Росуљњама и на Ашамову Брду, сенокосне ливаде су на Главици и Реброњским Ливадама, испаша на Бошковику а шума је у Јасичју.

Старине и остали подаци у насељу.

У насељу има на три места „латинских“ гробаља, а у једном, у Росуљама, има црквина. По свој прилици то је била црква досељених католика Арбанаса, који су примили мухамеданство. Мухамеданско гробље је на Ашимову брду. По предању село се заселило око средине 18. века. Године 1913. неколико помухадењених српских породица се одселило у Турску.

Порекло становништва.

У насељу су ови родови:

-Фаховићи, 5 кућа, су Хоти, чији су преци били католици.

-Реброње, 14 кућа, су Кучи, досељени из Годуше код Берана (у књизи пише Иванграда), дошли пре осам „пасова“, преци затекли само „грчке бунаре“.

-Зорнић, 1 кућа, је помухамедањени Морачанин, од хришћана Зорнића (св. Петка) у Кладници под Јавором.

-Боричић, 1 кућа, Св. Арханђео, је Васојевић из Полица код Берана (Иванграда), прешао из Војнића 1926. године.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Попиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Тенково (по књизи Тењково), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Тенково и његови засеоци Потоке, Јоше, Буче и Г уберово су у долини Ђуричког Потока, притоке Дмитрове Реке, а у склопу брда Крста, Ђораве Главице, Ђурђева Брда, Вражице и Берја.

Тип села.

Село се дели на Горње и Доње Тенково. Куће засеока Потока су у долини Јошког Потока, између Крста и Вражице, заселак Јоше је у осој ној страни Јошког Потока, непосредно до Крста а између Молитве и Вражице, заселак Губерово је у осоју Бучанске Гравице (1113 м) са кућама у увалама и по тектонски раздробљеном терену на десној страни Ђуричког Потока. Крај Губерева назива се Буче.

Воде.

Село и засеоци имају изворску воду и неколико бунара. У Горњем Тењкову су чесме Чекић–Вода, Ковачица и Брековац у шуми; у Доњем Тењкову су Бајина Вода и Копања а Вујисић има бунар; у Губереву су чесма Буцат, Студенац, Милићевска Вода и Јовановска Вода; у Бучу су Мала Чесма, Капавац, Велика Вода, Мајдачка Вода и Петрина Шпиља; у Потокама је чесма Петковац, у Јошу Радовска Коритa, од које постаје речица Штитарка. На Пашиној Чесми се лети поји стока Између Губерева и Буча је Сува Чесма, која пресушује.

Земље и шуме.

Њиве су у свим насељима неплодне, јер су на висинама. Оне су на местима: Паљевине, Друм, Пискавице, Јарчева Главица, Извори, Брдо, Очаргије, Раван, Ограђе, Солила, Врело c воћкама, Равна Њива, Велика Бакча са воћкама, Дангуба у северном делу села, Брестово, Брештани, Капавац код теснаца истог имена, Павлов Крш, Мали Крш, Жути Крш, Ракита, Прлине, Орлујача, Грабље; у Губеревy су: Ковачица, Ровине, Долови, Доља, Кулице и Годење; у Бучу су: Брда, Дубови и Мршићи; испаше у шуме: Гошевско Поље, Мађеровац, Дубиће, Пећине, Павлово Буче, Бучанска Главица, Голо Брдо, Шиб, Велико Буче, Гaj; сенокосне ливаде: Бегова Ливада, Баре, Равнице, Растовац, Возник у Губереву; приватне: Ровине, Дужице, Трновача, Потренице, Ћерана (црепана?), Осредак, Паљевине, Јоше. Њиве у Г убереву: Долови, Јагњило, Јакшин Бop, Брезје; ливаде и шуме: Стан, Лисичије Руле, Попова Ливада, Ђуричка Река, Кулице. На свим брдима се добро одржала листопадна шума, најбоља букова на Вучанској Главици. У свим насељима има каменолома сивог и црвенкастог андезита.

Историјат, старине и остали подаци о селу.

Заселак Буче забележено је око 1316, а Горње Тењково унето је у Турски пописни списак села 1455. На Брештанима у Доњем Тењкову има црквина.. Аниште, Ћерана и Воденичиште су остаци старијег насеља. У Горњем Тењкову је „грчко“ гробље, на Дубовима у Бучу је друго старо гробље с грубо клесаним надгробним плочама. На Ковачици има старих рударских окана, а у Јошу познају се на Молитви видни остаци темеља од црквине, Данашње гробље у Горњем Тењкову је на месту Ковачици ниже Вујског Брда, недалеко од Врела. Доње Тењково, Буче, Потоке и Губерево имају заједничко гробље у страни брда према Бучу, а Јоше у Горњем Кузмичеву. Данашња насеља заселила су се у почетку 18. века. Име села забележено је у Сопоћанским поменику.

Порекло становништва.

Родови у Тенкову:

-Макојевићи, 1 кућа, Јаћовићи, 2 куће, Св. Стеван, су Пипери, дошли пре „пет стотина и кусур година“ из беранског Хаса; населили се у Потокама, па прешли овамо; од њих су Миладиновићи у Батњику, Вељовићи и Ристовићи у дежевском Ковачеву и Јаћовићи у Љуљцу.

-Вујисићи, 2 куће, Св. Арханђео, су Морачани, прадед био с Карађорђем, па се од Карановца вратио; од њих су Ђоковићи у Пачевини и Полексићи у подгорском Гошеву.

-Кулизе, Бишевци, 10 кућа, Св. Димитрије, су досељени из Бишева код Берана (пише Иванграда).

-Бабићи, 3 куће, Св. Никола; баба се преудала из села Дежеве за Саватијевића, довела сина од првог мужа, оца Бабића.

-Радивојевићи, Кошковци, 3 куће, Саватијевић, 1 кућа, Св. Алемпије, су досељени из Кошкова; у Кошкову били „кметови“ преко сто година, па су се услед агиног насиља раселили у Црчево, Лијеву Ријеку, Тењково; старином из Велике код Гусиња, били у Ступу код Сјенице.

-Кундакавићи, Максимовић, 1 кућа, Спасојевићи, 2 куће, Св Јован, су досељени из Тврђева 1910. године, били у Рогатцу, старином из Црне Горе; имају одељаке у Новом Пазару, Краљеву, Куршумлији и по копаоничким селима.

Из Тенкова одселили су се у почетку 19. века:

- Илићи у Витановац у Доњој Гружи.

Родови у Бучу:

-Старовласи, Сарићи, 4 куће, Св. Пантелија, су досељени однекуд из Старог Влаха; од њих су Сарићи у Шароњама и Полокцу.

-Јевремовићи, 4 куће, Св. Никола, су Кучи из Лијеве Ријеке у Васојевићима; они су крвни рођаци Јанићијевићима у Дедилову на Рогозни.

-Мајдаци,  4 куће, Св. Никола, су Кучи, досељени из Граца код Сјенице.

Родови у Губереву:

-Вељковићи, 2 кућа, су од Макојевића у Доњем Тењкову; од њих су Јаћовићи у Љуљцу.

-Милићевићи, 2 куће, су од Старовлаха у Бучу.

-Јовановићи, 2 кућа, су од Загорчића у Окосама.

-Шарац, 1 кућа, је од Шараца у Штитарима, дошао одиви у кућу 1928. године.

Родови у Потокама:

-Макојевић, 1 кућа, је од Макојевића у Тенкову.

-Кошковци, 2 куће, су од Радивојевића у Тенкову.

Родови у Јошу:

-Јовановићи, Јововић, 1 кућа, Вуковић, 1 кућа, Ђурђевдан, преци с Косова побегли од „арнаутског зулума“.

-Лешкини, 4 куће, су од Лешкина у Горњем Кузмичеву.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Тенково (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Рајчиновићка Трнава (по књизи Горња Трнава и Доња Трнава), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Горња Трнава, „Худовска Трнава“ је у плитким долинама изворишних саставница Рајчиновићске Реке. Село је опкољено брдима Кременштаком, Голим Брдом, Бошковиком и Говеђим Долом. За разлику од суседног села истог имена назива се Горња Трнава, а стари назив Худовска Трнава чује се још  само од старијих личности.

Воде.

Оскудно је изворском водом. У Доњем крају је извор Бакаруша, мали извор Лазовина, а Петровићи захватају воду на чесми у Трњу у суседном Родићу; у селу су два слаба извора Бубак и Крушак. Стока се поји у Родићу и у Близанцу.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде: Халуге и Шаиновац. Око кућа има малих воћњака: ситна шума је у Гају, Прловима, Остром Врху, Голом Брду, Близанцу и Бошковику.

Старине и остали подаци о селу

У Гају, до суседног насеља Петрове, има повелико старо гробље и у њему црквина. Хришћани Горње и Доње Трнаве и Родића имају заједничко гробље код старог у Гају; мухамеданци имају гробље у Рајчиновићу. Данашње село основало се крајем 18. века. У току 19. века хришћани су се раселили, а на њихово место дошли су мухамеданци из разних наших крајева:

Порекло становништва.

-Маврићи, 3 куће, су Клименте, досељене из Родића 1913. године.

-Кољић, 1 кућа, је дошао из Јаребица на Пештеру, тамо су дошли из Тутина, а старином из Колашина на Тари.

-Гуџевић, Грабљанин, 1 кућа, је досељен из Граба.

-Колашинац, 1 кућа, је досељен из Ђонлија 1944. године, старином из Колашина на Тари.

-Миловановић, 1 кућа, Петровић (Јањић), 1 кућа, су од Коркуда, предак дошао из Мораче у Грчево, Родиће па у Горњу Трнаву; он је „крајинио“ уз Карађорђа кадаје „ударао на Пазар“ 1809. године; Петровић слави славу земље Арханђела, презива се по мајци Јањић.

-Плавшићи, 2 куће, су од Плавшића у подгорском Црном .Врху.

-Милутиновић, 1 кућа, Св. Мрата, отац дошао из Дежевског Будића 1906. године.

*

Порекло становништва насеља Доња Трнава, данас у саставу села Рајчиновићка Трнава. 

Положај насеља.

Доња Трнава, „Пешићева Трнава “ je на присојним странама и Кременштака у горњој и плиткој долини Рајчиновићске Реке.

Воде.

Вода се употребљава са извора Криваче, Голићског Извора, Диздаревог Извора и са два бунара. Стока се поји на реци и на извору у Бошковику.

Земље и шуме.

Њиве су у окућницама, слабе родности. Воће добро успева, нарочито јабуке. Испуст стоке је у Бошковик. Ту је и заједничка шума.

Остали подаци о насељу.

Старији назив Пешићева Трнава замењен је називом Доња Трнава. Мухамеданци имају гробље у Рајчиновићу, а хришћани у Горњој Трнави. Помухамедањени старинци и старији досељеници одселили су се за Турску 1913. и 1925. године.

Порекло становништва.

У селу су сада ови родови:

-Маџгаљ, 1 кућа, је старинац.

-Колашинци, Кољићи, 4 куће, су из Колашина на Тари, овде досељени око 1880. године.

-Брњичани, 3 куће, су досељени из Брњице у Сјеничком Пољу.

-Прељићи, 2 куће, су Кучи, досељени из Долова у Штавици 1917. године.

-Плавшић, 1 кућа, је од Плавшића у Горњој Трнави.

-Мрљеши, 2 кућа, су од Куча Мрљеша у Троштицама.

-Миленковић, 1 кућа, Митровдан,  је од старинаца Миленковића у дежевској Бекови.

Арбанашки родови:

-Шкриељи, 2 куће, су дошли са Пештера око 1880. године.

-Рашљанин, 1 кућа, је Климента, досељен из Расна код Сјенице.

-Друштинац, 1 кућа, је досељен из Полица код Берана (Иванграда) 1913. године.

-Црнчанин, 1 кућа, је Шкриељ, досељен из Црниша у Штавици.

-Маврићи, 2 куће, су прешли из Родића.

Неколико породица одселило се за Турску 1913. и 1925. године.

*

Порекло становништва насеља Балетиће, данас у саставу села Рајчиновићка Трнава. 

Пложај насеља.

Балетиће је ниже развођа доњих токова Људске и Дежевке, а у склопу Острог Врха, Близанца, Плеша, Голог Брда (843 м), Главнице и Родићске Буквице.

Тип насеља.

Куће су подигнуте по побрђима, груписане по родовима.

Воде.

Насеље је оскудно водом, па се по њу лети иде до извора под Виником. Извори су у потесу: Драгановац, Топла Вода, Чесма ниже Острог Врха, Клијече, Бакаруша, Близаначке Чесме, Чесма у Клисури и стублина Бубовка. Стока се поји код чесама и на потоцима. Између Балетића и Пустовлаха је клисура, кроз коју протиче Јова и утиче у Рајчиновићску Реку (Илиџу). У Јову утиче Балетићски Поток.

Земље и шуме.

Њиве су окућнице и по странама побрђа: Воденичиште, Беглук, Велика Њива, Кршићи, Крушак, Ледине, Лазине и Крчевине. Ливаде су у Клечу и Дољачи. Шуме и испаше су сеоске и државне на Близанцу, Бошковику, Голом Брду, Главици и Говеђем Брду према суседном Родићу. По странама Балетићског Потока има наслага ситнозрног распаднутог андезита.

Старине, име и остали подаци о насељу.

Под Главицом има дуварина од старих „грчких“ кућа и старо „грчко“ гробље, а данашње је ниже Близанца. Име селу постало је по презимену старог српског рода Балетићима, о коме се сада не зна ни по предању. Данашње село заселило се око средине 18. века, после одсељавања старог становништва 1739. године. Године 1948. имало је 239 становника.

Порекло становништва.

-Ратковићи, 5 кућа, Св. Арханђео, су Кулизе, по предању знају да је било само пет кућа између Балетића и Новога Пазара када су им преци дошли; одељаци су им Ратковићи у Родићу.

-Биорци, 3 куће, Св. Андрија, су досељени из Бихора.

-Дабићи, 3 куће, Св. Арханђео, су досељени из Сјеничког поља, око 1850. године.

-Грбовић, 1 кућа, Св. Никола, Куч.

-Мрљеши, 2 куће, Стојановић, 1 кућа, су од Мрљеша у Троштицама.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Рајчиновићка Трнава (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Баре, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Баре су на високој и валовитој висоравни у челенци Барског Потока, десне притоке Рашке; јужно од села је вис Граб на развођу Рашке и Ибра.

Тип села.

Дели се на крајеве који се називају по родовима, али је главна подела на Горње Баре и на Доње Баре.

Воде.

Употребљава се вода са извора: Вода у селу, Вода у Дубрави и Сељанска Вода, сви пресушују, па се тада вода доноси с малих извора који су у кориту Барског Потока, а Глишовићи имају бунар. Кроз сеоски  потес протичу Барски Поток, Томовски Поток и Дубоки Поток.

Земље и шуме.

Њиве су праве „прљуше“, неродне до под сам врх виса Граба с висином од преко 1000 метара. Места с њивама су: Раскрснице, Рупчине с воћкама, Вир, Бакча, Мала Чукара, Кашањак с воћкама, Коњушар, Бачевиште, Ланиште, Лазичак, Конопљиште, Проштац, Крчевина, Равна Њива, Кашилово, Врт, Сениште, Сокак, Павлова Њива, Дубље, Котарић, Рајковача, Лијешће, Пажиће, Вандин Гај, Наслон, Велики До, Пажића Прло ниже Липовице; ливаде; Корита, Језерине, Миланово Гувно, Орница, Куновица, Кумановица, Бориће, Међа, Подводница, Ковачевац, Осоје, Дрен, Сенокосе, Бачевиште, Вртуље; испаше и шуме: Дубље, Милошево Гувно, Суво Борје, Јазбине, Станчина Кућа, Јединак, Лесков До, Илине Навале, Дугачки До, Чукара, Забео, Јелица, Дубраве, Кућетине, Компириште, Тресава, Сејман, Тељогавац.

Старине и постанак села.

У Дубљу, код данашњег гробља, било је старо гробље. Сансијево посланство стигло је августа 1611. године, и утаборило се у Барици, у данашњим Барама. То старо село раселило се 1690. године, а данашње су заселили Коркуди у првој половини 19. века.

Порекло становништва.

-Коркуди, Ђурђевићи, Максимовићи, Бојовићи, 4 куће, Милићевићи, 7 кућа,  Глишовићи, 3 куће, Томовићи, 10 кућа, Св. Тома, су Морачани из Каменице на Ибру, овде досељени пре стотину година; имају одељаке у Требићу, Мрмоњама, Јабланици, врачевском Доцу и у Топлици.

-Лончаревић, 1 кућа, Петковдан, је досељен из Каљина 1900. године.

-Лазовић, 1 кућа, је од Ровчана Јеврића у Лопужњу, отац дошао одиви у кућу; крвни рођаци су им Мирковићи у Јабланици и Јеврићи у Барлави.

-Кораћ, 1 кућа, С. Никола, је досељен из Буђева на Пештеру 1917. године, старином Братоножић.

-Пажићи су се одселили - вероватно у Топлицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Баре (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Батњик, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Батњик је на десној страни Рашке, готово на средини пута између варошице Рашке и Новога Пазара, опкољене брдима Г олишом, Кршом, Шанцом и Глушачким Брдом.

Тип села.

Горњи крај села је на падинама Шанца, са обе стране Батњичког Потока а доњи је у равни поред Рашке.

Воде.

Употребљава се изворска вода: чесма у Дукином Потоку, Врбица ниже гробља, Обзовка и неколико изворака у обали Рашке; има и три бунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане на местима: Маквина, Камењуша, Кућиште, Избина, Њива, Змијњак, Молитва, Зуква, Горњи и Доњи Луг, Борје, Илињача, Шаћирова Њива, Јасика с воћкама, Врела, Дужаљка, Татин Брег, Бусара, Нурова Крчевина, Просина, Ражевиште, Бубан, Језерине, Пшеничиште, Пландиште с воћкама, Особена Ливада, Бријешће, Шаћировац, Крстовац; шуме и испаше: Жабарје, Гај, Белиш, Говеђи До, Баре, Градина, Јазавац, Крива Коса, Осредак, Широки До, Лучњак, Срчине, Конаци, Врлетна Страна, Сланиште, Орлујски Крш, Струга, Ограђе, Барице, Голо Брдо, Лијешће, Гувнина, Бусарски Поток и Студенац са извором и потоком. На Рашкој има две старе воденице.

Постанак и име села.

Старо село било је на Кућишту, а данашње се заселило ниже њега, ближе њивама. Име села је вероватно остатак поромањених Влаха. Данашње гробље је на Коси. Село се заселило око средине 19. века.

Порекло становништва.

-Дрманци, Јовановић, 1 кућа, Св. Јован, прадед се доселио из Љуљца.

-Макојевић, Миладиновић, 1 кућа, је од Пипера Макојевића из Тењкова.

-Кудре, Вељковићи, 4 куће, Св. Лука, су Ровчани, досељени из Бијеле Цркве код Рожаја.

-Кудрићи, 2 куће, Ђурђевдан, су Дробњаци, досељени из Врболаза.

-Буђевци, Поповићи, 4 куће, Св. Јован,  су пореклом из Азана код Берана (Иванграда),  били у Башчи код Рожаја. Буђевцима су се назвали по мајци која је била из Буђева; Буђевци у подбуковичкој Гњилици су од њих.

-Мишовићи, 5 кућа, Св, Никола, су Кучи, досељени из Глушаца.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Батњик (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Грађеновиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Грађановиће је на плећатој коси у присојима брда на десној страни Јовске (Влашке) Реке. На развођу повише села су брда Чајир, Зајечак и Граб.

Тип села.

Куће су груписане углавном на два дела, на Горње Грађановиће и на Доње Грађановиће. Доњи крај села, ниже Граба, назива се Ковиљача, а највиши крај села је Граб.

Воде.

Село је оскудно водом: извор Вода у Горњој Ливади, Зајечак између Грађановића и Трстеника, чесма Ковиљача у крају истог имена и чесма Корито за стоку у планини.

Земље ишуме.

Њиве су плодне, јер се издашно гноје сточним ђубривом. Оне су помешане с ливадама на местима: Јовак, Осоје, Бачиште, Пресло, Ливадица, Чукара, Велики До, Широки До, њиве у Јовској Реци, Дубље, Сиколица, њиве код Крша и Село (селиште); шуме су у Грађановићском Потоку, Цоковском Борјаку, Малој и Великој Валози. Половина планине  Граба припада Грађановићу а Друга половина Трстенику. На Јовској Реци (мухамеданци је називају Влашка Река) има неколико воденица „на букву“ (бадањ). У Јовску Реку утичу Зечки Поток, Врући Поток (зими се испарава) и Барица. У селу има каменолом.

Старине  име селу.

Код данашњег гробља и црквине било је старо село. У старом гробљу, ниже села, има темеља од црквине. Код ње се познаје место затрпаног бунара, два стара гувна и седам правоугаоних удубљења, у којима се виде остаци темеља од црквених зграда. По натпису на једном надгробном камену дознаје се, да је био на гробу старца Саве, коме су Турци одсекли главу 1876. године. Назив селу дали су досељени Станчићи у почетку 18. века из предела Грађана у Ријечкој нахији у Црној Гори.

Порекло становништва.

-Станић, 1 кућа, Ђурђевдан, предак се доселио „пре триста и кусур година“; има одељаке у Великој Плани у Топлици.

У крају  Грабу су:

-Дробњаци, 3 куће, Вучковић, 1 кућа, Кожовићи, 4 куће, Милосављевић, 1 кућа, Ђурђевдан, предак дошао из дробњачких Језера; имају крвне рођаке Дробњаке у Пасјем Потоку, Трстенику, Врболазима (Вучковић) и Требићу. Кожовићи имају одељаке у Краљеву и топличкој Великој Плани.

-Макојевић, 1 кућа, су од Макојевића у подгорском Тењкову.

-Љешевићи, 4 кућа, Св. Петка, су у крају Ковиљачи, досељени из Колашина на Ибру.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Грађеновиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Јабланица, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јабланица је у изворишној челенци Батњичког Потока, Десне притоке Рашке а под брдом Грабом.

Тип села.

Ниже Липовице, која је на развођу Рашке и Ибра, су куће јабланичке раселице Цветковића, коју су заселили Јагличићи у почетку друге половине 19. века. Њихове куће су са обе стране пута као у два низа.

Воде.

Употребљава се вода с малих извора и бунара. Када лети извори и бунари ослабе и вода замути, онда се праве у потоку уставе; добре воде су удаљене од насеља: Вуча Вода, Куње у Грабу, Корита у Бучу, Изворац у Вучјаку који се упоређују с водама на Копаонику, Радова Вода и чесма поред пута идући из Јабланице за Мрмоње; од извора Вуче Вода постаје поток истог имена. У Цветковићу је извор Кашило.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане: Радово Присоје, Њиветак, Њивчица, Ђуров Лаз, Крстова Њива, Подводнице, Доње Ливаде (разоране), Бакчина, Стара Вратница с воћкама, Градине, Тодорова Кућетина, Граб, Радојево Присоје; испаше и шуме: Грађановска Страна, Граб, Томова Главица, Бучје, Гај, Пресло, тамо су и испаше; у осоју Граба има бора, који допире до Јабланичког Потока.

Старине и остали подаци о селу.

У селу има три стара гробља: у Дубу, код данашњег гробља повише кућа Плавшића и напуштено мухамеданско гробље код раскрснице на Јабланичком Брду. На вису Градини одржао се само ров градског утврђења и закоп градске куле. На брду Танурићу вадила се руда. По њему се налазе закопи од рударских зграда. Као село Јабланица забележено је 1363., 1711. и у Сопоћанском поменику као „Јабланица Мала“. Назив Старо Село је остатак насеља из 18. века. Данашње село заселило се око средине 19. века.

Порекло становништва.

-Мирковић, 1 кућа, је од Јеврића у Лопужњу.

-Плавшићи („Плавчићи“), 2 куће, Св. Никола, су Кучи, дед досељен из Црнога Врха код Плава, дошао у Скуково, па прешли овамо; имају крвне рођаке у Скукову.

-Јагличићи, Урошевићи, 4 куће, Св. Арханђео, су досељени од Гусиња а старином Морачани.

-Симоновићи, 2 куће, су од Симовића у Мрмоњана.

У раселици Цветковићу су:

-Цветковићи, 7 кућа, су од Јагличића у Јабланици.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Јабланица (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Јова, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јова је у горњој проширеној долини Јовске Реке и непосредно под развођем Рашке и Ибра, у склопу брда Ковиљака, Пауња, Крста, Ждраљевца, Бивољака и Зајечака.

Тип села.

Са суседним Трстеником граничи се Бадлавском Реком. Заселак Трстеник је посебно насеље на развођу ниже Ковиљака, заселак Бадлава је на падини Крстца у изворишту Бадлавске Реке.

Име села.

Јова је добила име по дрвету јови, којега и сада има доста поред река у селу.

Воде.

Употребљава се вода са чесме, која је између Јове и Пасјег Потока, чесме у Подарнећем Долу код које пландује стока, чесма у Старој Јови, Богавчевац, чесма и речица Завоје и Водице. Кроз село протиче Јовска Река, пошто прими Бадлавску Реку утиче у Рашку код Козарева.

Земље и шуме.

Њиве су слабе родности, јер су на знатној висини на местима: Валоге, Орнице, Јагњило, Јовак, Паљевина, Врбовац, Горњи До и Јоковина; испаше су на Ралу, Слатком Брду, Чукари, Власенцу, Калдрми, Бадловском Потоку, Радичеву Долу, Малим Барама, Великом Долу и у долини Јовске Реке; ливаде: Ступ, Лизије, Јабуковац, Ровине, Селиште; шуме: Ковиљак, Трстеник, Растовик, Тукин Пут и Поуње; утрине у потесу Трстеника: Зајечак, Зајечка („Зечка“) Чукара, Пресло и Меаниште.

Остали подаци о селу.

Старо насеље Јова била је на месту Старе Јове, па се померило на садашње,  ближе њивама. Ту је и садашње гробље. Трстеник има посебно гробље код црквине. Спомиње се у Сопоћанском поменику, запустео је 1690. године, па се опет заселило у првим десетинама 19. века. Исту прошлост имала је и Јова,само је она, услед бољег положаја, боље напредовала од засеока.

Порекло становништва.

Родови у Јови:

-Љешевићи, 3 куће, Петковдан, су дошли из колашинског Врапча на Ибру; имају одељаке у Каљину, Остарићи (7 кућа) у копаоничком Ибру.

-Коматовићи, Васовићи, 4 куће, Лазовићи, 3 куће, Маринковић, 1 кућа, Антонијевић, 1 кућа, Ђурђиц, преслава Св.Пантелија, су од Коматовћа у прћенови и Супњу, овамо дошли из Одојевића, старином из Колашина на Ибру.

-Туке, 2 куће, су од Дробњала Тука у подбуковачком Плавкову.

Родови у Трстенику:

-Љешевић, 1 кућа, Петковдан, је досељен Остраће у копаоничком Ибру: има одељака у Копривници, засеоку Козарева.

-Дробњаци, 3 куће, су од Дробњака у Грађановићу.

-Ристовићи, од којих се помиње Никола као сведок на једном сенету из 1883. године, су се одселили некуда.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Јова (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Пасји Поток, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Пасји Поток и његов потес су на развођима Избичке Реке, Јовске Реке и Брестовске Реке. Источно од села су висока брда на развођу Рашке и Ибра: Крстац (1087 м ), Винорог (1225 м) и Самар (1073 м), а на југозападу су Бивољак и Дебељак. Од суседног Неготинца одвојено је купастом главицом Гламејом.

Тип села.

Куће су груписане по сродничким родовима, највише их има под Черенчом, а куће Лазовића су у крају Алузи. Посебно насеље је заселак Брестово са кућама које су по коси у долини Брестовске Реке, а између брда Машуринца и Дебељака.

Воде и име селу.

У селу има десет чесама, од којих пет пресушују. У Брестову узима се вода са уставе која је усред насеља. Кроз село протиче неколико малих потока, од којихје највећи Пасји Поток, по комеје село добило назив, па Мали Поток и Бећов Поток. Сви потоци пресушују.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане на местима: Туровац, Велики Крш, Винорог, Вратино Брдо, Ждраљевац, Власенац, Мечки-Јабуковац, Мало Пландиште, Мала Равна, Дољак, Граница, Дољани, Велико Шумарје, Молитва, Овче Брдо, Старо Сукно, Водица, Велика Река, Старо Село, Мала Долина, Сурла, Мечја Јама, Плуга и Гај; у Брестову су: Павитина, Мочила, Башчина, Лаз, Склад, Козариште, Броћ, Њиветак; шума је по брдима и у долинама потока, највише има букве, па јавора и клеке, мање борове, која нестаје у суседном Лопужњу и Неготинцу. Шума и чесма на Меденовцу су државни; испаше су у долинама Мале Реке и Срамотњака, на местима с називима: Чукарак, Гај, Крш, Осоје, Бећов Поток, Греда, Илинац, Алуга, Кућак, Велико Брдо, Старо Гувно; у засеоку Брестову: Валога, Адилова Чукара, Паљевине, Ограђе, Чукар, Линцурка, Влас, Клековик, Црна Стена, Борје; са суседним Одојевићем има заједничку испашу на Језеру и по Винорогу.

Постанак, старине, име* и остали подаци о селу.

По предању Пасји Поток звао се Златни Поток. Некада је неки калуђер пролазио кроз село, па га уједе пас и он назове село Пасји Поток. Назив Пасија Лука записан је 1363. године. На надгробном камену Вукомана Лазовића, умро 1907. године, у гробљу Својбору код Новога Пазара, забележено је, да се Лазовић родио у „Пасјем Потоку“, а тај називје по личном имену Пајсију. Назив Пасји Поток употребљавају мухамеданци, он је, како је приказано, старији, постао и службени назив. У присоју повише села је Старо Село. У ливади Черенчи познају се остаци старог пута и куле стражарнице. Код данашњег гробља је била црквица од брвана и око ње старо гробље; најстарији датирани камен је из 1841. године. За Винорог се казује, да је ту некада нека војска пила вино из рогова, па је по томе брдо добило назив. Старо насеље Брестово било је на месту Село. Ниже кућа Ковачевића је старо и данашње гробље. Село се заселило у 18. веку а заселак знатно касније.

*И друге варијанте настанка имена села.

Порекло становништва.

Родови у Пасјем Потоку:

-Недељковићи, Лазовићи, 2 куће, Св. Лука, прешли из Требића; имају одељаке Јевриће у Лопужњу; за Лазовиће и Андриће у Новом Пазару, се казују да су Ровчани.

-Дробњаци, 8 куће, Ђурђевдан, преслава Јован Главосек (казују, да су „асли“ Дробњаци који славе Јована Главосека); имају крвне рођаке у Требићу, Грађановићу и Трстенику.

-Васовић, 1 кућа, Митровдан, је Куч, чукундед се доселио са Косова.

-Педовић, 1 кућа, Св. Арханђео, се доселио из Плевљана, старином из Мораче.

Родови у Брестову:

-Ковачевићи, 4 куће, Ђурђиц, преслава св. Пантелија, су досељени из Цоковића, старином су из околине Скадра, дошли под Дурмитор, затим у Брњаке у Колашину на Ибру; они су одељаци Мијаиловића и Николића у Цоковићу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Пасји Поток (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Цоковиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Цоковиће је у западном делу предела Борја, повише Бање код Новога Пазара, с кућама ниже брда Цоковице и Крстца.

Тип села.

Куће су подигнуте по странама сеоских потока и по развођима Избичке Реке и Јовске Реке.

Воде.

Има неколико чесама, од којих се само једна назива Велика Вода. Кроз сеоски потес протичу Јовска Река и Брестовска Река.

Земље и шуме.

Њиве су добре родности код куће, по странама брда и у плитким долинама. Међу њима има и ливада на местима: Брајковица, Влас, Чајир, Петрова Ливада, Браимовац, Зукве, Дуварине, Кула, Долина, Бара, Лукарак, Крчевина, Орнице, Паљевина, Велики Бор, Клече, Драча, Калдрма, Крушак, Велика Вода, Кулина са воћкама, Селиште; испаше и шуме: Крст, Горња Соколица, Доња Соколица, обе према Микулини, Купињач, Плоче, Вис, Пландиште, Крива Коса, Конаци, Вуков До, Горње Корито, Мерачиште, Церјак, Врбиште, Скочањ, Голи Бријег, Бачија, Жута Стена, Корито, Кршеви, Борјак, Падина, Солила, Стењак, Лице, Пасуљиште под шумом.

Старине и остали подаци о селу.

На Крстцу било је некакво утврђење, ниже којега је пролазио стари дубровачки пут; од њега и сада има остатака. Као село „Цоковић“ забележено је 1711. године, запустело 1739. године. Назив Кула је остатак порушене агинске куле. Код садашњег гробља било је старо „грчко“. У њему има остатака, темеља и закона, од црквине. Друга црквина је у долини Костине Реке. Андрићско гробље је новије, назвало се по Андрији, претку Андрића, који је први сахрањен у њему 1868. године.  Данашње село заселило се после 1739. године.

Порекло становништва.

У селу су ови родови:

-Андрићи, Мијаиловићи, 4 куће, Николићи, 3 куће, Ђурђиц, преци дошли од Скадра; од њих су Ковачевићи у Брестову.

-Макојевићи, 4 куће, су од Пипера Макојевића у Тењкову.

-Ђурковићи, 5 кућа, Петровдан, преслава Андрија Прозвани, су старији досељеници из околине Подгорице.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Цоковиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Војковиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Војковиће је мало планинско село у највишем делу долине Црновршке Реке, десне саставнице Јошанице. Опкољавају га висока брда Јеринин Крш (Јелеч), Зврчаљка, Црни Врх.

Тип села.

Куће су на обе стране реке, а Батке је посебно насеље између Великог Града и Црног Врха, по положају највише у области Рашке, од преко 1200 м апсолутне висине. Становништво се више бави сточарством него земљорадњом.

Воде.

Извори су Бубан и Јеринина Вода под градином. Кроз село и потес протичу Црновршка Река, Страшни Поток и изворишни крај речице Гребенове. Мањи потоци немају називе; све воде не пресушују.

Земље и шуме.

Њиве су слабе родности. Оне су у окућницама или нове крчевине на местима: Матовац према Беланској, Јованова Њива, Јавор, Грабље, Рашће, Клековац, Дресановац, Мечкина Рупа, Баре с ливадама, Конопљиште, Палеж, Јанковића Њива, Клече, Шупљи Крш, Баније, Кућетине, Стеваново Кућиште, Бреза, Перова Њива; ливаде су у долини речице Гребенове и на местима: Језеро, Студенац, Ропоток, Гладишевина (ту су биле „гладе“, сточарски станови), Орнице, Бубањ, Спасовица, Ј агодњи Поток, Лазови, Мочила, Струганица (место на коме се музла стока), Дреновача, Залоге, Јаловик, Лица, Доње Блато, Стубара, Крље, Ровине, Жути Поток, Дреновачки Поток, Ивков До; шуме и испаше: Рачић, Провале, Мали Крш, Металица, Кршањак, Преслина, Седлина, Мали и Велики Град, Јаловик, Голаћ, Велике Струганице, Јасик, Блатина, Крушчица, Базва, Брусни Брег, Рачве, Шишмановац, Медар, Жежнице, Лијешће, Слепо Брдо, Прилог; државна шума је на Јеринином Граду, Вршинама, Ругови, Игришту, Црном Врху и Плочи код Старог Града.

Старине у селу.

На Јеринином Кршу (1262 м) одржале су се зидине старог града Јелеча. Ниже градских зидина, с јужне стране, има остатака старог гробља. Преци данашњих родова сахрањивали су се у њему, али су га напустили још за Турака, јер је „водокршно“ (подводно и каменито). Код данашњег је старо Сватовско Гробље, а треће је „латинско“, у коме има остатака порушене црквице. Назив селу постао је по старом српском роду Бојковићима (није грешка). Око 1316. године, забележен је „Воиков Дол“ и Спасова Црква, од које је остао топоним Спасовица, а Батке су споменуте 1780. године. Данашње село заселили су Кучи у првој половини 19. века. Године 1948. имало је 41 становника.

Порекло становништва.

-Крсмановићи, 6 кућа, Св. Никола, су Кучи, досељени из Долова код Иванграда, у Војковиће дошао Крсман из подгорске Радаљица; одељаци су Поповићи у Поповцу на Ибру, Дрену у копаоничком Ибру, Новом Пазару и y Београду.

-Васојевић, 1 кућа, Св. Пантелија, дед дошао y Батке; по Лалевићу и Протићу они који су Кучи, били су неко време у Васојевићима и променили славу.

-Антонијевићи, 3 куће, Св. Никола, су Кучи, дед дошао из Лукара.

-Радојевић,  1 кућа, Св. Петка, је досељен из Војсалића 1910, крвни рођак Гашовићу у Лечи.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Војковиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Дедилово (у саставу села Драгочево), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип насеља.

Дедилово је планинско село с кућама на левој страни Врелског Потока, леве притоке Црновршке Реке, а у склопу високих брда Грубетићске Главице, Драгочевског Брда (1185 м), Корита (1090 м), Жунског Брда, Тубретине и Металице. Има крај Жунско Брдо између Корита и Тубретине, од села издвојено Дубоким Потоком и Пријанским Потоком, који, као саставнице, чине Јошаницу.

Воде.

Село и крај имају изворску воду: чесма код кућа Станишића, Јованац у Жунском Брду, Водица, Никина Вода ниже Крста, Врело у потоку ниже села, а Студеница и Корита су појила за стоку у планини.

Земље и шуме.

Услед висинског положаја потеса и каменитог земљишта њиве су неплодне. Оне су око кућа и торова, многе с ливадама на местима: Милетића Ливада, Белица, Њиветак, Рваница, Баре, Кунић, Становиште, Ковијец, Лазови, Мочила, Стонога, Коприва и Ракита. Шума је храстова и букова.

Старине и остали подаци о насељу.

Код Врела између села и Плеша одржали су се темељи „грчке“ цркве. Становништво се често расељавало због пасивног земљишта. Године 1948. имало је 48 становника.

Порекло становништва.

-Станишићи, 5 кућа, су од Крсмановића у Војковићу.

-Јанићијевићи, 2 куће, Јевремовићи, 2 куће, су у Жунском Брду, славе Св. Николу,  су Кучи, дошли из Лијеве Ријеке у Васојевићима; казују, да су им преци били „латини“: они су крвни рођаци Поповићима у Отесу и Дишовићима у Грубетићу и Охољу; неколико њихових породица се одселило око 1885. у Топлицу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, насеље Дедилово (Драгочево – Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Грубетиће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Грубетиће су у присоју највишег села долине Грубетићског Потока, леве притоке Црновршке Реке а између преседлине на развођу Ковиоца, Грубетићакњ и Коњица.

Воде.

Село има изворске воде у изобиљу: Бубан, извор код Вучје Рупе, извор у Пуљеву Лазу, извор под Грвуњаком, један у Горњем Палешу; мањи извори немају називе.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су у окућницама, пропланцима и у долини сеоског потока на местима: Пуљов Лаз (неки Пуљо ту „закрчио њиву“), Глува Ливада, Локва, Крушевље, Раваница, Ковилац, Калеми, Њиветак с воћкама, Чалија, Трлиште, Коловоз, Гај, Уски До, Сугреб, Палеж, Каловац, (О)кругли Лаз, Муратовац, Пасуљиште с воћкама, Манојлова Њиве, Шевар, Вида, Јасика, Круг, Ровиште, Солила, Радојев Лаз, Милошев Лаз, Угарица, Јагодњак, Крст, Крчмаре, Пресло, Стара Колиба, Вијенац, Бачиште, Јоше, Ладиће, Оџина Ливада, Влас, Раћова Ливада, Кратина, Отешке Ливаде, Кревет, Ланиште, Јовице, Дољни Лаз, Стара Бачија, Пландиште и Сениште. Услед активне ерозије њиве се често претварају у „прлине“ (огољено земљиште, без хумуса). Шуме храстове и букове има у изобиљу на местима: Стаменином Кршу, Црном Врху, Кљуну, Церовом Бријегу, Грабаку, Коњичкој Равни, Коњицу, Грубетићској Главици, Средњем Палешу, Доњем Палешу, Седлини, Качкалишту, Травишту, Граовишту, Крљама, Дубокој Ровини, Колубишту, Медунку, Шибу, Старом Селу, Јавору, Гроту, Бучу, Кривачи, Кленовцу у Улици (прогону за стоку).

Старине и остали подаци о селу.

Грубетиће је било на месту Старом Селу на коме су сада сеоске паше. Од старог села остала су два гробља: једно је код црквине поред пута идући за суседно Драгочево, а друго је, старије, на врху Грубетићске Главице. У оба гробља очувале су се зидине порушених црквица и око њих надгробне плоче и стубови без натписа. Данашње гробље је заједничко са Отесом код старог гробља и црквине у селу. Недалеко одатле је зграда основне школе. Име селу је петронимично*. Његово старо становништво се одселило вероватно 1690. године, а данашње се доселило пре стотину година. Године 1948. имало је 48 становника.

* Стари дубровачки род Рањине презивао се Грубетић.

Порекло становништва

У селу су ови родови:

-Васојевићи, Николићи, 3 куће, Јанковићи, 2 куће,  Луковић, 1 кућа, Св. Јован Главосек, су Дробњаци, до скора су секли славски колач и св. Лесендри*, преци кренули испод Копа у Васојевићима, где су били неко време, населили суседно Крчмаре, па прешли у Грубетиће.

* Они су били неко време у Васојевићима и, да би уживали племенска права, узели и другу славу Васојевића, Св. Лесендру (Александра Невског).

-Дишовићи, 2 куће, су одељаци Јанићијевића y Дедилову, прешли око 1900. године; имају одељаке Дишовиће у Охољу.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Грубетиће (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Јавор, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јавор је на присојној страни леве притоке Рајетићске Реке, а између брда Градине и Косе.

Тип села.

По положају оно је планинско село на апсолутној висини од преко 1000 м. Према Рајетићу је коса Радловица, а брдо Чукара дели горњи крај села од доњег. Куће у горњем крају су по Равном Брду. Крај Барлави је посебно насеље с кућама између Јавора, Куртова Гроба и Смилова Лаза.

Воде.

У селу је изворска вода, од којих су главни Ковраг–Вода и Микина Вода; а извор Бакаруша је у Осоју, Стублина у Ланишту и друга Стублина на Равном Брду, а у Барлави је извор Добра Вода; у горњем делу села има два бунара, а у доњем један.

Земље и шуме.

Њиве су у „окућницама“ и на местима: Шишмановац, Замеђар, Велико Брдо, Ровина, Васиљев До, Металица с ливадама, Чалија, Буринп Брдо, Равне, Радичев До, Максовица са ливадама, Заједнице, Агина Њива, Жаревина, Бачиште, Репушница, Добро Осоје, Мачак, Округлица, Посушевина, Лице, Жаревско Брдо, Алекића Њива, Челопек, Ђогуша, Фекова Њива, Јазбине; ливаде: Самарине, Ковраг, Глогов До, Елезов До, Ланиште, Селиште, Дочак, Арслановача, Расовача, Осредак, Зукве, Скривени До, Саставци; шуме и испаше: Велика Коса, Барлави, Пландиште, Велико Буче, Дубраве, Велико Брдо, Попово Осоје, Малињак, Устране, Гиздарица, Бачиште, Летина, Матовача, Папратчина, Ћуковац, Обарци, Средњи Брег, Заједнице; државне шуме су Градац, Бакачиште и Лишај.

Старине и остали подаци о селу.

У данашњем гробљу било је старо. У њему се познају темељи црквине. Оно је усред Селишта. Код Куртова Гроба повише кућа познају се остаци старог хришћанског гробља. Под Градином, повише Јавора, има пећина у којој се, по предању, испирала златна руда. Код пећине има дуварина од боље зиданих зграда, по свој прилици рударских. У ливадама Барлаве, између Јавора и Златара, било је неко старо насеље, по свој прилици одсељених Барлава (Барлова?). То насеље имало је хан, који су упамтили старији људи. У селу има чистог жутог песка.  Године 1948. село је имало 102 становника.

Порекло становништва.

- Касаловићи, Колаци, Колаковићи, Милојевићи, 13 кућа, Вукосављевићи, 5 кућа, Милетић, 1 кућа, Св. Никола, преслава Св. Илија. Предак Бабутко Колак доселио се пре стотину година из Бање код Чпиља на Ибру. Од их су Колаци у Врановићу под Рогозном и једна породица у Београду.

Из Јавора су се одселили:

-Спасојевићи (Св. Петка) у Кајаково у копаоничком Ибру.

По Рас. Ускоковићу Колаци су Никшићани.

*

Порекло становништва насеља Ниш, данас у саставу села Јавор. 

Положај и тип насеља.

Ово мало планинско насеље је на источним падинама виса Чадора (1324 м) и Граца (1198 м), који су на развођу Црновршке Реке и Ибра.

Воде.

Има изворску воду у изобиљу, најбоља Бисер-Вода и Студена Вода према Драјиновићу.

Земље и шуме.

Њиве су слабе. Оне су на местима Равна Њива, Рслановача, Мала Ледина, Крчевине, Долови и Међар; ливаде и испаше: Васиљев До, Ђурино Брдо, Металица, Црни Врх и планина Рогу(ф)а. Године 1948. Ниш је имао 48 становника.

Остали подаци о селу.

По називима места види се, да је у овом насељу у прошлом веку било хришћанско становништво, које се одселило у Топлицу 1878. године.

Порекло становништва.

Сада су у насељу:

-Дрековићи, 6 кућа, су од Куча Дрековића (Дрекаловића) у колашинском Весенићу. Преци били неко време у рожајским Црнокрпама.

Мухамедански род:

-Нишићи у Новом Пазару су од Дрековића.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Јавор (Нови Пазар) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Кашаљ, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Кашаљ је у долинама Карвасалије, Кашаљске Реке и Обрадова Потока, саставница Бањске Реке.

Тип села.

Куће су подигнуте високо по странама долина.

Воде.

Има изворску воду: Запис, Весова Вода, Бијела Вода, Анџијска Вода и Симовача на Карвасалији. Речица Карвасалија прима леве притоке од изворишта па до Бршљана Црвени Поток, Лицов Поток, Широки До, Симовачу и Овчи Поток, десне притоке Боровњаков Поток и Лакићевски Поток. Места међу потоцима су: Криви До, Ћирков До, Лакићевски До, Врлетница, Мирни До, Латинско Гробље, Тодорово Пландиште, Глуваћ, Голи Бријег, Бршљан, брда Руташ и Градина повише Бршљана, све на десној страни Карвасалије, а на левој су Чукара повише Бегова Хана (сада хан не постоји), Станиште, Мрамор повише црквице, Лице, Тутов До, Широки До у Овчем Потоку и брег Висиоце код Брљшана; тамо су „кладенци“ Кижевица у Широком Долу, чесме Симовача и Бабина Вода у Врлетници.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане, али ливада има знатно више од њива: Клековац, Аниште, Добродоле, Ракиће, Ивовик, Подгора, Омерова Ливада, Баре, Девежиница, Пресло, Вреће, Брвњача, Војковачко Брдо, Плужевина, Кућетине, Бачево Брдо, Црна Бара, Крива Бара, Симунова Чукара, Пантова Чукара; испаше и државне шуме су у Столовима и Пркачу, Вуковој Колиби, Самој Букви, Прчвари, Бучу с њивама, Стара Караула, Шанац, Ђуровско Брдо и Минов Гроб.

Старине и остали подаци о селу.

Градина је купасто брдо у селу, на којој сада нема видних остатака од града. По Карвасалији, Градини и код старог „латинског“ гробља има старих, готово затрпаних рударских окана. Једно врло старо гробље је код порушене Ђурђеве Цркве на левој страни Карвасалијске Реке, друго је на Карвасалији код ушћа Боровњака Потока, за које се казује да је „латинско“ (старих рудара?), треће је старо и данашње у Долини Кашаљске Реке. Баловићи и Тимотијевићи имају своја посебна гробља недалеко од кућа. На Карвасалији поред старог пута било је старо рударско насеље и каравансарај, по коме се то место назвало Карвасалијом.У Бањској повељи записана је око 1316. године Ђурђева Црква више Кашља. Остаци те старе цркве одржали су се до данас на левој страни Црвеног Потока, а село Кашаљ забележено је у турском пописном списку 1455. године, затим у попису босанских спахија 1711. године. На Вуковој карти Србије означено је утврђено место Кашаљ, насељена „Карвасаљиа“ и „Караула“ која су непосредно до утврђеног Кашља. Године 1948. село је имало 241 становника. Данашње село заселило се око средине 19. века.

Порекло становништва.

-Лопаћани, Милосављевић, 1 кућа, су од Лопаћана у Смилову Лазу.

-Прчваре, Аксентијевићи, 2 куће, Св. Никола, преслава Св. Иилија, су Кучи, преци кренули пре стотину година из села Орнице у Дреници, па се најпре населили у колашинско Бојковиће, затим у Кијевце код Сјенице, дошли овамо око 1895. године; има их у Ибарској Јошаници, Грижанима, Витакову и Дубокој.

-Баловићи, 7 кућа, Арсенијевићи, 2 куће, Аврамовићи, 8 кућа, Св. Петка, су досељени из Орнице у Дреници, једни дошли у Дубоку, други у заселак Јунаке, трећи у Кашаљ, старином су из Црне Горе; има их у Плакаоници, Гњежданима и колашинском Кајкову.

-Рашковић, Тимотијевић, 1 кућа, Св. Никола, је Куч, досељен из Дубоке, прешао око 1875. године.

-Илић, 1 кућа, Св. Андрија, је досељен из Лукова Дола, 1930. године, старином из Бихора.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Кашаљ (Нови Пазар) appeared first on Порекло.