Порекло становништва села Кобиље, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село на разломљеном земљишту шири се на све стране. Куће су на странама Кобиљачког брда, Гледалишта, Вуковићког брда, Здравићког брда и на долинској равни реке Расине.

Воде.

Осим Расине у селу су потоци: Оточки, Зрачки–Драчки, Миољачки, Петковићки – Вуковићки, Староселски, Церови, Аздејковићки поток, Клисура и Черенац. Воде се називају: Извор у Кривој луци, Симићки извор, Ракићки извор, Извор у Старом селу, Јазвина, Јеличићка вода, Ковчег, Извор у Равни, Здравићки извор, Извор код Записа, Првчевица, Миленова вода, Црквена вода. За пиће и осталу употребу становници користе воду с двадесетак бунара. Бунар на Кобиљачком брду зове се Крвајци.

Земље и шуме.

Топографска имена за поједине делове у атару села су: Лазине, Ракићи, Раденковићи – Журићи, Аздејковићи, Здравићи, Доње росуље, Проданац, Стенице, Јовац, Милан лаз, Живе баре, Ивезићи, Человине, Бели поток, Старо молитвиште, Оток, Царица, Очан до, Киселице, Нерезине.

Тип села.

Село је с растуреним кућама на брдима, с изузетком кућних група Божановића, Вуковића и Здравића. Куће у овим групама су наблизу. Куће су на малом одстојању и у делу села на долинској равни реке Расине — Јеличићи, с кућама у низу.

Гробља су на местима: "На равни" Божановића гробље; у Церовима гробље Вуковића; у Киселицама сахрањују се Јеличићи. На Доњем брду је гробље Здравића и Аздејковића; y Челинама је гробље Божновића и Јеличића. На царини је гробље Раденковића, Жура–Журића.

Име села, историјат и старине.

Име селу дато је по кобили, и веома је старо. Насеље, уколико се памти, звало се Кобиле. Прича се да су на кобиљачком брду, управо не месту званом Царице, "у време цара Душана" чували приплодне кобиле. Напомена: Царицаје коса делом под шумом, а делом је испаша ниже кућа Раденковића, Жура или Журића с кућама у врх села Кобиља у близини Милентије и Малих Рибара, села "у Расине". Према народном схватању име Царица се везује за познату причу о царевој сестри удатој за Мрњана, оца Вукашина и Угљеше Мрњавчевића – Жура.

Године 1837. село Кобиле имало је 27 кућа са 32 пореске главе и 71 арачким лицем; 1874 — 14 кућа; 1921 – 58 домаћинстава са 533 члана.

Напомена: Ад Мало Рибаре, село у Расине. "У Јеленковице" под Јеленковом страном "у време цара Душана" су "риболовници", у којима се ловила риба за цареву трпезу.У Селишту, над обалом Зрачког потока, откопана је стара црквина Јовањача (храм посвећен Св. Јовану Крститељу). У црквини је ископана плоча од белог мермера на којој је био "насликан Свети Ђорђе како убија аждају". Сеоски свештеник откупио је плочу па је поклонио цркви у Крушевцу. Ниже Јовањаче, испод пута Ботурићи–Разбојна је извор Црквена вода. На левој страни реке Расине, наспрам Јовањаче и Црквене воде издиже се нагло, од речног корита, коса Нерезине.

Некад давно на овој коси било је "римско" гробље. Гробови су били обележени великим облуцима кварцита из Речних корита. Данас од гробља нема трага. Повађено надгробне камење, отиснуто је низ косу у корито Расине.

У Ивезићима, ниже куће Чедомира Здравића, откопани су темељи цркве, а око црквине откопане су велике плоче, изван сваке сумње надгробне. За црквени храм се не зна. Једни мисле да је црква била посвећена Св. Ђорђу, док други тврде даје црква била посвећена Св. пророку Илији.

О Св. Илији купи се сабор код црквине. У међама села Кобиље и Мале Врбнице је место Слава. На брду преко плитке преседни прелази пут Брус—Александровац. О постанку имена брду — Слава постоје предања.

Напомена: Прича се да је на брду Краљевић Марко "дизао и пио у славу", па брду остаде име Слава. По другој причи за турске владавине становници су на брду "кришом" славили славу. По предању с највише веродостојности прича се како су наши (српски) хајдуци на брду пресрели и побили Турке зулумћаре, који су се после покоља окупљених на сабору код цркве Св. Петке у Малој Грабовници, враћали у Кожетин (Александровац). Наши хајдуци су на брду "славили победу".

Порекло становништва.

Родови:

У време општих покрета наших народа у 17. веку доселили су се преци:

-Раденковића – Жура или Журића (3 куће, Св. Архангел и Велика Госпојина) из Мораче.

Од Стоца у Херцеговини су дошли три рођена брата: Божан, Вукоје – Вуко и Здравко. Њихови потомци су:

-Божановићи (22 куће),

-Вуковићи и Вуковића – Мулићи (31 кућа) и:

-Здравићи (7 кућа, свега 60 кућа, Св. Никола зимски и летњи).

-Аздејковићи (10 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) дошли су из Црне Главе у Јошаничку Бању у Дртевце, заселак Дренови, селу код Бруса. Њихов далеки предак "Свилоје из Дртеваца" с надимком Хазда – Хаздејко пресели сроднике у Кобиље. По сроднику Свилоју Хаздеји његови пресељени рођаци прозваше се Аздејковићи. Многобројни сродници пресељених Аздејковића су Црноглавци у Црној Глави, Дртевцима, Брђанима, Рогавчини, па Црноглавци у Стројинцима у Александровачкој Жупи; у Мрмошу, у Доњој Расини, у Ђуровцу код Блаца у Топлици.

-Јеличићи (10 кућа, Св. архиђакон Стефан) су такође стари досељеници. Најдаљу старину знају у северној Албанији, одакле су преко Зете и Херцеговине дошли у Јелакце на јужном Копаонику, а из Јелакца у време Карађорђевог војевања били избегли у Врбу, подибарско село код Краљева, а отуд се повратили и настанили у Кобиљу. Овде дошла удовица Јелица са сином. По овој Јелици род се прозвао Јеличићи. Сродници Јеличића су Јеличићи у Брусу, Крушевцу, Пожаревцу и Београду.

После рата 1914/ 18. дошли су на мираз:

-Гочманац (1 кућа, Св Мина и женина слава Св. Никола) од Гочманаца из Великог Рибара.

-Дачковић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и женина слава Св. Никола) из Малог Рибара, у Божановиће.

Ушли су у Вуковиће призети:

-Бакић (1 кућа, Ђурђиц и Св. Никола) из Липовца и;

-Павличевић (1 кућа, Св. Сава), из Радманова.

-Вукајловић (1 кућа, Св. Архангел и Св. архиђакон Стефан) призетио се у Јеличиће.

-Лапчевић (1 кућа, Св. Никола зимски), из Лепенца ушао у кућу Здравића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Кобиље (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Мала Грабовница, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је источно од Кобиља. Села раздваја само пут из Бруса у Александровац. Куће села Мале Грабовнице су на странама Митровачког брда и Стевовићког брда, као и у Кочинском пољу — долинској равни реке Расине, на левој страни, у присоју.

Ромско насеље је одвојено и на левој страни реке, поред пута Брус — Разбојна. У селу су настањена места: Ивезинац, Јелин шљивак, Радевац, Бељићка чука, Стевовићки поток, Кочонско поље, Человине.

Воде.

Река је Расина, а потоци су: Клисура, Радевачки и Бељићки поток. Познатије воде су: Стара вода у Стевовићима и Арсинац у Ивезићима. Пије се и вода с неколико бунара.

Земље и шуме.

Поједини делови у атару села називају се: Митровачко брдо, Шиндина колиба, Стевовићко брдо (702), Селиште, Пајин брег, Пајино присоје, Пајино осоје, Завоји, Арсине стране, Градиште (Гобеља).

Тип села.

Куће крај пута Брус–Александровац и пута у равни поред реке Расине су у низу. Насеље Рома је мала кућна група у којој су куће толико збијене да ни једна нема двориште. У другим деловима села кућне групе су наблизу. Гробље је на Стевовићком брду. Неке породице родова Ивезића, Николића и Стевовића копају се у гробљу места (варошице) Брус.

Године 1837. Мала Грабовница има 6 кућа са 13 ожењених и 25 неожењених; 1874 – 16 кућа; 1921 – 25 домаћинстава са 174 члана; 1948 – 56 домаћинстава са 335 чланова.

Старине у селу.

На Градишту (Гобељи) су незнатни остаци мањег утврђења зиданог каменом и опеком. У Горњим Митровићима једно место зову Шиндина колиба. Шинда, сродник Ивезића дошао је из Бозољина на Копаонику и настанио се у колиби. Касније прешао у Лесеновце у Александровачкој Жупи и стално се настанио. У Лесеновцима живе Шиндини потомци – Шиндићи. У старој црквини Св. Петки приликом рашчишћавања рушевина нађен је одломак надгборног споменика од белог мермера, као и мермерни котур с виновом лозом у ниском рељефу по ободу котура. Црквина је у огради од дасака и под кровом. Код црквине се купи сабор о Великом петку. Сабор је "глухи" сабор. На њему се не чује музика и све је тихо. Сабор се купи ради помена настрадалим кад су Турци из Кожетина изненада напали окупљене на сабору, побили и поклапи многе, а цркву запалили и порушили.

Порекло становништва.

Родови:

У Великој сеоби доселили су се:

-Милетићи (Војмиловићи – Стевовићи, Михаиловићи, Чеврљаковићи) од Милетића из Војмиловића у Плани, даљим пореклом Лопаћани из Лопата у Левој реци у Васојевићима. У селу су сами:

-Стевовићи (8 кућа, Св. Јован крститељ).

После Милетића у селу су се настанили:

-Ивезићи (6 кућа, Св. Архангел и Велика Госпођа), од Морачана из Бозољина.

За Ивезићима су дошли и настанили се:

-Митровићи (13 кућа, Св. Архангел), од Морачана, из села Кочина више Бруса.

Досељеници после 1900. године су:

-Здравићи (2 куће, Св. Никола и Јовањ дан), призети из Кобиља, ушли су у Стевовиће.

-Мечкари — Николићи (2 куће, Св. Никола зимски) су прешли из Дренове, један "на имање" Митровића, други "на имање" Ивезића.

Роме:

-Јовановиће (7 кућа, Св. Јован Крститељ) довелаје из Оџака (код Трстеника) општинска управа.

Најкасније у селу су се настанили (после рата 1914/18.):

-Јолдић (1 кућа, Св. Архангел), од Морачана из Брђана дошао је на мираз у Здравиће (1 кућа од горњих прешао је "на куповину").

-Пејић (1 кућа, Св. Алемпије и Ђурђиц), дошао је из Осредака.

-Радуловић (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан), прешао је из Ботуње.

-Смакић или Ђорђевић – Сирењар, дошао је из Малог Рибара.

-Алексић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и слава мираза Св. Архангел) из Шљивова у Александровачкој Жупи.

-Лазаревић Радуле , ковач (1 кућа, Св. сава) и:

-Максић Драгослав, ковач (1 кућа, Св. Мина-Мрата и Мали Св. Архангел). Дошли су из Криве Реке на Копаонику.

-Митић (1 кућа), мутавџија "врећар" дошао је у току рата 1941/45. из села Темске у Понишављу.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Мала Грабовница (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва варошице Брус, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Варошица у атару села Мале Грабовнице заснована је на месту званом "Брусу". Топоним "На Брусу" у народу се објашњава обликом земљишта; оно личи на брус – белегију за оштрење косе. Дугачак а узан појас земљишта поред десне обале реке Расине и северним падинама Жиљачког брда (Равна чука, 522м), до става Расине и јаке, водом богате њене десне притоке Грашевачке реке испод коте 429, обликом заиста подсећа на брус-белегију: сужен на крајевимна шири се у средини.

Постанак насеља.

За турске владавине Брус је "јалија", испаша за овце засеока Мале (Доње) Грабовнице. Господар сеоски ага–Турчин дао је ову јалију у размену за "добру (белу) кобилу и ћуп масла" Живку Старинцу из Дртеваца. Живко поклања јалију општини бруској (у засеоку Тршановцима) и одређује да се на дарованом земљишту подигне црква и да оно, земљиште, заувек остане црквено.

Испод става Расине и Грашевачке реке издигла се велика висока плавина слагањем материјала што их реке нанеше. На највишем заравњеном делу планине, поред старе црквине "Код Дрена" саграђенаје 1836. године нова црква "На Брусу", посвећена Преображењу Господњу. После годину дана по изградњи цркве Преображења, на десној страни цркве идући западу крај пута у Брзеће на Копаонику, данашњој Копаоничкој уличици подижу се куће и дућани првог, најстаријег бруског насеља. Овде се први настанио неки Стојановић, мутавџија из засеока Жиљака. Поред пута подигао је кућу "дашчару", уз кућу радионицу у којој је ткао разне ствари потребне селу као и путујућим кириџијама. Данашња Копаоничка улица друга је главна улица варошице. Шездесетих година 19. века, на левој страни цркве идући западу над десном обалом Расине пограђене су куће за становање, трговачке и занатлијске радње од слабог материјаала, на плацевима издељеног црквеног земљишта "откупљеног" од цркве. Ово је данас највећи и најгушће насељени део варошице.

Развој насеља.

Осим великих савремених зграда за становање у улици су: школа и разне јавне установе, хотел и гостионице, велике трговине и занатлијске радње.

Око 200 м идући од цркве западу је раскрсница путева: копаоничког пута правца Биљановац на Ибру–Јошаничка Бања—Плеш—Брус–Разбојна и жупског пута правца Крушевац–Александровац–Брус—Брзеће–Блажево–Рудница на Ибру. Поред главних улица којима иду поменути путеви има шест кратких споредних улица "сокака". У њима су изграђене највише зграде за становање. Две споредне улице одвајају се од главних и отворене су, док су четири затворене улице; повезују две главне улице бруског насеља. "Пијаца" за снабдевање намирницима је у средишњем делу варошице. На Вашаришту уврх Копаоничке улице на десној страни и према Среском расаднику, тргује се земаљским производима и стоком.

Историјат насеља.

Јован Гавриловић у свом Речнику не помиње Брус. Наводи да је "примерителни" суд (општина) у Тршановцима и да село Тршановци са селима Горњом Грабовницом, Кобиљем и засеоцима: Малом (Доњом) Грабовницом, Дреновом, Дртевцима и Кочином састављају општину. У Тршановцима 1840. године је седиште бруске општине. У књигама за уписивање умрлих бруске цркве од 1860–1970. године Мала Грабовница, Дртевци и Тршановац забележени су као засеоци Бруса.

Године 1874. у Брусује 43 куће; 1895 – 50 кућа; 1921 — 76 домаћинстава са 359 чланова; 1948 – 195 домаћинстава са 660 чланова; 1953 – 260 домаћинстава са 856 чланова.

Старине у насељу.

Брус је варошко насеље. Међутим, у варошици има трагова ранијег живота. Уврх Вашаришта је старо гробље Мале Грабовнице. У њему се сахрањивало и после заснивања насеља На Брусу. Тако је гробље неко време било заједничко за поменута насеља. Данас је гробље на Вашаришту сасвим растурено. Крај цркве Преображења сахрањивали су свештенике и поједине чланове њихових породица. Најстарији натпис на надгробној плочи је из 1841. године. Изван ограде је варошко гробље образовано око 1860. године. Најстарији натпис на надгробнику је из 1864. године. У овом гробљу се сахрањивало до рата 1914/18, када је даље сахрањивање забрањено, а образовано ново бруско гробље на Росуљама, у атару засеока Дртеваца.

По присаједињењу крушевачке нахије у кнез Милошевој Србији настаје насељавање места "На Брусу". Поред старих досељеника, становника Мале Грабовнице, породице из насеља у околини насељавају се у Брус. Досељеници из удаљених места и области у прво време су сасвим ретки. Досељеници из околине као и раније настањени становници Мале Грабовнице су по занимању, у првом реду, земљорадници, па занатлије, трговци "ситничари", механџије, абаџије, терзије. Подмирују потребе села и сељака док неки међу занатлијама својим производима везују за жив саобраћај кириџијски. Трговци –ситничари, у својим "дућанима" баве се "терзилуком" —израђују разне делове мушке и женске одеће.

Начин обраде података.

Како нисам располагао старијим пописима становништва Бруса све до пописа 1931. године, скоро увек сам се ослањао на податке исписане из црквених књига, нарочито из Протокола рођених (крштених) од 1837–1901. године и књига за уписивање умрлих од 1837–1910. године. Неки број података дали су ми чланови појединих родова, а до неких података дошао сам, исписујући натписе на надгробним споменицима. Могу рећи да међу данашњим становницима преовлађују потомци досељеника из села и заселака у околини варошице и да је међу њима и незнатан проценат правог варошког елемента.

У новије време, особито после рата 1914/ 18. године у варошици се настанио приличан број службеника разних струка и звања из удаљених покрајина и места. Како су у Брус дошли по службеној потреби и за место су везани једино службом, то ове привремено настањене службенике не убрајам у сталне становнике. Међутим, како међу досељеним службеницима има приличан број насељених из насеља у околини и везани су за насеље, а у месту службовања остају и по више година, то их, као потомке раније настањених сродника, убрајам y становнике Бруса.

Порекло становништва.

Родови:

Најстарији становници заснованог насеља "На Брусу" су сами становници засеока Мале Грабовнице, знатније раније насељени у засеоку. На првом месту то су:

-Војмиловићи – Стевовићи и друга презимена (Св. Јован, 7*. јануара) од Милетића из Војмиловића у Плани. Године 1953. у Брусу су 4 куће Стевовића: занатлије, службеник и трговац.

-Дмитровићи – Митровићи су од Митровића –Морачана из Хочина. У Малој Грабовницп познати су као Горњи и Доњи Митровићи. Славе Св. Арханђела, 8. новембра. Године 1953. у Брусу је једна кућа ових Митровића –угоститељски радник.

-Стојановићи (Св. Арханђео, 8. новембра) су од Морачана у Жиљцима. После рата 1914/ 18. одселили су се на Косово и настанили као колонисти. Помињу се у вези изградње Бруске цркве, одмах после 1836. године.

-Старинци (Миљковићи и Станојевићи), (Св. Арханђео 8. новембра), од Старинаца - Станојевића из засеока Дртеваца. Године 1806. рођен је у Дртевцима Миљко, син Живка Старинца. Године 1935. у Брусу су две породице Станојевића, трговци.

-Недељковићи 1828–1953** (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана 9. септембра и Мала Св. Ана), од Недељковића из засеока Дртаваца. Г. 1953. у Брусу су две куће ових Недељковића, занатлија и радник.

-Поповићи (1837–1953), свештенички род од Поповића Морачана из Жиљаха. Г. 1953. у Брусу је једна кућа ових Поповића, незапослени трговац.

-Поповићи –Антонијевићи, од старине Ботуни, свештенички род (Ђурђиц и Св. Ђорђе) 1837–1953. У Брусу су 4 куће ових Ботуна Поповића, занатније, трговац и домаћица.

-Голубовићи. Године 1821. Турци су обесили у Нишу Голуба, мутавџију, оца Тодора и Илије Н. По ослобођењу Крушевца (1833) Тодор и Илија избегли су у Србију, па се из Крушевца одселили у Брус. Слава Голубовићаје Св. Јован зимњи. Године 1953. у Брусу су Голубовићи, две службеничке породице.

-Поповићи – Костићи (Св. Петка), свештенички род од Поповића – Костића из Велике Грабовнице (1837–1910).

-Милићевићи - Поповићи, свештенички род (Св. Јован, 7. јануара) у засеоку Хочинама, од Поповића из Влајковаца пре 1833–1953. Године 1953. у Хочинама је кућа Милићевића.

-Вукићевићи - Бићани (Св. Никола, зимњи), од Бићана из Осредака (1842–1859), две породице: трговачка и занатлијска. Изумрли су.

-Николићи (Св. Никола зимњи) 1846–1953), од Николића из села Дренове код Бруса. Године 1953. у Брусу су шест породица ових Николића: трговци, занатлије и службеници. Напомена: Насеље "На Брусу" помиње се 1864. године. У гробљу код цркве сахрањена је "раба божија Јована. На надгробном споменику ове Јоване читамо: Овде почивает(6) раба божи! Јована супруга почив/шег/б еге! Миленка Николића преса/ла с! у в6нос(т6) на св. троицу 7 !он!! 1864 год на брусу.

-Божановићи — Радовановићи, од Божановића из Кобиља (Св. Никола зимњи) од 1851–1953. По попису од 1963. У Брусу 6 њихових породица: занатлије и службеници.

-Станковићи 1849–1880 (Св. Мина-Мрата). Прешли су у Брус из Трошановаца, од тамошњих Станковића.

-Збиље –Збиљићи 1852-1953 (Св. Арханђео и Велика Госпођа —Вељи Госпођиндан). Сви су од Морачана Татића из Брзећа. Из Бруса спустили су се у Дупце "на Расине".

-Лазаревићи 1852–1953 (Св. Арханђео, јесењи) су од Лазаревића из Јелакца у Јошаници. Г. 1953. 1 кућа (пензионисани занатлија).

-Аздејковићи 1855-1953 (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана, 9. септембра и Мала Св. Ана, 25. јула). Њихове далеке претке превео је из засеока Дртаваца у Кобиље код Бруса предак "Свилоје из Дртеваца". Године 1953. у Брусу су 5 кућа Аздејковића, од Аздејковића из Кобиља: земљорадник, занатлија и службеници.

-Марјановићи 1855-1953 (Св. Вартоломеј, Вртолома и Варнава) од Марјановића из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу две куће Марјановића: занатлија и службеник.

-Бељански, служавка Даница 1855-1894. У црквеним књигама налазимо забележено да је рођена и умрла у Брусу.

-Ђорђевићи (Ђурђиц) 1856-1858, два учитеља у бруској школи су од Ђорђевића из Ботуња.

-Михаиловићи (Св. Јован Крститељ) су један род са Стевовићима 1848-1900: Вуксан–Вукса кафеџија и супруга Марија, прешли су из Мале Грабовнице. –

-Јаношевићи 1860–1882, свештеник Тодор – "поп Тоша", парох брзећки био је из Трстеника. Породица се вратила у Трстеник.

-Агатоновић Лазар, трговац па црквењак бруске цркве; славио је Св. арх. Стефана. Пореклом од Ћосића из копаоничког засеока Гувништа. У Брусу од 1860–1898, кадје умро.

-Јеличићи 1860-1953. Слава Св. арх. Стефан, од Јеличића из Кобиља. Године 1953. у Брусу било је 6 кућа Јеличића, највише незапослених трговаца и занатлија.

-Брадићи 1861–1878. Славили су Св. Петку. Из Гргура у Топлици прешли су у Паваштицу, а отуд су дошли у Брус. Исељена породица.

-Живановићи, Петар, мутавџија, "занатлија трговачког реда" и супруга његова Јана, "мутавџика" Јана; слава Св. Арханђео; од Живановића из Грашевца, 1861–1878.

-Василијевићи–Васиљковићи или Петровићи 1862-1877, били су из Велике Грабовнице.

-Урошевићи 1863-1953, су од Урошевића из Трошановаца крај Бруса. Обрад Урошевић је откупио плац на црквеној земљи. Године 1953. у Брусу Бошњак Јеремија 1863–1867, на плацу откупљеном од бруске цркве. Проновић Петар 1863. Власник плаца с кућом на земљишту откупљеном од бруске цркве.

-Ђорђевићи, Петроније, трговац и супруга Миленија 1863–1895 су од Ђорђевића из Горњег Ступња у Александровачкој Жупи. Изумрла породица.

-Филимоновићи (Арханђелов дан 8. новембра, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) 1863-1913. Благоје, свештеник бруске цркве и супруга Драгиња - Драга су од Филимоновића из Лепенца. Даљим пореклом су од Црноглаваца из Црне Главе у Јошаничкој Бањи.

-Костић Радосав, од Поповића - Костића из Велике Грабовнице, на црквеном земљишту откупљеном од бруске цркве. Подигао на откупљеном плацу 1863. кућу од слабог материјама.

-Петровић, берберин Мијаило и супруга Драгиња 1864-1900.

-Томићи, Милош 1864–1898, по занимању трговац-абаџија, црквењак бруске цркве, па земљорадник, служитељ Телеграфа бруског био је из Грашеваца.

-Јовановићи (1866–1953, занатлије ковачи и поткивачи. Дошли су из Кукљина у Темнићу. Године 1953 – 1 кућа.

-Беочани (1866–1935). Милан, свештеник бруске цркве (Св. Никола зимњи), из Стањева код Александровца у Александровачкој Жупи. После 1935. одселили су се у Стањево и тамо су изумрли.

-Ђорђевићи, Милан, писар Бруске општине (1866–1882).

-Стаматовићи (Св. Вартоломеј и Варнава), од Марјановића из Велике Грабовнице (1867- 1935), две кућа, обућар и домаћица.

-Николићи – Стругари (Св. Јован Крститељ), од Стругара из Жарева (1869-1953; две трговачке породице.

-Ивезићи (1869-1953) (Арханђелов дан 8. новембра и Велика Госпођа), од Морачана из Бозољина. Најдаљом старином су из Северне Албаније. Презиме по претку Ивези. Од Ивезића био је Герасим Ивезић, лекар и књижевник.

-Судимци - Лазаревићи (1855-1869), су од Судимаца из Ћелија – Судимске клисуре у у Доњој Расини.

-Живковићи (Св. Арханђео, 8. новембра), је од Живковића – Морачана из Кочина.

-Лазаревићи (1870-1900) (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана и Мала Св. Ана), од Црноглаваца из Црне Главе у Јошаничкој Бањи.

-Николићи, Лука (1870–1889), кафеџија и трговац и његова супруга Смиљка, доселили су се из Атенице код Чачка.

-Пауновићи – "Дучуловци" (1870–1953), Чедомир, Ђак, после пекар и касапин и супруга Злата из Дучаловића у Доњем Драгачеву. Године 1953. у Брусу једна кућа, пензионер.

-Кнежевићи (1871–1953). Милан, трговац и супруга Анка (Св. (Св. Алимпије Столпник), од Кнежевића из Осредака. Године 1953. имамо 3 куће од ових Кнежевића: трговац, занатлија (кројач) и службеник.

-Миленковићи (1871–1910). Слава Св. Арханђел 8. новембра, од Миленковића из Грашеваца.

-Павличевићи (1871-1876). Св. Мина-Мрата. Милан и супруга Никосава, од Павличевића из Трошановаца.

-Гочманци – Николићи, Грујица, бојаџија и супруга Аница, од Николића из Гочманца (1872-1896). Г. 1953. у Брусу их је било две куће: радник и службеник.

-Станковић, дунђер, Ђорђе, дошао је из "Турске" – из села Драгочева на Рогозни. Помиње се 1872–1878. После рата 1877/78. одселио се из Бруса у Прекадин у Топлици.

-Радоњић, "туфекџија" (пушкар) Дамњан и супруга његова Николета (1873–1910). У Брус се доселио Дамњан из села Коритника у Моравицама.

-Татићи (Св. Арханђео и Велика Госпођа) Миливоје, трговац и супруга Петројка (1874–1881), су од Татића из Жиљака. Презиме им по далеком претку Тату, пореклом Морачанину из северне Албаније.

-Милићевићи (1874-1953) су од Милићевића из Великог Рибара. Године 1953. У Брусу су 4 куће ових Милићевића: занатлија и радници.

-Ваљари - Ваљаревићи (1875–1953), доселили се из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу је једна службеничка породица.

-Вукајловићи (1875–1853). Слава Св. Арханђео, 8. новембра. Године 1953. у Брусу су 3 куће Вукајловића: занатлије и службеник.

-Јовановићи, мутавџија Војин (Св. Арханђео, 8. новембра) (1875–1881). Војин је био из Грашеваца.

-Здравићи (Св. Никола зимњи), од Здравића из Кобиља (1875–1953). По попису од 1953. г. Здравићи су 4 куће: занатлије, радник и службеник.

-Живадиновићи (1876–1953); Матеја, трговац и супруга Јелисавета (Св. Алимпије Столпник), од Живадиновића из Жарева. Године  1953. породица службеника.

-Лозанци - Јовановићи, Милан, кафеџија и супруга Стојка (Ђурђиц, 3. новембра), за рата 1876. из Лозне на јужном Копаонику. Помињу се и 1898. године.

-Ђорђевићи, Владимир Влада, гостионичар и супруга Костадинка (Св. Врачеви јесењи и летњи), (1872-1953). Доселили су се у Влајковце из засеока Остраћа, у кметији Лешку, на копаоничком подручју слива Горњег Ибра. Године 1953. у Брусу су 4 куће ових Ђорђевића: трговац и службеници.

-Ђорђевићи (други), Радомир, трговац (1876-1880), од Ђорђевића из Влајковаца.

-Дељани (1876–1882), (Ђурђиц и Ђурђевдан), од Дељана из Липовца у околини Бруса.

-Башићи (Св. Арханђео зимњи). Милун, "усташ" у рату 1876, из Боранца код Блажева на Копаонику. У Брусу отворио кафану. Године 1953. кућа Милуновог унука.

-Козићи (1876–1953). Недељко, абаџија и супруга Перса (Св. Алимпије Столпник). Недељко је од Козића из Великог Рибара. Године 1953. у Брусу Козићи су 4 куће: радници, службеник и занатлија.

-Радуловића, старином Ђотуни (Ђурђиц и Ђурђев дан), (1876–1953) из Ботуња у Александровачкој Жупи. Године 1953. 4 куће Радуловића у Брусу: радници, 1 службеник и 1 удова гостионичара.

-Чајићи (Св. арх. Стефан), (1877–1953), од Чајића - Чајетинаца из Чајтине на Копаонику. Најдаљом старином су од племена Куча. У Брус су се доселили из Доброљубаца – Добрлевица у Александровачкој Жупи. Године 1953. у Брусу су 3 куће Чајића: занатлија и службеници.

-Шовићи-Милутиновићи (Ђурђиц и Ђурђев дан), (1878-1953) су од Шовића из Ботуња. Године 1953. у Брусу су 2 куће ових Шовића: службеник и занатлија (кројач).

-Маринковићи (1878-1901), кућа Светозара, трговца.

-Лазићи (Св. Арханђео), (1879–1909). Од Лазића из Брђана.

-Јовановићи – Јовчиновићи (1882–1932-1935), (Св. Мина–Мрата), Милоје, кафеџија и супруга Јовка, од Јовановића - Јовчиновића из Трошановаца код Бруса.

-Кнежевићи (други), (Св. Арханђео, у новембру). Милан и супруга Живка (1882–1 911). Повратници из Блаца у Брус. У Блаце су отишли после рата 1877/78. Они су од Кнежевића из Брђана, а даљим пореклом од Морачана Петровића из Жиљака.

-Грибановићи-Вељковићи (Томиндан и прекада Томине недеље), су из Веље Главе (ном. Вељеглава) у Александровачкој Жупи, а тамо су дошли од Прибановића из Јелакца у Јошаници (1883–1953). Године 1953. у Брусу су 4 куће, занатлије и радник.

-Младеновићи „Врањанци" (Св. Петка, 14. октобра), (1885-1904-1953). Никола, дунђерин и супруга Перса су дошли из села Вучеделца у Врањској котлини. По смрти Радојка Младеновића Врањанце је наследио усињеник"-усиновљеник Николин Вуковић - Мулић од Вуковића Мулића из Кобиља. Усињеник слави славу поочимову, а своју славу Св. Николу зимњег прислужује.

-Стефановићи, Аврам, обућар и Јован, пекар (1887-1899).

-Михаиловић, општински писар (Трифундан), (1889-1953), доселио се из варошице Рашке. Године 1953. кућа удове Катарине.

-Стошовићи (Св. Арханђел, 8. новембра), Богољуб, трговац и супруга Станика; од Стошовића из Игроша, даљим пореклом су из Мораче – Морачани. Становници Бруса (1893–1910).

-Антићи (1893-1897), Стеван, "шустер" и супруга Даринка су из велике Грабовнице.

-Скоковић Ранко, свештеник бруске цркве, био је из Севојна код Ужица (1895–1905). По смрти попа Ранка породица се одселила.

-Симићи (Св. Ђурђиц), (1896-1953), од Симића из Грашеваца. У Брусу кућа Новице, председника Општине бруске.

-Миљковићи (Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан), Петар, занатлија (поткивач), од Ђукића из Плоче, дошао у Брус од Миљковића из Горњег Ступња. (1897-1953) у Брусу 1 кућа Мила, учитеља у пензији.

-Арсићи, Владислав, механџија, од Арсића из Игроша (1901-1953). У Брусу су 4 куће ових Арсића, незапослени трговац, занатлија и службеници.

-Крапчевићи (1900–1953), Милорад, порески помоћник. Из Бруса се одселила Милорадова удовица.

-Палурци – Палуровићи (Ђурђиц и Ђурђев дан), механџија Васа и кафеџија Жика су од Палураца – Палуровића из Доброљубаца, а даљим пореклом су Ботуни из Ботуња, од тамошњих Ђурђевштака. Помињу се од 1901–1953. Године 1953. у Брусу је кућа удове Жике кафеџије.

-Милосављевићи (1901-1931), Драгутин, кафеџија и његова супруга, сада удова Ангелина, одсељена породица.

-Недељковићи (Св. Никола, зимњи), (после рата 1914/18-1932). Породица пекара Недељковића се одселила из Бруса.

-Савићи, Станоје, казанџија, из Блаца (после рата 1914/18—1931). Касније се породица одселила у Краљево.

-Вуковићи - Мулићи (Св. Никола, зимњи), (1919-1953), су од Вуковића - Мулића из Кобиља. У Брусу су 3 њихове куће: трговац, службеник и занатлија (кројач).

-Калуђеровићи, Благоје, свештеник из Крушева (Македонија), после рата 1914/ 18. Године 1953. кућа Благојеве удове–попадије.

-Мађарци, (после рата 1914/18-1932), породица поч. Богомира, пекара, из Пољне у Левчу, даљим пореклом из села Мађара у Топлици. Одсељена породица.

-Милосављевићи (Св. Петка), (1919–1932). Панта, столар, дошао из Придворице у Моравичком Старом Влаху. Одсељена породица.

-Цветковићи (Св. Арханђео, зимњи) (после рата 1914/18-1931). Сима, пиљар, доселио се из Прокупља. После Симине смрти породица се одселила некуд.

-Лазићи (1919–1953) (Митров дан и Јеремин дан). Лазић, занатлија (опанчар), дошао је у Брус из Дубаца - Ковиоца на Копаоничком подручју слива Расине, а даљим је пореклом од Митровштака из Паљевштице бруске.

-Челиковићи (Св. Јован Милостиви, 12. новембра), од Челиковића из Милутовца у Темнићу. Године 1953. у Брусу је кућа Ђорђа, опанчара.

-Раичевићи (тако), Св Ћирик), (после рата 1914/18), од Раичевића из Строинаца y Жупи. Године 1953. трговачки род.

-Ратковићи (Св. Мина-Мрата, од Ратковића из Игроша (после рата 1914/18). Кућа удове Радомира, председника Општине бруске.

-Пантићи (Св. Мина–Мрата), Божидар, опанчар (после рата 1914/18–1931). Божидар је дошао у Брус из Милутовца у Темнићу. Породица Божидарова одселила се у Крушевац.

-Антић (после рата 1914/18–1936), занатлија (берберин), био је из Крушевца. После 1936. повратио се у Крушевац.

-Тодоровић Вукоман, столар, од Тодоровића из Брђана (1914/18–1931). Породица се одселила у Крушевац.

-Саула–Сауловић (Св. Мина–Мрата), Мато, хотелијер од Саула – Сауловића из Будиловине (за рата 1914/18). Године 1953. удова Матова, домаћица.

-Црнићи - Митровићи (Ђурђиц), (1914/18-1953), од Црнићке фамилије из Ратаја у Жупи, а у Ратаје су дошли из Липовца (више Бруса) и од Ђокића. У Брусу 1 кућа Митровића - Црнића, касапина.

-Миљковићи (Св. Јован Крститељ), (после рата 1914/18). Вујадин, трговац и супруга Јелена, од Миљковића из Љубинаца код Александровца. Године 1953. – 1 кућа Миљковића.

-Лазаревићи (1918–1953), Јеленко, опанчар из Лазаревића из Јелакца у Јошаници.

-Томићи, 1 кућа (Св. Алимпије Столпник), (после рата 1918), од Томића из Горњег Ступња. Године 1953. породица Витомира, службеника.

-Обрадовићи (Св. Алимпије Столпник) (после рата 1914/18), од Обрадовића из Шљивова. Г. 1953. кућа Властимира, трговца, потом пензионисаног службеника.

-Славковићи (1914/18–1942) Велимир, свештеник, родом из Малог Умникова. У току рата 1941/45. одселио се с породицом у Железник у околини Београда.

-Лазић Станислав, опанчар, од Лазића из Ковиоца (1914/18-1953).

-Чукурани - Чукурановићи – Петровићи (Св. Мина–Мрата), од Чукурана из Лепенца. Године 1953. Кућа Саве, трговца, кафеџије па службеника.

-Милојевић, Јован, поткивач, од Милојевића из Ражња (1931–1953).

-Гашићи (Св. еванђ. Лука, 18. октобра), од Гашића из Жиљака. Године 1953. Кућа Гашића, болничара при Среској болници у Брусу.

-Бургићи (1931–1953), од Бургића из Дубаца – Ковиоца. Године 1953. Две  породице службеника.

-Павловић (1931-1953). Павловић, столар, је од Главњана, из засеока Глава у селу Ковачима.

-Миленковићи (1931-1953), Душан, опанчар из Миленковића из Жилинаца у Доњој Расини.

-Ракоњац (Св. Никола, зимњи). Дошао за време рата 1941/45. Из Пребрезе у Топлици. Године 1953. кућа Ракоњца, пензионисаног службеника.

Досељеници после рата 1941/45 – 1953. године.

-Илић, берберин из околине Блаца у Топлици. – Шиндићи, 1 кућа (Св. Св. Арханђео, зимњи и "Велики Госпођиндан"), од Шиндића из Лесеноваца у Жупи.

-Дачковићи (Св. Алимпије Столпник), од Дачковића из Малог Рибара.  Године 1953. у Брусу су 3 њихове куће: занатлије и службеник.

-Димићи (Св. ап. Тома), од Димића из Белог Поља на Копаонику. Године 1953. породица службеника.

-Драгићи (Св. Никола, зимњи), свештеник  Ђорђе, родом из Пећи у Метохији. У Брусу од 1947. и данас (1953. г.).

-Живанчевићи (Св. Мина–Мрата), од Живанчевића из Трошановаца. Године 1953. три њихове породице: занатлије и службеник.

-Јовковићи (Св. Никола), од Јовковића из Осредака. Године 1953. у Брусу једна њихова породица.

-Капијадис Ђорђе, апотекар, пореклом Грк, доселио се у Брус из Прокупља. Године. 1953. једна кућа Ђорђа, апотекара.

-Катанчевићи (Св. Арханђео зимњи), од Катанчевића из Лесеноваца. Старином су од племена Мораче. Године 1953. – једна породица службеника.

-Качаревићи, 1 кућа, радник; од Качаревића из Дубаца - Ковиоца.

-Кљајићи (Томиндан и прекада Томина недеља), од Кљајића из Лопаша у Западноморавском Поморављу. Године 1953. кућа службеника Кљајића.

-Лисинци (Св. Јован Крститељ), од Лисинаца из Горњег Ступња. Године  1953. кућа Мирослава, пензионисаног службеника.

-Малинићи, 1 кућа (Св. Јован 7. јануара), од Малинића из Милентије. Године 1953. једна кућа службеника.

-Миладиновићи, од Миладиновића из Себечевца у Доњој Расини. Године 1953. кућа кројача HH.

-Милановићи, од Милановића из из Стројинаца у Жупи. Године 1953. кућа општинског службеника.

-Минићи (Св. Никола зимњи), од Минића из Парчина у Жупи. Године 1953. породица Милана, свештеника.

-Московљевићи (Св. ап. Тома и Томина недеља), од Московљевића у Великом Рибару. Године 1953. Две породице службеника.

-Недовићи (Св. Никола зимњи), од Недовића из Горњег Горачића у Сјеници. Г. 1953. у Брусу је кућа раднице Борке.

-Обрадовићи – Шундићи (Св. Никола зимњи), од Обрадовића – Шундића из Будиловине. Године 1953. једна њихова кућа у Брусу.

-Пејићи (Св. Алемпије Столпник), од Пејића из Осредака. Године 1953. кућа ковача Пејића.

-Перићи (Св. Никола зимњи), од Перића из Кобиља. Године 1953. породица кројача Радисава.

-Предолци (Св. Никола зимњи), од Предолаца из засеока Равни у селу Разбојни. Године 1953. у Брусу једна породица ових Предолаца.

-Станићи (Св. ап. Тома), од Станића из Трнаваца код Александровца. Године 1953. у Брусу је кућа Станића, управника Поште, телеграфа и телефона.

-Станковић Мирко, радник из Александровца. Године 1953. породица радника Мирка.

-Тоскићи (Св. Никола зимњи), од Тоскића из Будиловине. Године 1953. једна њихова породица.

-Ћирковић Божин, воскар из Крушевца. Године 1953. кућа Божина воскара.

-Шуловићи (Св. Јован Крститељ), од Шуловића из Равништа – Запланине на Копаонику. Године 1953. две породице пензионера Шуловића.

-Шиндићи (Св. Арханђео и Велика Госпођа), из Лесеноваца у Жупи. Године 1953. једна породица службеника.

-Бошковићи (Св. Никола зимњи), од Бошковића из Батота. Године 1953. једна службеничка породица.

-Виријевић (Св. Арханђео зимњи), од Виријевића из Разбојне. Године 1953. у Брусу две породице службеника.

-Ђорђевићи - Ђорђилевићи, болничар у Ветеринарској станици у Брусу, од Ђорђевића – Ђорђиловића из Разбојне.

-Јовановић, поткивач, од Јовановића из Горњег Ступња. Године 1953. једна занатлијска породица.

-Халими Исмаил, посластичар Горанац из Призренске Горе, дошао 1951. године. Године 1953. кућа Исмаила, посластичара.

-Петровићи, Станимир "лончар" (1951-1953), дошао из села Гњилан код Пирота.

*Датуми су по старом календару.

**Временски период обрађених података.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, варошица Брус appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Дренова и засеока Дртевци, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село Дренова, с растуреним кућама, је на косама Голог брда и Бакарштака, а засеок Дртевци с кућама y низу је под Жљебовима. У међама ових насеља су: Јелова раван, Лазин гроб, Козја глава, и Торови на југу, према селу Липовцу; Кобилиште "Над Кнежевиће", Ељдовиште, Бакарштак, Расина (река) на истоку према селу Брђанима; Двориште, Студењак (корито Расине), Лука, Средњак (Средњи поток), Жљебови, брдо на северу према Брусу; Голубињак, "Дрењска" (Дреновска или Дреновачка) чука, на западу према Жиљцима; Велика чука (905 м), Голо брдо, Вуча ливада и Блудна, према Грашевцима. Унутар дижу се узвишења: Вртешка, Рид, па Брегови: Мали брег, Стрначки брег, Јазвиначки брег, Несторовачки брег, Равни брег, Козаревачки брег, Коњаревачки, Камениш, Велико присоје, Овчаревац и Типшевина.

Воде.

Речице и потоци су: речица Вуча и потоци: Ајдучки, Ћирићки и Велики поток, а воде се називају: Кошинац, Совина, Дрењак, Извор на Козјој глави, Извор код Старе куће (у Миљковићима), Извор у Поточку, Пљакинац, Липљак, Извор на Вртешки, Извор у Дикиној ливади, Црвењак (на Великој чуки), Козаревац и Извор "У Бару". Испод Колибишта избија извор "барутљиве" воде; вода "заудара на барут". У кориту Ћирићког потока десне притоке реке Расине избија на дватри места хладна кисела вода пријатна за пиће. Становници пију и воду c три бунара.

Тип села.

У селу су мале: Горња Дренова или Горња мала и Доња Дренова или Доња мала, обе под голим брдом и на малом одстојању једна од друге. Бугарци у Бакарштаку су одвојени део села, око 2 км удаљени од најближе куће овог насеља под Голим брдом.

Заселак Дртевци је издвојено насеље и око 1/2 часа хода удаљено од села. Вукосављевићи (под Вртешком) – Двориштем) су десетак минута удаљени од најближе куће у засеоку. Издвојени делови насеља називају се презименом рода који их настањује.

Два гробља су у Доњој Дренови и на Бакарштаку. Дртевци или Дртевчани сахрањују у гробљу на Росуљама, док Вукосављевићи, свакако због брзине, сахрањују у гробљу села Тршановца "Преко Расине", на левој страни речне долине.

Име и остали подаци о насељима.

Селу је дато име по дрвету (дрену). Мечкари, становници Дртеваца су на месту данашњег села "у Дрењаку" (дреновој чести) имали своје бачевине, колибе и торове за стоку. Прешли су из Дртеваца, искрчили дренову честу и дотадашње бачевине преобратили у куће за становање. Као узрок пресељењу наводе да су их у Дртевцима често посећивали и узнемиравали Турци пролазећи путем долином Расине. По казивању Чедомира Николића, старешине села и засеока 1935. године пресељавање из Дртеваца је извршено "има више од две стотине година"; додаје да су његови Николићи: дед Милош (1834–1926) и Милошев дед Миљко рођени "у Дренове" а да се дед, можда и прадед Миљко преселио из Дртеваца. (Напомена: Око 1660. године, пре Велике сеобе.)

Године 1833. село има 4 куће са 5 ожењених и 7 неожењених; 1837 – 5 кућа; 1874. у Дртевцима је 21 домаћинство са 150 чланова, а у засеоку Дртевцима 16 домаћинстава са 130 чланова; 1948. у Дренови је 41 домаћинство са 272 члана, а у засеоку Дртевци 17 домаћинстава са 105 чланова.

Старине.

На десној страни долине реке Расине, у оном њеном делу именом Студењак, управо према Градишту (Гобељи), издиже се нагло од речног корита брдо Двориште. На брду су ливаде, док је северна страна брда зарасла у младу шуму од лиснатог дрвећа. Идући од Бруса низ Расину, на улазу у Студењак, управо у углу што га стварају река и десна притока Ћирићки поток у атару Дртевца, у потесу "у Баре" је сасвим порушен неки стари манастир. На брежуљку је велика рупа требљеног камена скоро сасвим зарасла у меки травнати бус. Идући од манастиришта навише у ливаде Стевовића виде се улегнућа, рупе на месту ћелија калуђера старог манастира.

Порекло становништва.

Родови:

У Дренови су данас једини становници потомци пресељених Дртевчана:

-Николића, Мандића и Миљковића (10 кућа) у Горњој мали;

-Вукојевића и Симоновића (12 кућа) у Доњој мали и:

-Бугарци (4 куће), свега 26 кућа, Св. Нилола зимски и Св. Агатоник. Две куће Бугараца прекађују и Св. Мину-Мрату, славу поочимову.

Пресељени Дртевчани живе у Кобиљу више Бруса и презивају се Аздејковићи. Имају предање да је њихове далеке претке из Дртеваца у Кобиље преселио "Турчин" Хазда – Хаздејко; Азда – Аздејко с отпалим Х , а он је управо био њихов предак из Дртеваца Свилоје, поносник дубровачких каравана обучен у аздију, кратак огртач постављен крзном, скупоцени огртач, или доламу па по овом аљетку (делу ношње) имао надимак Азда — Аздејко.

Данашњи становници у Дртевцима:

-Старинци —Станојевићи и Миљковићи (3 куће, Св. Архангел) били су једини у Дртевцима по одласку Мечкара у Дренову. Касније предак Старинаца:

-Милојко Петровић Морачанин откупио је од Турчина и "село Старинце".

У село Старинаца доселили су се Црноглавци:

-Недељковићи, Вукосављевићи и Милосављевићи (13 кућа, Св Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана). Дошли су из Црне Главе у Бањи (Јошаничкој Бањи).

Нови досељеници, после 1900. године су:

-Јовановић –Јовчиновић, "Пржа" (Св. Мина-Мрата), прешао је из Тршановаца.

-Стевовићи (4 куће, Св. Јован Крститељ) су из Мале Грабовнице. Овде су на "куповини" — купљеном земљишту.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, насеља Дренова и Дртевци (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Тршановци (по књизи дословно пише: ТРОШАНОВЦИ, новије (погрешно) ТРШАНОВЦИ) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на странама брда Рапчевице (691м) и Трлине (615м), на левој (присојној) страни долине Расине. Земљишно подручје Трошановаца* захвата простор између Мале Грабовнице на северозападу, Дренове на југозападу, Лепенца на југоистоку. У међама села су: Градиште (Гобеља), Радевац, Божанац, Батласки рид, Бугарци, Вртешка.

Воде.

Река је Расина, а потоци су: Брђанац и Доњи поток. Воде имају називе: Стара вода (у Павличевићима), Исеновац (у Ковачевићима) и Извор у Старом селу. За пиће и осталу употребу становници се највише служе водом из двадесетак бунара.

Земље и шуме.

У селу су потеси: Чајир, "Под брегем" (брегом), Ограђа, Код Инђака, Блато. На наведеним местима су воћњаци, баште, њиве и ливаде.

Тип села.

Село је разбијено на веће и мање кућне групе појединих родова. Групе су на малом одстојању, а куће у њима су збијене. Настањена места се називају: Урошевићи, Батлане, Падине и Костинац. Гробље је испод Градишта (Гобеље) крај сеоског записа — старог храста.

Насеље Трошановци забележено је у Сопоћанском поменику.

Године 1833. има 18 кућа, 35 ожењених и 53 неожењених; 1844 – 31 кућу, а 295 становника; 1874 – 30 кућа; 1921 — 45 домаћинстава са 328 чланова; 1948 — 49 домаћинстава са 405 чланова.

Старине у селу.

На Дубу, "између две воде" недавно су откопани зидови од сукозида неке грађевине. Становници мисле да су зидови остаци неке цркве. На Караули, на кућама Урошевића, била је некад стражарницва с посадом. Извор Исеиновац одавно потпуно запуштен ниже куће Драгољуба Ковачевића зове се по "господару аги – Турчину" Исеину.

Порекло становништва.

Родови:

-Павличевићи, Живанчевићи, Ковачевићи, Јовановићи или Јовчиновићи "Прже", Станковићи, Цинцаревићи и Урошевићи (42 куће, Св. Мина–Мрата, Мали Св. Архангел и Св. Никола летњи, сеоска заветина) живели су у Трошановцима "много пре Карађорђа". Знају да су у време Карађорђевог устанка били избегли у село Медвеђу, па су се отуд после 3–4 године повратили у Трошановце, док су други остали и даље у Медвеђи. Потомци досељеника у Медвеђу су: Трошићи, Бајићи, Тарајићи, Кеље – Кељићи, и Веке – Векићи (више од 40 кућа). Трошићи у Жилинцима у Александровачкој Жупи доселили су се из Трошановаца.

У светоминце у Трошановцима ушли су призети:

-Јелићи (2 куће, Св. Јован Крститељ) из суседног Лепенца;

-Шљивић (1 кућа, ћурђиц) из Ботуње;

-Крчанин (1 кућа, Св. Никола), од Кршана из Доброљубаца у Александровачкој Жупи.

Сви призети су дошли после 1900. године.

*У тексту се село назива Трошановци, како у књизи пише.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Тршановци (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горњи и Доњи Липовац (по књизи Липовац) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Липовац је у брдима високо над дубоком а уском долином Липовске реке, на Бабином носу, Дебелом брегу, Боровику, Дељанском брду, Бубуњу, Грчачком брду и Шареницима. Земљишно подручје Липовца захвата простор између села Дренове на северу, Грашеваца на северозападу, Шошића на југозападу, Жарева на југоистоку, Батота на истоку и Брђана на североистоку. У међама села су: Оглавље, Виља Рудина, Приплаће, Стара судница, Црквиште, Боровик, Кадина чука, Врата, Богдановска чука, Кадина коса, Козја глава, Јелова раван, Блудна. Унутар међа су узвишења: Бабин нос, Дебели брег, Бубуње, Дељанско брдо, Стоже, Грчачко брдо, Ораовачко брдо – Шаренице, Зајечине, Старо гувно.

Воде.

Речице и потоци су: Липовска река, Мала река, Ораовица (Ораовички поток), Вардички поток, Летице, Бачкало, Врањски, Боровички, Стожански, Рупски поток, Кошински - Кошинац, Козаревац, Велика и Мала река. Воде су три бунара и извори: Ајдучка вода, Извор на Лазу, Извор у Јагодину долу, Извор у Шељегњишту — Шиљегништу или Цветкова вода, Младеновићка вода, Извор у Старом селу, Сечине, Извор на Дељанском лазу, Извор у Старом селу (у Грчацима), Извор у Шареница, Код Старе куће. У Оравици је извор хладне киселе воде врло пријатне за пиће.

Земље и шуме.

Шуме, утрине, ливаде и њиве су на граничним брдима. Потеси се називају: Бубуње, Врања стена, Боровик, Кадић коса, Ора(о)вичка чука, Врата, Стоже, Шаренице, Бабин нос, Оглавље, Кадина чука, Приплаће, Црквиште, Мечак, Стара судница. Две бачије су на Кадић коси. Виногради с пивницима и подрумима су у пољани именом Покрп у Александровачкој Жупи.

Тип села.

Липовац се према току Липовске реке дели на Горњи Липовац и Доњи Липовац. У оба ова дела издвајају се веће и мање кућне групе појединих родова, 1-3 км удаљене једне од друге. Куће у кућним групама су више или мање растурене и обично остојање једна од друге 50—100 м, негде и више. Седам гробаља села Липовца су на Ђуринцу, Боровику, Варничком лазу, у Старом селу (у Бубуњцима), у Старом селу (у Дељанима), у Зајечини (под вировима) и Код Старог гувна.

Попис кућа и становника.

Године 1833. имао је 20 кућа с 30 ожењених и 40 неожењених; 1874 — 39 кућа; 1921 – 67 домаћинстава са 534 члана; 1948.

Доњи Липовац има 54 домаћинства са 377 члнова, а:

Горњи Липовац – 44 домаћинства са 330 чланова.

Старине у селу.

На месту Стара судница билаје у првој половини 19. века судница липовачке општине. Општину састављају села: Липовац, Жарево и Шошиће. Управо на међи Липовца и Шошића је Црквиште, с незнатним остацима давно порушене црквице, у огради од дасака. Црква је била посвећена Св. Роману. У Бубуњцима, Грчацима и Дељанима постоји предање да су сва три била настањена од давнина, пре доласка предака данашњих становника. Старо село је и данас настањено место.

Порекло становништва.

Родови:

У време покрета наших народа током 17. века доселили су се од племена Куча, из Загријепче са границе према Албанији, преци:

-Ђокића (арб. Ђокаји) и:

-Алексићи (33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан). Њихови многобројни сродници су у селу Ратају (ном. Ратаје) у Александровачкој Жупи. Тамо су познати под заједничким презименом–надимком као Црнићи – Црнићка фамилија (око 150 кућа, што славе Ђурђиц и Ђурђевдан).

Мало времена после Ђокића дошао је из Затријепча предак:

-Дељана (арб. Делаи), Обрадовића и Живковића (20 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) и настанио се поред својих раније насељених рођака. Дељани су се тако исто исељавали у разна времена и на разне стране. Дељани су у Горњој Микуљани (35 кућа), у Доњој Микуљани (1 кућа), у Драгуши (7 кућа), у Сибници (1 кућа), сви у Топлици. Дељани (око 20 кућа) у Горњем Ступљу у Александровачкој Жупи су од Дељана из Липовца.

-Бубуњци – Милојковићи – Петровићи (11 кућа, Св. Архангел) су један исти род са Старинцима у Дртевцима и Брусу, Петровићима у Жиљцима, Морачанима у Кочинама, Кнежевићима у Брђанима, Грујићима у Грашевцима.

-Грчаци (10 кућа, Св. архиђ. Стефан зимски и летњи) дошлису из Г рчака "у Расине", а тамо из "Чајтине" на Копаонику, од Крстојевића. Најдаљом старином су од племена Куча.

У Алексиће су ушли призети:

-Недељковић (1 кућа, Св. Архангел и женина слава Ђурђиц) из Дртеваца и:

-Алексић — Кулиза (1 кућа, Св. Мина и слава имања Ђурђиц) из Тршановаца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, села Горњи Липовац и Доњи Липовац (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Брђани, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Брђани су брдско село с кућама на странама брда: Јелоштака, Дубовског брда, Савићке чуке и Кнежевићког брега. Земљишно подручје Брђана захвата простор између села Дренове на западу, Липовца на југозападу, Батота на југоистоку и Лепенца на истоку. У међама Брђана су узвишења: Козја глава, Зајечинска чука (Зајечина), Кадић коса, Мечкарско брдо, Лазови, Богданово брдо.

Воде.

Реке, речице и потоци су: Расина, Вуча, Липовска, Стрмачка река и потоци: Милошевићки, Стајковски, Тодоровићки и Дреновачки поток. Воде имају називе: Горња вода, Водица, Јагњило и Дубовска вода.

Земље и шуме.

Делови атара називају се: Селиште, Бачиште, Крушевље, Равна, Попова кућа, Грујићке куће.

Тип села.

Село састављају пет кућних група на пет сеоских брда. Сродичке куће на тим брдима су наблизу, а одстојање међу појединим групама је 500—1.000 м. У селу су четири гробља: на Дубравском брду, Брђанском брду, Савићкој чуки и Кнежевићком брегу.

Године 1833. имало је 11 кућа, 19 ожењених и 30 неожењених; 1874 – 28 кућа; 1921 – 24 домаћинства са 121 чланом; 1948 – 37 домаћинстава са 296 чланова.

Старине у селу.

У Дубовцима, у месту Селишту, данашњој окућници Александра Лукића било је старо "латинско" гробље. Ово гробље је одавно растурено. У месту именом Троле, приликом обраде земљишта наилази се на темеље кућа и зграда око куће, од опеке. Прича се да је овде “било некад неко насеље".

Порекло становништва.

Родови:

-Кнежевићи (4 куће, Св. Архангел). Један су род с Петровићима– Морачанима у Жиљцима.

-Дубовци– Лукићи и Марковићи (8 кућа, Св. Јован Златоуст и Пренос моштију Св. Јована Златоустог), доселили се из Дубовца у Дреници.

-Вучковићи (3 куће, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) су од Црноглаваца у Јошаничкој Бањи. Овде је дошао Милош, чукундед старом Милану (85 година).

-Савићи (4 куће, Св. Архангел и Велика Госпођа). Прешли су из Липовца (Црне Главе), а старином су од Жура – Журића из Мораче.

После 1850. године доселили су се:

-Ибрићи – Јовановићи (2 куће, Св. Јован зимски и летњи) из села Дрена у Ибру;

-Лазићи (3 куће, Св. Никола зимски) из Трећака;

-Кулиза — Раденковић (1 кућа, Св. Мина-Мрата и Мали Св. Архангел), од Кулиза светоминаца из Трошановаца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Брђани (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Лепенац, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Селоје у долини Расине. Највећи део селаје на левој (присојној) страни ове долине. Куће су на странама Сагратовице, Гњиле, Костинца, Јабуковца, Доброг дела, Парадског брда, Трновог брда и Мечкрског брда. Земљишно подручје Лепенца захвата простор између села Трошановаца на северозападу, Брђана на западу, Батота на југу и Дубаца на истоку. У међама села су: Велико брдо, Дрењачки поток, Барски поток, Немчев гроб, Пајин до, Саставци Липовске реке и Стрмачке реке, Игњатовац, Дебели склад, Самарни брег, Бећировац, Шљиварски поток, Жуте прлине, поток Димитринац.

Воде.

Река је Расина, а речице и потоци су: Речица, Мечкарски, Ракићевачки, Трошановачки, Костиначки, Лапчевићки, Планинићки, Чингелићки, Чукурански, Векин и Кућишни поток. Воде се називају: Јелићка вода, Чингелићки извор, Ристићки извор, Чукурански извор, Вода у Векинцу, Бубан, Кућишки извор, Извор код Бељика, Миленова вода, Манастирска чесма. Пије се вода с десетак бунара.

Земље и шуме.

Делови атара зову се: Бабе, Река, Кључ, Поље, Лазови, Каменара, Векинац, Росуље, Дубоке долине, Дубрава, Малоњина бара, Велике њиве, Бељуринац.

Тип села.

Село је разбијено на веће и мање кућне групе појединих родова и оне су наблизу. Поред пута Брус–Разбојна–Крушевац је друмски део села. Овде су: општинска судница, задружни дућан, једна кафана, две занатлијске радње. "Велико" гробље и према њему "Мало" су поред поменутог пута за Крушевац и у друмском делу села.

Историја села.

Лепенац код Бруса с манастиром забележен је у Пећком поменику, а и године 1645.

Године 1833. има 16 кућа c 31 ожењеним и 46 неожењених; 1874 – 55 кућа; 1891 — 110 пореских глава; 1921 – 82 домаћинства са 626 чланова; 1948 — 126 домаћинстава са 981 чланом.

Старине у селу.

На Лазинамаје манастир, храм посвећен архиђ. Стефану. Има предање да је манастир у Лепенцу градио Стеван, син кнеза Лазара. Ниже манастираје извор хладне воде, док је други извор, опет хладне воде, код зграде основне школе и општине. Ова два извора су две манастирске воде. На Расини траје и данас воденица, кажу из оног времена кад је грађен манастир Св. Стефана. У Кућишту живели су преци данашњих Чукурана. На месту "Код Цера" је старо "латинско" гробље.

Порекло становништва.

Родови:

-Јелићи (5 кућа, Св. Јован зимски и летњи). На Гњили су старинци.

Остали родови су досељени.

-Мечкари и Ракићевићи (15 кућа) су из Мечкара, засеока Црној Глави у Јошаничкој Бањи. Отуд је дошао предак Танаско Милосављевић — Мечкар.

-Црноглавци – Филимоновићи (5 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана), од Црноглаваца из Црне Главе.

-Парађани (8 кућа, Св. Петка), су од петковчана из Параде на Копаонику.

-Гмиовићи (9 кућа, Св. Архангел и велика Госпођа) су повратници из Левча. Тамо су избегли у време Карађорђевог војевања. Старином су од племена Мораче.

-Чукурани – Чукурановићи (10 кућа, Св. Мина). Пореклом су Цинцари из Солуна. Презиме, надимак је по гостионици Чукуркану у Солуну. Они су Чукурканлије. Из Чукуркана су Чукурканлије у Будиму давно изумрли, и у Београду. Чукурани у Лепенцу биће од Чукурканлија који су се из Будима спустили у Београд, па отуд преко Крушевца дошли у Лепенац.

-Лапчевићи и Радмановићи (16 кућа, Св. Никола). Они су од Лапчевића из Рокца, а старином су од племена Куча,

-Планиничићи (6 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Планинице на Копаонику.

-Фртунићи — Јеремићи (8 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан), су са Косова. У Кучима дошли су у Скочну, селу на вучитрнском Косову, а отуд овамо. У Вучитрну су њихови сродници Фртунићи.

-Чингели – Димитријевићи (4 куће, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан) су од Ченгелића – Марковића из засеока Пупавна у Плани.

-Ристићи (4 куће, Митров дан и Св. прор. Јеремија). Су од  Савића су из Батота.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Лепенац (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Батоте, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је високо на странама долине Стрмачке реке и њене десне притоке Батотске реке. Земљишно подручје Батора захвата простор између Липовца на западу и северозападу, Дубаца и Жуња на истоку и села Магова на југу. У међама села су: Барска чука (909м), Лепа гора (1036м), Равна гора (1112м) или Младенов гроб "Над Јаниће", Вршковац, Велика и Мала Липа, Велики трупац (953м) Мали трупац (Мијатова ливада), Маговско пресло, Хумка (993м), Локвеник (1.052), Кадић коса, Липовска река.

Воде.

Речице и потоци су: Стрмачка река, Батотска река и потоци: Глуварски, Кркановачки, Савићки, Шљивански, Грчки, Стари, Јанићки, Раванички поток. Познатији извори су: Слатина, Сига водица и Изворак. "У планини" су јаки хладни извори: Ајдучка вода у Лепој годи и Студенац "у Мале липе".

Земље и шуме.

Делови сеоског атара називају се: Копутица, Миленковићко пресло, Роде, Савићка чука, Раваница. На брдима Главару и Лепој гори су државне букове шуме.

Тип села.

Сеоске куће издижу се на странама брда или су у подножју брда у међама сеоским, док их нема у долинама речица и потока. Куће су на Расју, Ристићком брегу, Миленковићком брду, Ђуричкој чуки, Микуљанској чуки, Јанићком брду испод Лепе горе, Вршковца и Бабиног брега.

Кућне групе удаљене су 300 –1.000 м једна од друге. Осам гробаља села Батота су: на Чуки, Градишту, Вршковцу, Лепој гори, Лазу, Јанићком брду, Наслону и Расју.

Године 1837. има 26 кућа са 36 пореских глава; 1874 – 67 кућа; 1921 – 26 домаћинстава е 621 чланом; 1948 – 121 домаћинство са 1.007 чланова.

Старине у селу.

У селу су многи трагови ранијег живота. У Селишту (Стријићким ливадама) је старо Вучино гробље. Према предању, Вучино гробље остало је од ранијих сеоских становника "Џидова" – Јевреја. У Расју, у близини кућа Бајагића (Радоњића) је "џидовско гробље". У њему су се копали сами Џидови (Јевреји).

У Грчком потоку једно старо гробље је "грчко" гробље. У грчком гробљу, као и у старом гробљу (у Јанићком потоку) сахрањивани су Грци.

Ниже куће Борисава Ристића је старо сеоско гробље, гробље предака данашњих становника. У Старом селу су неравнине, већа и мања улегнућа. По предању, овде је било насеље. У Расју, на Кућетинама, нема видних остатака насеља.

У Стојићима стајала је дуго времена цркцина Никољача, храм посвећен Св. Николи летњем. Године 1931. на црквини је подигнута црквица-храм поисвећен истом свецу. У Кошутици, под Кадић косом, прича се да је била нека велика кућа с подрумом. Манастир Стрмац с црквом посвећен Богородичиним родитељима Јоакиму и Ани, прича се, подигли су "давно" монаси из разореног манастира Св. архиђ. Стефан у Лепенцу, "били су избегли у планину Лепу гору". Према објављеним подацима манастирска црква је изграђена 1865. године. Црква није проучена. У Раваничком потоку, у месту "Селце" Батоћани су живели у збегу, у рату 1876.године.

Порекло становништва.

Родови:

-Савићи – Радосављевићи (15 кућа, Митров дан и Св. прор. Јеремија) и:

-Стојићи (4 куће, Св. Никола) вратили су се из бежаније из Левча. Тамо су избегли у време Карађорђевог војевања.

У доба општих покрета наших народа у 17. Веку у селу су се настанили:

-Ђурићи, Милошевићи, Јанићи, Бајагићи – Радоњићи (22 куће, Св. Архангел). Јанићи и Бајагићи прислужују "Вељи" Госпођиндан. Сви ови су од племена Мораче.

Око пола века после Морачана Дошли су:

-Кошутанци–Здравковићи (11 кућа Св.архиђ.Стефан), су од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род с Кошутанцима–Здравковићима су  Чајетинци у Доброљупцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.

После 1750. године у Батоте је прешао из Трећака Бошко Андрејић, предак данашњих:

-Бошковића — Андрејића (7 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник) и Риста Мечкар, прадед Борисаву Ристићу (рођен 1875. године), од Мечкара из Дренове. Од Ристиних синова: Марка, Ђоке, Тодора и Саве су данашњи

-Ристићи, Марковићи, Ђокићи и Тодоровићи (14 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник).

После Ристе Мечкара у селу се настањује предак данашњих:

-Јочића (9 кућа Св Тома и Томина недеља), из Игроша у Александровачкој Жупи.

После рата 1877/78. у селу се настањују:

-Бачићани – Миленковићи (3 куће, Св Врачеви), из Ковачице у копаоничкој Шаљи.

-Бургија – Бургићи (2 куће, Св. Јован), од Бургија из Рокца – Ивља у Јошаници.

-Мехуљанци — Микуљанци (2 куће, Св. Петка), из Доњег Микуљана више Куршумлије.

-Николићи – Веселиновићи (2 куће, Св. ап. и еванг. Лука), из Трновице у Лабу.

-Митровићима (2 куће, Св. Алимпије Столпник) дошаоје отац из Жарева y Стојиће.

-Кулиза — Петровић (1 кућа, Св. Мина), дошао је на девојку Кошутанаца.

-Кулиза – Радовановић (1 кућа, Св. Мина-Мрата), од Кулиза из неког села у околини, ушао у кућу Кулизе Петровића.

-Ђокић (1 кућа, Ђурђиц) из Липовца, ушао у кућу никољштака Ђокића.

-Маринковић и Минић (2 куће, Томиндан и Томина недеља) су од Томинчана из Игроша, сродници Јочића у селу. Први се призетио у Милошевиће, а други у кућу Бајагића.

-Кричак — Симић (1 кућа, Ђурђиц), од Кричака из Жуња, ушао у кућу Николића.

-Радмановац (1 кућа, Св. Врачеви) је од Радмановаца из Жарева.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Батоте (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Дупци (и засеоци — Мошуте, Криви Брод, Ковиоце), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Дупци су на странама долине Расине, у подножју Кремењака и Чуке (Костићке чуке) и Обле главе (624м).

Мошуте су на десној страни речне долине под Градиштем.

Криви брод је на левој страни речне долине под Великим брдом.

Ковиоце је на десној страни долине Ковиочке реке, са кућама на странама брда Берде.

У међама села и његових заселака су: Обла глава, Шиљак, Микуљанска чука (803м), Дрењачки поток, Велико брдо, Кремењак, Берда (509м) и Чука (Костићка чука).

Воде.

Река је Расина, а речице и потоци су: Стрничка река, Ковиочка река, и потоци: Дубачки, Станићки, Бисерчићки и Качаревићки поток. Воде се називају: Лазићки извори у Кривом броду, Тачићки извор у Мошутама, Бисерчићки извор, Школска чесма, Бисерчићка чесма, Извор "у Шеве луке", Вучковићки извор, Кљајићки извор у Дупцима. Пије се вода са осам бунара.

Земље и шуме.

Делови атара имају називе: Росуље, Бачиште, Присоје, Мошуте, Радошевица, Смоленовица, Градиште, Дрењак – Дрењачка чука, Пеош, Ћава и Враца.

Тип села и засеока.

У Дупцимаје крај Пеош, иначе нема никакве поделе села. Засеоци Мошуте, Криви Брод и Ковиоце су засебна насеља удаљена од најближих кућа у селу по десетак минута хода. Дубачко и Пеошко гробље је у присоју. Ковиочко гробље је у реци (Ковиочкој реци). Гробље Кривога Бродаје на месту званом Пећанац. Мошутско гробље је под Градиште.

Историјат села.

Село Мошуте у крушевачкој нахији записано је 1769. године у Девичком катастиху.

Године 1833. насеље Мошуте имало је 4 куће, са 6 ожењених и 11 неожењених; 1874. има 14 кућа.

Године 1833. Криви Брод има 4 куће са 5 ожењених и 7 неожењених; 1874 – 9 кућа.

Године 1833. у Ковиоцима има 18 кућа; 1948 – у Ковиоцима је 55 домаћинстава са 374 члана.

Године 1833. у Дупцима има 7 кућа с 9 ожењених и 10 неожењених; 1859 – 43 куће са 52 пореске главе; 1874 – 17 кућа; 1921 – 104 домаћинства са 674 члана; 1948 — 93 домаћинства са 623 члана.

Према испитивањима 1949. године било је кућа: у Дупцима с Пеошом 59, у Мошутама 16, Кривом Броду 14, Ковиоцу 45, свега кућа 134.

Старине у селу.

На Градишту су остаци мањег утврђења од чврсте грађе, данас скоро потпуно разореног. Ниже Градишта, у Мошутском потоку недавно је откопана стара цркцина "Видовача". Црква је била посвећена светом кнезу Лазару – Видовдан. У реци је откопана стара црквина. Црква је била посвећена Св. ап. Петру и Павлу.

Порекло становништва.

Родови:

У Великој сеоби крајем 17. века доселили су се преци:

-Тачића, Танасковића и Вулића (5 кућа, Св. Ћирик) из неког села у Полимљу у Васојевићима.

Читав век после Тачића у селу се настањују:

-Збиљићи (3 куће, Св. Архангел и Велика Госпођа), су од Татића из Брзећа.

Доселили су се после 1850 године:

-Васиљковићи и Тимотијевићи (3 куће, Св. ап. и еван. Лука и Марков дан) из Ћелија у Доњој Расини.

-Стошовићи (2 куће, Св. Архангел и Велика Госпођа) из Игроша у Александровачкој Жупи, а даљим су пореклом из племена Мораче.

-Ковачевићи (2 куће, Св. Алимпије Столпник) су из Игроша.

-Раичевићи (1 кућа, Св. Ћирик) од Раичевића из Стројинаца прешао на имање Радивоја Бисерчића.

Горе наведени родови су у Мошутама.

У Кривом Броду:

-Лазићи и Ђокићи (7 кућа, Св. Никола), издају се за старинце.

-Радовићи (3 куће, Лазарев дан, Св. архиђ. Стефан и Св. Алимпије Столпник) ушли су у Угљаревиће, изумрле по мушкој линији.

-Ђолићи (2 куће, Св. архиђ. Стефан). У једну њихову кућу ушао је призет:

-Стојановић (Св. Никола). Стефан Стојановић је из Богиша у Доњој Расини.

Радовићи и Ђолићи су непознатог порекла.

Око средине 19. века настанили су се:

-Журе – Журићи или Ђокићи (2 куће, Св. Архангел и Велика Госпођа) из Ђерекара код Блажева, а старином су од братства Жура из племена Мораче.

У Дупцима су:

-Топаловићи, Шиљићи и Вушковићи (17 кућа, Св. Јован).

-Ђокићи (14 кућа, Св. Алимпије Столпник). Њихов предак дошао и служио у Шиљићима. Оженио се од Шиљића и закућио.

Антић (l кућа, Ђурђиц).

Горе наведени родови су досељени, али не знају област и место порекла. Остали родови знају своје порекло.

-Бисерчићи (8 кућа, Михољдан и Св. Агатоник). Најдаљом старином су "од мора – из Далмације". Отуд су њихови далеки преци дошли у Мојстир у Штавици (на Горњем Ибру). Из Мојстира неке њихове породице одселиле су се у Дреницу. Кад предак Јаков "убије Турчина" избеже у Гоч, село на планини Гоч над Врњачком Бањом. Бојећи се освете сродника убијеног Турчина насели се у Дупце. Касније осветници убијенога сачекају у селу Ботуњу Јакова и убију га из заседе. Велимир Бисерчић, рођен 1890. године, набраја претке: Јаков –Илија — Никита-он, Велимир – Марко – Петар, дете.

Око средине прошлога века доселили су се:

-Качаревићи (5 кућа, Св. Јован Златоусти и Св. Јован летњи), из Бугарског Дола – Борчана на Копаонику. Њихови сродници су Бугари у Сагоњеву, крају Бугарима; Дубовци (Лукићи и Марковићи) у Брђанима и Дубовци у засеоку села Раковца — Дубовцима. Старином су из Дубовца у Дреници.

Претка Кљајића из Лопаша у Морави трстеничкој довели су Бисерчићи, да би имали пријатеља наблизу. Данас има

-Кљајића (4 куће, Св. Тома, Томина недеља и Преображење).

У времену од 1850. године до данас настанили су се:

-Прајзовић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан) из неког села у Левчу.

-Ђолић (1 кућа, Св. архиђ. Стефан) је из Кривог Брода.

-Мечкар Милосављевић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник и очина слава Св. Никола), од Мечкара из Лепенца, прешао на имање Празојевића.

У Ковиоцима су:

-Макрагићи (14 кућа, Св. Ђорђе иЂурђев дан). Старинци су.

-Радмановићи и Радојевићи (9 кућа, Св. Врачеви) су из Радманова. Даљим пореклом су из Ковачице у копаоничкој Шаљи, а старином из Црне Горе.

-Лазићи (6 кућа, Митров дан и Св. прор. Јеремија), од Савића из Батота.

-Вељини (7 кућа, Св. Јован Златоуст) су један род с Качаревићима у Дупцима.

-Бургије — Бургићи (3 куће, Св. Јован зимски) су од Бургића из Батота.

-Мечкари: Јевтићи и Јанићи (3 куће, Св. Никола) су од Мечкара из Лепенца.

После 1900. године дошли су:

-Марковићи (3 кућа, Св. ап. и еванг. Лука) из Ћелија у Доњој Расини, на Макрагићко имање.

Напомена:

-Збиље, Збиљићи... Они су од Татића из Брзећа, даљим пореклом из Тате, Бозоновог брата из Бозољина код Блажева. Татова су браћа Шинда и Ивеза. Четири брата: Бозон, Шинда, Тато и Ивеза дошли су на "Копаоник" из Северне Албаније, мисле на племена Груда, а у Груде из Мораче, од племена Мораче. Татићи, Збиље и Журе су једног порекла. По свему судећи Журе — Журићи су старо становништво. Њихова стара слава је "Вељи Госпођин дан" – Велика Госпођа. И храм старог Морачког манастира је Велика Госпођа. Тек под утицајем нових Морачана потомака родоначелника Богића Журе узимају да прослављају Св. Архангела као велику славу, док стару славу Велику Госпођу прислужују. Према прикупљеним подацима Журе — Журићи и њихови крвни сродници у наше време прослављају Велику Госпођу као и "велику" славу Св. Архангел. Наводим само примере: Татићи у Жиљцима и Ивезићи у Малој Грабовници.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Дупци (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Жуње (и засеок Крагујевчиће) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Жуње су на десној страни долине Жуњске реке, а Крагујевчиће је високо над селом, у извору речном, с кућама растуреним на странама Средње чуке. У међама насеља су: Расина река – ушће Разбојничког потока, Јаворац (869м), Џурла, Мечак, Камаре, Црна чука (1.063м), Кукулић (1.045м), Кравор, Пожар (1.163м), Лепа гора, Барска чука (909м), Бачиште – Шиљак, Враца и Обла глава. Унутар су узвишења: Бељик, Врлетница, Мали вис, Липар, Јасик, Гаревина, Битевија, Караула, Смоленовица.

Воде.

Потоци су: Арсићки, Кричачки, Голички, Липарски, Битевијски, Папратнички, Ајдучки, Бељички, Барски и поток Камењак. Воде имају ове називе: Арсићка чесма у Арсићима, Динин извор, Извор код Солине куће, Извор у Павловићима, Извор у Вујичићима, Лекићка чесма у Лекићима – Кричацима, Извор у Крагујевчићу, Извор на Средњој чуки. Пије се вода и с једног бунара.

Земље и шуме.

Поједини делови атара носе називе: Битевија, Дуње, Голо брдо, Беле баре, Грабак, Бреза, Присоје, Јасика, Липе, Крш, На Равном риду, Ајдучком брегу, Папратници, Њунској коси – Њуни, Великом власу, Белој Стени, Великом церју, Малом церју, као и на граничним брдима су "државне" храстове и букове шуме.

Тип села.

У Жуњама се издвајају три кућне групе: Арсићи под Голим брдом, Виријевићи под Гаревином и Кричаци под "Мечаком". Арсићи и Виријевићи су наблизу, док су Кричаци око 10 минута хода удаљени од најближе Виријевићке куће.

Заселак Крагујевчиће је потпуно засебно насеље, око 20 минута хода удаљено од најближих кућа Кричака.

Два жуњачка гробља су у Виријевићима и "На Дуње", а два гробља засеока Крагујевчиће су на Средњој чуки и у Реци – Жуњачкој реци.

Име засеока.

Име Крагујевчиће дали су повратници "од Крагујевца". У време Карађорђевог војевања становници засеока избегли су у Лепеницу, неко село у околини Крагујевца, па се отуд повратили у старо село. По овим повратницима од Крагујевца заселак се прозвао Крагујевчиће.

Попос становништва по временској оси.

Године 1833. Жуње има 33 куће, 20 ожењених и 34 неожењених; 1876 – 35 пореских глава; 1891 – Жуње и заселак Крагујевчиће има 43 пореске главе; 1921 – Жуње с Крагујевчићима има 61 домаћинство са 393 члана; 1948 — 101 домаћинство са 660 чланова.

Старине у селу.

У Кричацима је Старо село. На површини се виде неравнине и улегнућа "рупе од кућа и зграда" некадашњег насеља. У близини је стара црквина у огради од дасака-тараба. На површини су остаци од темеља мале цркве. На љунској коси — љуни су остаци старог пута "калдрме".

Порекло становништва.

Родови:

Крајем 17. века или најдаље средином 18. века настанили су се:

-Кричаци — Лекићи и друга презимена (33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) од Богићевића из Грчака, а старином су из племена Дробњака. У Грчаку славили су Св. Ђорђа у априлу, а преслављивали су Ђурђиц. На Павловдан секли су колач, али госте нису примали. Сродници наших Кричака су Кричаци у Кашевару, Сибници и Чучалу у Топлици. Прешли су тамо после рата 1877/78. године.

-Арсићи (18 кућа, Св. ап. Петар, Св. Андрија Првознани и Савине вериге). Доселио се предак Петар – Пера, прадед човеку од 67 година из Борчана, а даљим пореклом из Васојевића.

-Виријевићи (16 кућа, Св. Архангел и Св. прор. Илија)  пореклом су од претка који се овде доселио од Виријевића из Чукојевца у Гружи. Један род с Виријевићима у Разбојни. После рата 1877/78. неке породице Виријевића одселиле су се у села Чучале и Кашевар.

У Крагујевчићима су:

-Вучићи — Крагујевчани (9 кућа, Св. Алимпије Столпник и Св. Ђорђе), вратили су се "из бежаније", од Крагујевца.

-Башићи и Савићи (5 кућа, Митровдан и Јеримијиндан), су један род са Савићима у Батотама.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена села Жуње и засеока Крагујевчиће (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Разбојна (и засеок Јанкова Клисура) , општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на равни на ставама Расине и њене десне притоке речице Блаташнице, управо ниже места где на пут из Топлице Куршумлија—Блаце-Крушевац излази "копаонички" пут: Биљановац на Ибру–Ботурићи–Брус–Разбојна.

Засеок Јанкова Клисура је више села у клисури речице Блаташнице, на прелазу из области Топлице у Расину, на обема странама речице, с кућама само на десној (присојној) страни.

У међама насеља су: Расина, Голо брдо, Разбојнички поток, Јаворац, Џурла (869), Лаз, Вириште, Блаташница, Јанкова клисура. Унутар су узвишења: Соњићки брег, Јасик, Средње брдо, Главић, Јагодарник.

Воде.

Осим реке Расине речице и потоци су: Блаташница, Виришки, Јасички, Пастрмачки и поток Студенак. Воде имају имена: Извор у Питомој ливади, Чесма код Мићића куће, Извор код Ђешића кућа. За пиће и осталу употребу поглавито се користи вода из бунара, више од двадесет пет на броју.

Земље и шуме.

Места на којима су њиве и ливаде зову се: Јаворац, Клисура, Средње брдо, Разбојничко поље, Село, Липар, Питома ливада, Виногради с пивницама и "земницима"-поддрумима су у пољани Црвеној јабуци у Александровачкој Жупи и у селу Љубинци.

Тип села.

Село састављају кућне групе појединих родова и оне су наблизу. Насеље Јанкова Клисура крај цркве Св. Врача је око 20 минута удаљено од најближе куће у селу. Сеоско гробље је у Разбојничком пољу. Становници Jанкове Клисуре сахрањују у гробљу код цркве Св. Врачева.

Име села и засеока.

Име селу потиче од разбој и значи бојно поље. Међутим, када се овде била и каква бирка ништа се не прича. По предању у селу се скупљала разбијена војска Сибињанин Јанка (Хуњади), угарског властелина после пораза на Косову. По другом предању, које има историјску основу, Сибиљанин Јанко је c војском идући на Косово прошао путем који је и у то време водио клисуром Блаташнице (октобра 1448).

Историјат.

У Јанковој Клисури нађен је римски натпис. Први спомен села Разбојне је из 1621. године, у запису манастира Никоља у Овчарско–кабларској клисури:

"...РАСБОИНУ ПЛИЛОЖИ МОНАСТИРУ" (НИКОЉУ).

Године 1837. Разбојна има 15 кућа са 14 и 1/2 пореских глава; 1844— 25 кућа са 153 становника; 1921 – 54 домаћинства са 333 члана.

Јанкова Клисура, као насељено место помиње се први пут четрдесетих година 19. века. Напомена: У Протоколима рођених Бруске цркве 1846. године забележено је да Николић Н. из Састанка Јанкове Клисуре (на граници Србије према Турској) и Антонијевић Н. из Ужица држе кумство. Године 1847. У истом Протоколу забележени су ови становници Састанка: Јовановић Н., Аћимовић Мита и Сава, супруга Обрада Н.

Порекло становништва.

Родови:

-Лазаревићи (5 кућа, Св. Никола), у време Карађорђевог војевања избегли су у село Јасику у Темнићу, па се вратили у старо место. Даље порекло је непознато.

Досељеници:

-Предолци (17 кућа, Св. никола). Из села Предола – старог Предоља у Гокчаници. Доселио се предак, старији од прадеда.

-Виријевићи (10 кућа, Св. Архангел и Св. прор. Илија) су од Виријевића из Чукојевца у Гружи. Дошао предак Видак са синовима Петром и Тодором после рата 1876/78. г. Десетак њихових породица одселило се у Велику Плану у Топлици.

У исто време кад и Видак Виријевић у село је дошао предак данашњих:

-Ђорђевића — Ђорђилевића (7 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марков дан). Предак је био из неког села у околини Краљева (Карановца).

Пре рата 1876/78. доселили су се:

-Трошић (1 кућа) из Ћилинаца.

-Петровић (1 кућа, Митровдан и Јеремијин дан) из засеока Равни.

-Недић (1 кућа, Лазарев дан), из Суботице у Александровачкој Жупи.

-Васиљевић (1 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина), из неког села у околини.

-Мићић (Св. Алимпије Столпник и женина слава Св. Никола), је од Мићића из Жилинаца ушао je y кућу Предолаца.

У Јанковој Клисури су:

-Вучковићи (3 куће, Св. архиђ. Стефан), дошли су из неког села у Александровачкој Жупи.

-Васић (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан), је од Васића из Ћелија у Доњој Расини.

После рата 1914/ 18. године доселили су се:

-Симић (1 кућа, Св. Никола), од Симића из Суботице у Александровачкој Жупи.

-Јовановић (1 кућа, Св. Алимпије Столпник), прешао је из засеока Равни.

-Гмијовић (1 кућа, CB. Архангел), од Гмијовића из Лепенца, дошао на имање Вучковића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Разбојна и засеок Јанкова Клисура (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Крива Река (и Мачковац), општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Земљишно подручје Криве Реке захвата простор између села: Рокца на северу, Велике Грабовнице и Паљевштице на истоку, Раковца и Црне Главе на западу и "државног" Копаоника — државне шуме на југу. Куће овог високог планинског села издижу се на странама брда Бачевице, Брусне, Росуља, Јавора и на левој страни Мраморске реке. У међама села су: Брестовача, Бачевица, Мали врх (1.202м), од севера; Рилачко гробље, Тршевина, Требежи, Требешки поток, Кошариште, Врови, Блато, Борје (1.380м), Обрадова чука (1.430м), Мокра, Палеж (1.474м), Мрамор (1304), Сребреничка река, Сребрнац, Вигњиште, Завоје, Јарам (1.788м) од истока; Гобеља (1.394м), Циганска река, Велика стена, Беле чуке – Бачевачки поток, Суша, на западу. Унутар граница су: Рађинац, Видина глава, Куленеја, Трновица, Вукашиновац, Велика шиљача (1.625м) и Мала шиљача, Јелица (1.776м), Сребрнац.

Воде.

Речице и потоци су: Крива река, Мраморска или Мала река, Раздољачки, Брајиначки, Рупачки поток и Скробњак. За пиће и осталу употребу становници се служе водом с великог броја извора. Познатији извори називају се: Црквена вода (чесма ниже сеоске цркве), Богојевачка вода, Бегова вода (зове се по господару Турчину — селим бегу), Змајевачки извор, Крстата вода, Беле воде, Павлов извор или Извор у Бачишту, Сушиловац, Извор у Тврдој ливади, Икин извор (у Цветковићима), Маринац у Стајићима, Бубаловац, Извор и Бубалова река (поток) су више данашњих Новчића. У Бубаловој реци крај извора Бубаловца дуго су седели неки Бубаловићи. У селу Грачацу у Западноморавском Поморављу забележио сам Бубаловиће, новије Стаменчиће, што славе Мратиндан. Знају да су у Грачац дошли из села Бубалове Реке на Копаонику. У Бубаловој Реци стоје кућишта одсељених Бубаловића. Други извори су: Росуљачки извори (2) на Росуљама. Извори на Пајковом брегу (3), на Брусни, 6 извора на броју, Сојнички извори (39), Топлик, Извор у Пршићима, Извор у Старом Селу, Извор у Лешју, Извор у Мечкаруши, Извор у Брајиначком потоку. Осим ових извора, скоро свака породица има извор којим се она једино служи.

Земље и шуме.

Делови атара зову се: Скробњак, Селиште, Старо село, Ивково брдо, Максићка чука, Јанковићи, Лисињача, Лимовац, Трновица, Рендара, Шупљаја, Кошатиште, Мали вр', Беле чуке, Шиљак, Суша, Вртаче, Бела стена, Сребрнац, Шиљача, Сојница, Брестовача, Шајићка чука, Пресаха. Бачије су на Дугарама, Тврдој ливади, Шабићанки, Раздољу, Зајинцу, Маринковцу, Пожару, Копривњаку, Чемеричкој равни,  Ђурковици, Блату, Пајковом брегу, Караули, Брусној, Видиној глави, Степинцу, Смречама, Главици, Палежу, Мокрој, Валогама, Обрадовој чуки, Кршном долу.

Тип села.

Село је разбијено у кућне групе и све се називају по појединим родовима. Пет гробаља села Криве Реке су: код цркве Св. апост. Петра и Павла, у Реци, у Лакићком потоку, на Јавору и на Бачевици.

Историјат села.

Има предање да је село Крива Река постојало "у време кнеза Лазара". Године 1812. насеља Бачевица и Јавор спадала су у кнежину Јошаницу, нахију новопазарску.

Године 1921. село Крива Река има 57 домаћинстава са 455 чланова. У октобру 1942. године казнена експедиција окупатора Немаца и њихових савезника Бугара, побила је у селу као и у суседном селу Мачковцу, више од половине броја свега становништва, опљачкала, попалила сеоске куће, цркву запалила и порушила. По попису из 1948. године село Крива Река, свакако заједно са селом Мачковац (не помиње се) имало је 84 домаћинства са 773 члана.

Старине у селу.

У селу су знатни остаци старих рударских радова. Сеоска црква с веома лепим живописом спаљена и порушена у октобру 1942. године била је стара грађевина, "почела се градити 1618. године". На избрешку, западно од цркве је старо "џидовско" гробље. Данас је скоро потпуно растурено. На понеком гробу стоји необрађен камен. У овом гробљу је сахрањен Радосав Ерац од Ераца из Ушћа у Ибру.

Напомена: На надгробном крсту од белог студеничког мермера урезан је натпис: "(ме)сециа октомвриа...". Друго џидовско гробље је "у Марићке чуке". У Петковици, Селишту, Старом селу, Кућетинама и Шабићанки. Виде се многе неравнине, већа и мања улегнућа. Успомена на живот под турском управом сачувала се у називу Бегова вода.

Порекло становништва.

Родови:

У негдашње родове спадају:

-Смакићи у Мачковцу (Св. Врачеви) су од Трлакових из села Могиле у Горњој (Косовској) Морави. После рата 1877/78. Године одселили су се у Блаце код Прокупља. Неке породице Смакића спустиле су се у Расину и настанили се у Милентији. Успомена на исељене Смакиће сачувала се у топонимима Смакићка долина (поток) и Извор у Смакићкој долини.

-Бресићи или Брезићи су дошли из Горње (Косовске) Мораве. Иселили су се у Блаце код Прокупља.

Одселили су се из Криве Реке:

-Шабићи (Тодорова субота) стари досељеници из Горње (Косовске) Мораве. Одселили су се у Медвеђу у Левчу. На одсељене Шабиће сећа назив земљишта Шабићанка.

-Бубаловићи (Св Мина–Мрата). Одавно су се доселили из Криве Реке у пределу Новог Брда, а у Криву Реку су дошли "од мора", из Котора или Дубровника. Презиме Бубаловић је изведено од латинског бубалос, биво, па изведеницом од биво – Биволчић. Дуго су остали у потоку Бубаловој реци крај извора Бубаловца. Овде крај извора остала су њихова кућишта.

-Џиџе – Џиџовићи или Криворечани (Св. Мина) из Бубалове реке иселили су се у Грачац. Тамо су изумрли око 1925. године. Најдаљом старином су из Котора у Приморју.

-Симиџићи (Св. Мина) одселили су се из Бубалове Реке у Плочу под Жељином.

-Бачевићи — Бачевци (Св. Архангел), седели су у Бубаловој реци, по њима назван Бачевачки поток, у западном подножју Бачевице. У Криву Реку на Копаонику давно су се доселили од Бачовца из села Бостана испод Новог Брда. Из Бачевачког потока су прешли у Дубоке, заселак селу Јелакцу.

Напомена: У разореној цркви Св. апос. Петра и Павла чува се надгробни споменик. Натпис се лако чита: Зде п вает раб божи Pumo Бачевик Почину мца марта 1840. Бачевићи из Дубока су прешли у Рокце.

Данашњи родови:

-Максићи — Кулизе (1 кућа, Св. Мина–Мрата, Св. Архангел и Мали Св. Архангел) у Бачевачком потоку су давнашњи досеници из Криве Реке у пределу Новог Брда, а најдаљом старином су од Максића из Котора. Из Криве Реке на Копаонику много су се исељавали и у разна доба. Максићи из Криве Реке настанили су се у Великој Грабовници, Јелакцу, Брусу, Александровцу.

После Максића доселио се предак данашњих:

-Никитића (1 кућа, Св. Јован), од Пећи.

Половином 18. века избегао је "због крви" од Пећи Јанко, предак данашњих:

-Јанковића, старином од племена Куча. Потомци Јанка Куча су:

-Јанковићи—Мишковићи, Цвејићи, Митровићи, Цвијићи, Милисављевићи (18 кућа, Св. Никола и Митров дан).

-Врекићи, Пршићи, Тривуновићи (16 кућа, Св. Архангел). Предак Тривун дошао је из истог краја и у исто време кад и предак Врекића, у суседни Мачковац.

-Новчићи, Ђурићи и Рилаци (Св. Никола и Св. Агатоник) су од племена Куча.

Крајем 18. века или на почетку 19. века прадед Максића, да би имао суседа, довео је од Ера из Раковца претка данашњих Бачеваца и настанио их поред себе:

-Бачењевци – Николићи и Шејићи (7 кућа, Св. апост. И еванг. Лука, Марков дан и Св. Сава).

-Цветковићи и Стајићи (6 кућа, Св. Алимпије Столпник) су од Башића из Осредака.

Пола века доцније дошли су:

-Дубовци (3 куће, Св. Јован Милостиви) из Раковца.

МАЧКОВАЦ

Положај насеља:

Мало село под Мачковачким брегом (1.164), са кућама на странама Врекићког потока. У међама села су: Врови, Рилачко гробље, Крст (тромеђа општина криворечке, расинске и плочке), Стружни до, Крива река, Росуље, Вргаја (1.173м).

Воде.

Речице и потоци су: Крива река, Мачковачки и Врекићки поток, а воде су: Студени извор и Извор у Смакићкој долини.

Земље и шуме.

Потеси су Река и Томићи. Бачије су на Вровима.

Тип насеља.

У селу су кућне групе од два рода – Домановићи и Врекићи и оне су наблизу. Гробље је на Голом брегу.

Године 1837. Мачковац има 10 кућа са 14 пореских глава; 1891. има 21 пореску главу; 1921 – 16 домаћинстава са 115 чланова.

Старине у насељу.

На Голом брегу, поред данашњег је старо "латинско" гробље. На гробовима је побивено велико необрађено камење. У Смакићкој долини стоји кућиште и гробље Смакића. Одавде Смакићи су се спустили у Милентију.

Порекло становништва.

Родови:

У општим покретима наших народа у току 17. века доселили су се из села Домановића код Стоца у Херцеговини преци данашњих:

-Стевановића, Перића, Весића и Томића (8 кућа, Св. Врачеви).

-Врекићи: Милојевићи и Јотићи (8 кућа, Св. Архангел), избегли су "због крви" од Пећи, а даљом су старином од племена Куча. У Кучима су славили Св. архиђ. Стефана. Један род са мачковачким Врекићима су: Врекићи у Кривој Реци, као и Пршићи у Грачацу у Западноморавском Поморављу.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Крива Река (Брус) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

РАКОВАЦ

Положај села.

Село Раковац је источно од Дубоваца, у изворном делу и на десној страни (присојној) Дубовког потока.

Воде.

Осим Дубовског потока су потоци Кричев и Црни поток. Воде имају ова имена: Челин, Извор у Томића и Јанковићки извор.

Земље и шуме.

Поједина места у атару села називају се: Раковац, Теговиште, Вељи крш, Орловић, Лисички крш. Бачије су на Врлетњаку, Мекој пресли, Црном врху и Циганској реци.

Гробље је у Дубовском потоку.

Године 1812. Раковац с Црном Главом спадао је у кнежину Јошаницу, Нахију новопазарску.

Године 1874. сам Раковац има 21 кућу. Године 1891. Раковац са засеоком Дрењем има 99 пореских глава. – 1921. у Раковцу је пописано 29 домаћинстава е 283 члана, а 1948 — 39 домаћинстава с 427 чланова.

Порекло становништва.

Родови.

"Има више од две стотине година" како су се доселили преци данашњих Ера, познатијих под презименима:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и "Савин дан"– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

Напомена приређивача:

Филип Јовановић Ера (Раковац, 1821–Крушевац, 27. Септембар 1911), познати крушевачки трговац, најбогатији човек у Округу, милионер, народни посланик, задужбинар. Његов овлашћени потписник у трговини је био Коста Ф. Јовановић (Раковац, 1869–Крушевац, 7. марта 1892), трговац, градски одборник, оснивач и члан хуманитарног фонда за помоћ сиротих ђака, члан Трговачке омладине, члан певачке дружине "Обилић" у Крушевцу и др.

ДРЕЊЕ

Положај засеока.

На десној страни долине реке Јошанице, управо на улазу, кад се иде из Јошаничке бање, у Јошаничку уску и дивљачку долину — Дрењску клисуру, је велика кућна група под Витушем (1289 м). Вода је Извор код Печкићких- Пуношићких кућа.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су око кућа у потесу Дрењу. Испашаје на брду више кућа.

Историјат насеља.

Године 1812. "село" Дријен спадало је у кнежину Јошаница и Нахију новопазарску.

Године 1874. Дрење има 12 кућа. По Попису од 1921. у Дрењу је 21 домаћинство са 173 члана, а по Попису од 1948. — 26 домаћинстава c 228 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

У великој сеоби крајем 17. века доселили су се:

-Вујићи (1 кућа, Св. Ћирик -Ћириловдан), из Дренице – "од Вучитрна". После рата 1914/ 1918. г. неке породице од ових Вујића одселиле су се у Горње Становце, село на вучитрнском Косову.

Убрзо за Вујићима у село су се доселили:

-Бекчићи (23 куће, Св. Никола зимњи и летњи) из Берберишта на Рогозни, да у Дрењу постану бекчи-бекчије, стражари и чувари који се брину о безбедном пролазу Дрењском клисуром.

У Бекчиће је "на миразу":

-Дубовац (1 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча), из засеока Дубоваца.

ДУБОВЦИ

Положај засеока.

Мали засеок источно од Дрења, у подножју Кулине; друга имена: Дубовска кула, Обође, Јеринин град, на десној (присојној) страни Дубоковског потока.

Воде.

Пије се само вода са извора.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и испаша су око кућа.

Име засеока.

Име засеоку дали су досељеници из Дубовца у Дреници.

Старине у насељу.

На истакнутом положају – главици стрмих страна (1.055 м), високо над Дрењском клисуром су развалине куле од камена и на станцу камену. Кула са сталном посадом била је подигнута ради заштите пута долином Јошанице.

Порекло становништва.

Родови.

У засеоку су сами:

-Дубовци (13 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча). Доселили су се у Великој сеоби, из Дубовца у Дреници.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Раковац (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Црна Глава (и засеоци  Ђорђевићи, Мечкари и Долови), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

ЦРНА ГЛАВА

Црна Глава је под брдом Баурином чуком (1478 м)  (Напомена: На карти "Борина чука“) и на десној страни долине Гобелске реке. Брда су: Шакламан, Јенско брдо Богавчева чука, Црни вр', Мали вр“, Осредак, Каменска чука, Богова стена, Ружина стена.

Воде.

Речице и потоци су: Гобељска река, Пранички, Доловачки, Велики, Студенички и Кривачки — Клопачки поток. Воде имају називе: Попов извор, Петров извор и Извор у Свинова; на карти "Свиновица".

Земље и шуме.

Поједина места у атару села зову се: Мишак, Стружнице, Баре, Веља раван, Гавежница, Старо село, Гњилача, Плошта, Кривак, Милијевац, Ведрица, Чисто брдо, Гарине, Јабуковишта, Ивова глава, Доштице, Широки до, Дудин до, Петакалиште, Горње стране, Остри крш. Бачије су на Мркони (1.105 м), Великој стени, Манитом лазу и "На Пољана".

Име селу.

Име селу Црна Глава дали су стари досељеници из села Црноглава код Стоца у Херцеговини. Године 1912. Црна Глава спадала је у Кнежину Јошаницу и нахију новопазарску.

Године 1891. Црна Глава са засеоком Мечкарима има 86 пореских глава; 1921. у Црној Глави пописано је 21 домаћинство е 239 чланова; 1948 – 48 домаћинстава с 513 чланова.

Старине.

У месту Шакламану виде се неравнине, већа и мања улегнућа; "рупе" на местима некадашњих кућа и зграда. Зна се да су у Шакламану дуги низ година живели неки Шакламани и да су се одавде одселили у Власину.

Порекло становништва.

Родови:

Пре Велике сеобе из Црноглава код Стоца дошаоје неки Живко са сином Тривуном. Настанили су се у месту – данашњем Старом селу. Доцније њихови потомци из Старог села изместили су се с кућама у данашње место. Од Живка и Тривуна су данашњи:

- Црноглавци, познатији по презименима:

-Тривуновићи, Вукосављевићи, Јосијевићи, Матићи, Максимовићи, Дишићи (29 кућа, С. Арханђео у новембру; Јоаким и Ана и Мала Св. Ана).

-Ђорђевићи (1 кућа, Св. ап. и евг. Лука и Марков дан), од Ђорђевића, из засеока истог имена дошао је "на масу" Црноглаваца.

Заселак ЂОРЂЕВИЋИ

Куће овог малог засеока су под Коњским брдом.

У засеоку су Ђорђевићки поток и Извор у Ђорђевићима.

Њиве и ливаде су ниже кућа, а више кућа у потесу Ђорђевићима је засеочка утрина. Бачије су на Каменитој глави. Гробље је не Коњском брду.

Порекло становништва.

Оснивачи засеока су:

-Ђорђевићи (13 кућа, Св. ев. Лука и Марков дан). Доселили су се у време Устанка (1804) од Новог Пазара.

Заселак МЕЧКАРИ

Заселак је под брдом Самим дубом, високо на левој страни долине реке Јошанице.

Пије се само вода с извора.

Потеси имају ове називе: Мартин брег, Луке Дојчевина, Чубрина локва. Гроље је на месту Караџе.

Име засеоку везују за познату причу о двојици ловаца у лову на медведа. Године 1891.

Мечкари c Црном главом имали су 86 пореских глава, а по попису од 1921. заселак Мечкари имао је 12 домаћинстава с 97 чланова.

У гробљу засеока виде се трагови темеља некадашње црквице.

Порекло становништва.

Родови:

-Мечкари: Милојевићи, Атанасковићи, Лазићи (4 куће, Св. Никола зимњи и Св. Агатоник, 22. августа), потомци су браће "чувених" ловаца Радоње и Радивоја, старих досељеника из засеока Лачно(ј)евића у Бадњу, на копаоничком подручју слива Ибра. Најдаљом старином су од племена Куча. Мечкари су се много селили и на разне стране. Од исељених Мечкара су: Милојевићи-Лачневци y Војмиловићима у Плани; у Александровцу; Милосављевићи у Лепенцу; Мечкари-Ристићи и др. у Батотама.

У Мечкаре су ушли:

-Прибановићи и:

-Весићи (3 куће, слава земље Св. Никола зимњи), од Прибановића из Јелакца, "на мечкарско" (имање).

-Радуловић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и "слава мираза" Св. Никола), прешао је из Јелакца.

-Пигарићи (1 кућа, Св. Архангео, Јоаким и Ана и Мала Св. Ана), су од Црноглаваца из Црне Главе.

-Гвозденовић (1 кућа, Св. Никола), нови досељеник "од Пазара" (Новог Пазара), призетио се у мечкарску кућу.

Заселак ДОЛОВИ

Мали заселак (има 3 куће) је у Доловачком потоку.

Њиве и ливаде су око кућа.

Свакако због близине Доловчани сахрањују у гробљу суседног села Раковца.

Порекло становништва.

Родови: У засеоку су само:

-Јаковљевићи (3 куће). Прешли су из Црне Главе средином прошлог века (XIX). Један су род са Црноглавцима.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Црна Глава (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Свештица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Свештица заузима простор од Муцине воде, вис изнад села, са косама које се спуштају према Буку и Мариној реци, дели село на два дела: западни, који се зове Црњево, и источни, који носи име села - Свештица.

Порекло становништва по засеоцима.

Црњево

Црњево се спушта до Моравице, а његов равничарски део полако заузима Ивањица, па само стрми део остаје као засеок. Овде су насељени:

-Бешевићи, 17 кућа.

-Милетићи, 5 K.

-Рабреновићи, 12 к.

-Куртићи, досељени су пре педесетак година из Трудова (Златарски крај).

-Белчевићи, доселили су се из Брусника пре четрдесетак година.

Касније су се населили:

-Ћурчићи, из Градца и

-Бојовићи, из Глеђице.

Свештице

Засеок Свештица се простире од Муцине воде до Лучке реке.

У том засеоку живе познате фамилије:

-Савићи, (Митровдан), са неколико радничких трибуна и истакнутих интелектуалаца. Поред сељака-социјалисте, Миљка Савића (1858-1915), овде је рођен академик (дописни члан САНУ), редовни професор Техничког факултета y Београду, Кирило Савић (1870-1957). Из ове фамилије је и Недељко Савић (рођен 1888), управник Трговачке школе београдске трговачке омладине и председник Удружења резервних официра између два светска рата. Из исте фамилије је и Владислав Савић, књижевник и генерални конзул Југославије y Трсту тридесетих година овог века.

-Поповићи, (Јовањдан), су фамилија чије су куће груписане на падинама Муцине воде и окренуте су према Мариној реци и Рашчићима. Ова фамилија је дала неколико попова и трговаца, који су живели у Ивањици. У крвном су сродству са Поповићима из Равне Горе.

-Кушићи, (Јовањдан), налазе се на дну засеока. Из ове фамилије је народни херој Милинко Кушић.

-Коџопељићи, из ове фамилије је активни генерал Војске Југославије, др Јован Коџопељић.

Поред ових фамилија постоје и две фамилија које се могу сматрати староседеоцима:

-Длачићи, З к. (Никољдан).

-Авеићи, (који су y сродству са Савићима).

-Петровићи, 1 к. (Лу индан), одсељени су у Мрсаћ и Мусину Реку (код Краљева) и Ивањицу.

-Костићи, (Никољдан).

-Карапетровићи, (Никољдан).

-Димитријевићи, (Јовањдан).

Поред ових фамилија на подручје Свештице су y последње време сасељене и неке фамилије са падина Голије и Јавора. На подручју Свештице, односно Црњева, пре Другог светског рата налазиле су се и радиле: шумљанска школа, задруга и општина.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло становништва. село Свештица (Ивањица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Бедина Варош, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Бедина Варош се простире у равници, поред Моравице, узводно од Ивањице, и на падинама дебелог брда и Оштрица.

Подручје поред Моравице припојено je Ивањици и чини саставни део варошице. Део на брдима је задржао обележја села.

Родови.

У Бединој Вароши су настањене следеће фамилије:

-Бугарчићи,

-Зарићи,

-Луковићи,

-Марковићи,

-Мирковићи,

-Нешовановићи,

-Рајковићи,

-Ћубрк, породица зидара, великог предузимача, пореклом са Златибора,

-Шапоњићи,

-Шљивићи.

У последње време доселили су се:

-Бешевићи, су досељени из Црњева,

-Ђокићи,  су из Косовице,

-Маринковићи, су из Братљева,

-Марковићи, су из Сивчине,

-Нешовићи, су из Глеђице,

-Перишићи, су из Даића,

-Радовићи, су из Коритника,

-Радоњићи, су из Јасеновице,

-Шулубурићи, су из Лисе.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, насеље Бедина Варош (Ивањица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Катићи*, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положак села.

Центар за Брезову, Шареник, Равну Гору и Чепово одувек су били Катићи, који се налазе на подручју Брезове испод Кукутнице, на надморској висини од преко 1000 м.

Школа и остале институције.

Данас је то туристички уређено насеље, са мотелом, асфалтним путем и аутобуском линијом Ивањица - Мочиоци, поштом, потпуном основном школом, погоном "Јавора" из Ивањице, амбулантом и више кафана и продавница. Катићи су добили школу 1893. године, а до тада су деца ова четири села ишла y Миланџу. Ово насеље је од 1958. године добило потпуну основну школу. Нешто касније шесторазредна школа y Мочиоцима је припојена школи y Катићима и ради као јединствена у ова два села. Газом (колима) превозе се просветни радници сваког дана до Мочиоца и натраг ради извођења наставе у издвојеном одељењу.

Катићи су од 1955. до 1959. године били општински центар који је обухватао села: Брезову, Равну Гору, Шареник, Чепово, Пресеку, Мочиоце и Клекову.

Ово место је подесно и за развој сеоског туризма, јер су створени услови у домаћинствима за пријем гостију преко целе године. Катићи су и засеок села Брезове, где поред разних установа има и десетак кућа.

Порекло становништва.

-Стојковићи, 12 K. (Никољдан), воде порекло од Рашковића, бератлијских кнежева из Штиткова. То се види и на споменику једном од Стојковића, на Катићима, где се говори и о пореклу његове фамилије. Данас их има одсељених у: Мршинцима, Београду (5), Чачку (2).

-Крсмановићи, 6 K. (Никољдан), не знају тачно за своје порекло. Један се привенчао у Бјелушу, а има их одсељених у Чачку и Београду.

-Стамболићи - Бошњаци, 3 к. (Стевањдан), воде порекло од Бошњаковића из села Правошева. Предак (њихов) се прво доселио на Преседлину измећу Чемернице и Мучња па се један од њих доселио y Катиће. Његови потомци су: Вучић, Јовић, Богић и Драго. Највероватније је да се њихов прадеда Петар Бошњак привенчао за удовицу Василију Стамболић и узео њено презиме, настанивши се у Брезови ниско између Мучња и Чешља, где данас живе Стамболићи и Ђокићи. Његов потомак је Петар Стамболић. Има их одсељених у Чачку (2) и у Београду. Стамболића има у Негбини.

На Катиће су скорије досељени и живе:

-Бојановићи, 1 к., из Бојана (Брезове),

-Драшковићи, 1 к., из Мочиоца и

-Аврамовићи, 1 к., из Бјеликовца.

Овде су дуго службовали просветни радници:

-Војо Мариновић, из Граба,

-Ђоле Јокановић, из Ковиља,

-Драган Тимотијевић из Беле Цркве (Банат), пореклом из Бруса, и др.

*Ово села је приказано и као заселак села Брезова.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Катићи (Ивањица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Ковачи ( засеоци Боће, Лазовићи, Брезова Глава (Брезовац), Ковачи, Попе, Главе, Жупања, Копривница, Плана и Пупавне. ), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Заселак БОЋЕ — БОЋИ

Заселак у долини Боћке реке под Кавњем (1636м).

Осим Боћке реке, речице су: Колска река и Крива река. Две воде су: Извор "На Белице" и Извор "У Ћуровића".

Делови атара називају се: Селиште, Њиве испод Селишта, Баре, Локва, Ливаде, Орнице, Ливаде "У Сопоте", Ливаде "У Кола", Реља, Бисеркуша, Трска, Пискавица, Маринковац, Росопас, Чука, Граб, Брајине, Плочник, Река, Кркавац, Осоје, Шибље, Бориковица, Опуће и Пробијено брдо. Бачије су: "У Блата", Забелу, на Лазини, Торинама, Дунделу и Репишту.

Тип сасеока.

Заселак састављају кућне групе. Три су гробља овог засеока: Грковићко гробље у Селишту крај "латинске" црквине, гробље Бисераца–Бисерчића на Црквенцу и гробље Мирковића на Локви.

Име засеока.

Име засеоку су дали потомци Боћа (ном. Боћ), брата Ботунова, старог досељеника из Црне Горе. У Катастиху  манастира Девича записано је село „Боћане“ 1772.године

Вук је забележио Боће (НПМ: Акузатив место номинатива) село у Кнежини Јошаница, Новопазарске нахије.

Године 1921. у засеоку су: 96 домаћинстава с 480 чланова, а 1948 – 40 домаћинстава, c 343 члана.

Старине.

У засеоку су знатни и бројни остаци старих рударских радова: шљакишта, "рњаге" троске — "лакње" од отопљених руда; стара рударска окна и поткопи, па називи старе рударске терминологије — топоними: Каваљ, Кола, Колска река, Пробијено брдо. Код "латинске" црквине се обавља "сеоска" молитва о Другој Тројици, на Духовски понедељак, док се код црквине купи сабор прве младе недеље по Петров дану. У њивама крај црквине приликом обраде земљишта налазили су ситне сребрне новчиће. На Црквенцу је била "некад" мала црква, али од ње нема трага. Узвишење између Кавња и Сувог бора зову Карауле

Порекло становништва.

Родови.

Има више од 250 година како су два рођена брата Боћ и Ботун старином из Црне Горе – "од Подгорице" дошли под Кавањ и засновали село, по потомцима брата Боћа названо Боће – Боћи. Пивнице ових Боћа биле су у Боћкој пољани у Александровачкој Жупи. Из Боћа спустили су се доцније у Жупу Ботунови потомци, рођена браћа Радул и Милисав и у близини Боћке пољане засновали село које се по њима — Ботуновим потомцима прозва Ботуља, новије Ботуњи. У Боћу су потомци брата Боћа:

-Грци" (Грковићи, Божанићи и Савковићи) -15 кућа, Ђурђиц, 3. новембра, Ђурђевдан и Св. Илија. Њихови сродници Боћи и друга презимена су у насељима Гокчанице, Подибра и Западноморавског Поморавља.

Ботунови потомци у Ботуњу су:

-Радуловићи, Милисављевићи и Шљивићи; Добродолци у Добродолима – Брзећу; Васићи–Поповићи у Ћелијама у Доњој Расини и њихове раселице у Јанковој клисури – Разбојни и у Куршумлијској Бањи. Славе су: Ђурђиц и Ђурђевдан.

Крајем 18. или почетком 19. века су прешли из Барина у Јелакцу:

-Ђуровићи, Мирковићи, Обрадовићи, Павловићи (7 кућа, Св. Арханђео 8. новембра),

-Бисерчић (1 кућа, Михољдан и Св. Агатоник), од Бисерчића из Гоча, села више Врњачке Бање.

-Краговић (1 кућа) је од Краговића из Мура у Рудници.

После 1900. доселили су се "на мираз", "на имање" домазети:

-Дуњић (1 кућа, Св Вартоломеј и женина слава Ђурђиц) од Дуњића из Рокца, ушао у Грковиће.

-Непознато (1 кућа, Св Арханђео и слава имања–земље Ђурђиц) од Вукмировића — Милетића... (...и женина слава Св. Арханђео) од Угричића из Јелакца у Ђуровиће.

-Котурановић (1 кућа), од Котурановића из Јошаничке Бање (Св. Јован, 7. јануара и слава имања Михољдан) у Бисерчиће.

-Чомагић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру), дошао је из Чомага, засеока у Јошаничкој Бањи.

Заселак ЛАЗОВИЋИ

Мали заселак западно од Боћа, под Растовом главом.

Пије се вода с извора.

Делови атара се називају: Селиште, Равнине, Денаћевац, Смрека, Ливаде "У Кола", Бела стена. Бачије су на Јасиковици.

Заселак састављају две кућне групе. Групе се називају презименима родова. Групе одстоје једна од друге око 200 м, а куће у њима су наблизу.

Име засеоку су дали Лазовићи, потомци досељених Лаза.

Порекло становништва.

Родови:

После Велике сеобе (1690) прешао је из Војмиловића од Милетића предак Лазо и засновао "село" Лазовиће.

-Лазовићи су у 6 кућа (славе Св. Јована, 7. јануара и Св. Јована Претечу – Ивањ дан).

Убрзо за Лазом Милетићем из Боћа је прешао предак:

-Божанића (5 кућа, Ђурђиц, Ђурђев дан и Св. Илија 20. јула).

Заселак БРЕЗОВА ГЛАВА

Заселак је на заравни јужно и ниже Лазовића.

Пије севода с извора – Брезовске воде.

Испод кућа на заравни под ливадама, мало плитко улегнуће испуњено водом преко целе године, зове се Језеро.

Потеси имају називе: Небешко /поток, Брдо, Њиве и ливаде/, Ланиште /њиве и ливаде/, Плакаоница или поток Плаконица. Овде су бачије, ливаде и баште с повртарским културама.

Гробље је на месту званом Турски гроб.

Вук је забележио село Брезову у Кнежини Јошаници Нахије новопазарске.

Порекло становништва.

Родови.

Има више од сто педесет година како су се доселили:

-Филиповићи/Симитановићи/ и Јовановићи (5 кућа, Ђурђиц, Ђурђевдан и Св. пр. Илија). Они су од Грковића из Боћа.

Око 1850. настанили су се:

-Радићи (2 куће, Св. јев. и ап. Лука), од Луковића из Бзенице.

Нови су досељеници (после 1900. године):

-Спасојевићи (1 кућа, Св. Пантелеј, 27. јула), од Лужњака из Јошаничке Бање.

-Баринац-Павловић (1 кућа, Св. Арханђео и женина слава Ђурђиц), од Павловића из Боћа је "на миразу" у Филиповићима-Симитановићима.

Заселак КОВАЧИ

Заселак је западно од Брезове Главе и Војмиловића, у долини потока Ковачице.

Речице и потоци су: Ковачка или Главска река, Небешко и Камешница, а воде: Извор у Великој ливади и Извор код Милановића кућа. Пије се и вода из бунара.

Делови атара се зову: Зарово, Страна, Забел, Луковаче, До, Њиве код Дуба, Река, Милетић, Велика ливада. Бачије су на Јанковцу.

Две кућне групе су наблизу. Гробље је на Руђаку.

Историјат засеока.

В. Симић је испитивао Плану, средњовековно средиште рударске привреде, па наводи да су средњовековни Ковачи средиште индустрије гвожђа; да су Ковачи засновани у вези с пралиштима злата у месту Главама, даље да су се уз испираче злата одмах настанили ковачи (за оправку рударске опреме). У Ковачима су становали и Дубровчани. Према дубровачким архивским књигама, 1426. године курир који је имао да преда писмо неком Дубровчанину у Трепчи нашао је адресанта у villa chovazi (селу Ковачима). Године 1812. Коваче (тако) је село у Кнежини Јошаници и Нахији новопазарској.

По попису од 1921. у Ковачкој кметији су 297 домаћинства, а 1948. у Ковачимаје пописано 42 домаћинства, с 350 чланова.

На брегу Томињачи више Општинске суднице и школе, управо над саставцима потока Ковачице и Ковачке — Главске реке стојапа је црква–храм посвећен Томи апостолу у католика, 20. јуна (3. јула). Од цркве нема трага; види се само мало овално улегнуће на месту некадашње цркве. Око црквине је старо гробље. Гробови су обележени блоковима стена и великим камењем повађеним из реке. По предању, гробље је "саборско" и настало је у једном дану. Турци су однекуд дошли изненада и напали окупљене на сабору код цркве o црквеној слави, многе су побили и поклали. Мали број преживелих покушао је да се спасе бекством. Међутим, Турци су их прогнали преко реке, на Цигановцу сустигли и све побили. Убијен је и свештеник који је служио службу тога дана. Изгинули су сахрањени на месту погибије. Гробови су обележени крупним камењем, а на "Поповом гробу" побивен је већи необрађен камен. Прича се и како је оскрнављена црква, да би се "опрала" од невино проливене крви склизила по ноћи у реку, а ујутру осванула преко реке на месту Милетић. Уствари, цркву је подигао "на својој земљи" неки Милетић, свакако имућан човек, трговац. За изградњу цркве употребио је грађу разорене цркве ап. Томе – Томињаче. Садаје Милетићева црква потпуно у рушевинама. На црквини се купи сабор о Св. арх. пролетњем, сутрадан по Благовестима, 26. марта. Између Кована и Глава је старо гробље. На Равни у засеоку Попама, не зна се место, је Раданов гроб. Радан, рударски "цар" био је надзорник свих рудишта у Плани. На Јанковцу су три "незнана" гроба. На Великом Перушевцу стоје трагови "турског" шанца.

Порекло становништва.

Родови.

-Милетићи, славили су Св. Јована, 7. јануара и Св. Јована Претечу, 24. јуна. Чини ми се да су они, давнашњи досељеници, дошли "од мора" – из Дубровника. Дуго времена живели су у Војмиловићима и Ковачима и остали у тим местима и по престанку рада у рудницима рударског рејона у Плани. Сада се у Плани ни један род не презива Милетић, док се крвни сродници Милетића презивају:

-Раковићи и Костовићи у Војмиловићима; Toшoвићи у Ковачима; Лазовићи, старије Милетићи, у Боћу; Чеврљаковићи, старије презиме Милетићи, у Виткову и Боботама, селима Александровачке Жупе; Стевовићи у Лесеновцима и Горњем Ступњу у Александровачкој Жупи; Милетићи, Војмиловци — Стевовићи, Михаиловићи, Стевановићи и Савићи у Малој Грабовници, у месту "На Брусу". Сада у Малој Грабовници, Дртевцима и варошици Брусу су. Неке породице Милетића из Ковача одселили су се Бошњане, село Темнићу. Војмиловци из Војмиловића прелазе у Гокчаницу и настањују се у Церју, Рудњаку, Предолу и Дубову. Из Гокчанице се спуштају у Подибар и настањују у селима Грачацу, Врби, Рибници, Ковачима и у Краљеву. Из Подибра удолином Ибра и њеним продужењем пластичним долином Груже улазе у Гружу и настањују се у селима Балосавама, Грабовцу, Липници и Честину.

-Лопаћани славе Св. Јована, 7. јануара и Св. Јована Претечу, 24. јуна. Тврде да су ове славе од старина и да их никад нису мењали. Међутим, велика група родова старинаца у Сочаници на Копаоничком подручју слива Горњег Ибра познати "јовањчани", презимена не казују, прислужују Усековање главе Св. Јована Крститеља, 29. августа. Тога дана у Сочаници крај извора Богдановца купи се народ на сабор. Сочанци су се спустили с планине Лопата у Сочаници, и по месту порекла прозвани су Лопаћани. Милетићи и њихови сродници пак тврде да су пореклом из Лопата у Левој Реци у Васојевићима; "Ми смо Лопаћани", кажу али одбијају и помисао да су од племена Васојевића, од данашњих Васојевићких Лопаћана. Мислим с тога да су сочански Лопаћани, као и Васојевићки Лопаћани, тако прозвани не по месту порекла, већ да су и једни и други пре него што су преобраћени у православну веру у време архиепископа Саве као католици крстили се шаком као лопатом; – лопаташи, лопатари.

-Тошовићи (8 кућа, су крвни сродници Раковића и Костовића у Војмиловићима, као и исељених Милетића.

Ускора за Милетићима доселили су се преци Џода.

-Миловановића (9 кућа, Св. Никола зимњи и прекада, њихова стара слава "Св. Мојсило", сутрадан по Тодоровој суботи – "Тодорици"), од Џода из Рудна у Студеници. После Џода није било никаквих досељавања.

Нови досељеници после 1900. године:

-Војмиловац (1 кућа) је од Војмиловаца из Заступља у Рудњаку.

-Вељковић (1 кућа, Св. Јован, 7. јануара и женина слава Св. Никола), од Војковићи из Јошаничке Бање, ушао је у кућу Џода –Миловановића.

-Тлачинац (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и слава "мираза" Св. Јован, 7. јануара), из засеока Тлачине (у левом сливу Ибра) ушаоје у Тошовиће.

Заселак ПОПЕ и ГЛАВЕ

Заселак Попе је на Попском брду, а заселак Главе на Главском брду. Оба засеока су на десној страни Ковачке–Попске или Главске реке.

Воде имају ове називе: Млакица, Заврће, Студенац, Цвејовићки извор.

Делови атара заселака носе називе: Њиве "У Обрњица", Раван, Ратковина, Брдо, Њиме "У Међа", Њиве "Равништа", Рудине, Глављани, Стране и Њиве "Код Куће". Бачије су "На Мурча" и на Боровој њиви.

У засеоцима су кућне групе удаљене међу собом непун километар, а куће у њима су збијене. Заједничко гробље заселака је на Дубљу.

Име засеоку потиче од Попа, трговаца из Дубровника, тамо се помињу 1282. године и поново у 15. веку.

Име засеоку Главе дали су досељеници. У засеоку су седели Милетићи. И једни и други су по занимању кројачи и чланови братовцпине под заштитом апостола Томе.

Историјат засеока.

Претпоставља се да су становници Глава: Главе и неки Милетић подигли цркву апостола Томе у Ковачима и даје неки Милетић подигао на свом имању нову цркву.

Вук је забележио села Попе и Главе у Кнежини Јошаници, Нахији новопазарској. У Речнику Ј. Гавриловића (1846) Попе, село у општини истог имена имало је 5 кућа с 26 становника. Ппе је тада седиште "примилителног" суда — општине. У попску општину спадала су ова села: Предоле (старо — "Предоље") у Гокчаници, Плана, Ковачи, Боће, Дубраве, Војмиловићи, Главе; село Гоч на планини Гочу, Гвоздац, засеок Каменице у Подибру.

Године 1874.у Попама билоје 12 кућа По Попису од 1921 y Попама је 56 домаћинстава, с 240 чланова.

Порекло становништва.

Родови.

Сасвим су исељени Главе и Попе.

- Главчићи, Радосављевићи и Радовановићи (17 кућа, Св. Никола зимњи и прекада стара слава Св. Мојсило), један су род са Џодама – Миловановићима у Ковачима. Много су се селили на разне стране и у разно доба. Њихови крвни сродници су: Џоде – Главчићи у Рудњаку; Илићи у Предолу; Милашиновићи и Живковићи у Брезни; Главчићи у Грачацу и Крушевици (Жичи); Главчићи и Рудњани у Подунавцима; Г лавчићи и Доцићи у Отроцима; Милашиновићи и Илићи-Гошинци у Рибници. – У гружанском селу Чукојевцу Главчићи су забележени као "старинци". У Врњачкој Бањи и селу Липови у Западно–моравском Поморављу су: Попчићи (Перковићи и Рајковићи), Пајићи, Тошићи и Срећковићи. У Попама Главчићи су се једно време презивали:

-Тоскићи. Од Тоскићи–Главчића из Попа су садашњи Тоскићи у Будиловини.

 "Дошљаци" нови досељеници су:

-Пршићи (3 куће, Св. Арханђро и слава имања Св. Никола зимњи), од Пршића из Криве Реке су дошли на имање Вукосава Главчића.

-Цвејовић (1 кућа), од Грковића" из Боћа прешао је на "куповину" (купљено земљиште).

-Вукмировић (1 кућа, Св. Арханђео и женина слава Св. Никола зимдки), од Вукмировића из Барина у Јелакцу, ушао је у Главчиће.

-Дуњић (1 кућа) је "дошљак" од Дуњића из Рокца.

-Јаснић (1 кућа, Св. Врачеви и Св Јован, слава имања), од Јаснића из Дубрава прешао у Борово – Гокчаницу на имање Ристе Јаковљевића.

Заселак ЖУПАЊА – ЖУПАЊЕ

Заселак је високо на десној страни уске а дубоке долине реке Јошанице, испод брда Мурча, с кућама на двема речним терасама и ниже става Ковачке – Главске реке и Јошанице.

Водом са Извора у Потоку служи се цело село. У Вељковићима су два бунара.

Делови атара имају називе: Старо село, Бунар, Бакче, Воћњак раван, Ливаде, Ивице, Орља, Страгуни, Прошивалци и Валоге. Поред реке Јошанице су ливаде Лука и Ћатовац.

Жупање састављају две кућне групе, од два рода различитог порекла. У засеоку су два гробља: гробље Вељковића у Вељковићима и гробље Прошилаца Тодоровића, поред "копаоничког" пута Биљановац — Ботурићи -Брус

Међу селима која су Срби држали под својом влашћу 1812. године Вук је забележио Жупање (тако) у кнежини Јошаници и нахији новопазарској. Године 1874. Жупањаје имала 8 кућа. По Попису од 1921. године у Жупањи је било 10 кућа, са 67 становника.

Порекло становништва.

Родови.

-Вељковићи – Баринци (10 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Мали Св. Арханђео, 6. септембра), прешли одавно од Вељковића из Јелакца–Барина. Живели су најпре y Старом селу, а доцније су се изместили са кућама на данашње место.

-Прошивалци (3 куће, Св. ап. И ев. Лука) су дошли" од Новог Пазара". Живели су у засеоку и за турске управе. Од Прошивалаца су данашњи "Прочовалци" или "Прочовалчани" на Власини.

Заселак КОПРИВНИЦА

Растурене куће засеока Копривнице су на косама брда Дубља и Девља, на десној страни Копривљанског потока – Копривњака.

Пије се само вода са извора. Воде су: Лупња, Извор у Маљенику, Ивор код Врбе, Извор код Корита, Извор у Локви.

Делови атара се називају: Божовац, Ракитовац, Забрдица, Боровњак, Крушевље, Жежница, Орља, Велика раван, Кућиште, Младеновац, Савићи, Преко Брда, Гложје, Равнине, Поток.

На Дубљу је гробље Попа и Копривнице. У гробљу је стара црквина. Крај црквине је гробље побијених на сабору код цркве. Гробови су обележени крстачама од белог "студеничког" мермера, с урезаним крстовима, звездицама и разним шарама, а натписа нема.

Године 1812. село Копривница спадалаје у кнежину Јошаницу и нахију новопазарску. Године 1874. у засеоку су 12 кућа, а 1921. у Копривници су: 35 домаћинстава, са 175 чланова.

Порекло презимена.

Родови:

-Бојовићи и Радичевићи (5 кућа, Св. Алимпије Столпник), су од Чингелића – Марковића из Пупавна (акуз. место ном.).

-Главчићи и Арсићи (9 кућа, Св. Никола зимњи; прекађују стару славу "Св. Мојсила", сутрадан по Тодоровој суботи), су од Главчића из Попа. Обадва рода живела су у засеоку и за турске владавине.

-Савићи (3 куће, Св. Игњатије, 20. децембра), су од Савића из Лучице – Баљевца у левом Ибровом сливу.

Заселак ЖЕРАЂЕ

Заселак кметије Биљановца (налази се  у тексту кметије Ковачи, оп. Милодан) је на странама долине Великог потока, десне притоке Лиланице.

Потоци су: Велики потом и Облички поток. Воде су: Жераћки извор y Бекчићима, Пантовићки извор у Пантовићима, Извор код Сиге, Извор у Доњем селу и Облик.

Делови атара су: Обличка раван, Велики долови, Мали долови, Жераћке стране.

Постоји подела засеока на Горње Село и на Доње Село. Гробље Горњег Села је код црквине Св. Петке. У Доњем Селу је гробље овог другог дела засеока Жерађе.

Вук је забележио Жерађе, село у кнежини Јошаници, Новопазарској нахији. У Речнику J. Гавриловића Жерађе с Багашем, село у плочкој општини, срезу јошаничком, има 1844.године 28 кућа,с 218 становника. Године 1921. у засеоку Жерађу пописано је 17 домаћинстава са 90 чланова.

У Доњем Селу су купишта од старе троске "шлакњишта". У близини су улегнућа "рупе" од кућа и зграда, као и остаци темеља неких грађевина;све су то остаци неког старијег насеља. Код црквине Св. Петке купи се велики сабор о Великом Петку.

Порекло становништва.

Родови:

-Бојовићи (2 куће, Св. Пентелејмон, 27. јула), има више од две стотине година како су се доселили из Горњих Села у Васојевићима. Даљим пореклом су од племена Куча. Јочовићи,грана овога рода је изумрла по мушкој линији.

-Новковићи (1 кућа, Св. Јован зимњи и летњи) су од Новковића – Распоповића из Пискање –Прибоја. Даљим пореклом су од  Домановића - Врачеваца из Мачковца.

Око пола века после досељених из Прибоја дошли су:

-Бекчића (8 кућа, Св. Никола зимњи), од Бекчића из Дрења у Раковцу;

-Пантовићи, Савићи и Гајовићи (5 кућа, Св. Игњатије), из Лучица – Баљевца у левом сливу Ибра.

После 1900. дошли су призети:

-Бекчић–Јочовић (1 кућа, Св. Пантелејмон, слава мираза, а "очина" слава Св. Никола), ушао је у Јочовиће.

-Бојанић (1 кућа), од Бојанића из Багаша, нов. Бојанића "дошаоје на жену" Бекчића.

Заселак ПЛАНА

Данашњи заселак је високо на десној (присојној) страни уске долине Киже-Планске реке, на косама Јасику и Чаушици, што се од Вучака благо спуштају реци.

Речице и потоци су: Кижа – Планска река, Царински и Недељков поток, а воде: Извор у бањици, Топлик и Јанкова вода.

Топографски називи за њиве и ливаде су: Пазариште, Селиште, Вртаче, "ћуров до, Крилача, Кулина, Чуња, Јо'ар, Брњица, Бара, Попова страна, Њиве код Топлика; за шуме и испаше: Цеовиште–Цовиште, Трговиште, Бачевиште, Главица, Делови, Јелина раван, Гајић (од – гај), Суво рудиште или Стрмац. Бачије су на Царини, Лепотици и Јевића крсту.

Заселак састављају три кућне групе од три рода, разног порекла. Гробље је на Брду, у близини старог гробља и црквине.

Историјат засеока, старине и легенде.

Има предање да је Плана била "велика варош" за управе "Римљана" или "Латина". Плана, у изворима Plane помиње се често од 1346—1415. године у дубровачким архивским списима. Јиречек каже да је Плана у средњем веку била знаменито место, у комеје дубровачка колонија с конзулом на челу. Имала је католичку цркву, а одржавала је трговинске везе с Рудником, Крушевцем, Трговиштем, Трепчом и Сребрницом. Вук је забележио Плану, село у кнежини Јошаници и Нахији новопазарској.

Године 1874. Планаје имала само 9 кућа. Године 1934. у Плани сам забележио 3 рода с 20 кућа.

Данас се Планом назива предео на Копаоничком подручју слива Ибра на граници према Гокчаници, пределу у југозападној подгорини планине Жељина, с насељима у сливовима Ковачке, Попске–Главске реке, десне притоке реке Јошанице и Планске реке - Киже, десне притоке реке Ибра. У време испитивања насеља су спадала у Планску општину Студеничког среза. Плана је заселак у кметији, селу Плани. Под појмом Плана треба разумети предеону целину и управне јединице: општину, кметију – село и заселак. Појам Плане, као предела у вези је с предањима о богатству и издашности планских рудника, као и о знаменитој "великој вароши Плани" из српског средњег века. У свим наведеним значењима Плана је у општој употреби само у најближој околини засеока, док у удаљенијим пределима Плана означава само "заселак" – мало село на Копаонику.

Многи и разноврсни трагови живота града и рудника у рејону Плане сачували су се у материјалним остацима, називима места и предањима. Највише трагова се везују за стару рударску радњу планског рејона. Селиште под Вучаком је на странама Царинског потока. Цело је обрађено (њиве и баште). Приликом обраде земљишта наилазило се на "дуваре", темеље од кућа и зграда око куће, цеви од печене глине, па глеђосане; у ствари трагови градског водовода; клинце од кованог гвожђа, рбине од грнчарије, "старинске" новце, поједине делове накита махом прстење. Судећи по нађеним остацима старијег живота могло би се закључити да је овде било средњовековно трговачко насеље Плана. Међу остацима кућа и зграда је Кулина. Под дебелим бусеном траве распознају се темељи четвороугаоне куле зидане каменом заливаног кречним малтером. Ово би била средњовековна рударска кула ради одбране у случају напада, карактеристична за рударска насеља која у близини немају тврђаве. У Селишту су две црквине. У црквини на Брду, на десној страни долине Царинског потока, на црквеним темељима недавно су озидани зидови висине 1–1,2 м. Црквени храм био је посвећен Св. пр. Илији. У црквеном поду је надгробна плоча с натписом старом црквеном ћирилицом. Више црквине је старо гробље. Гробови су обележени великим блоковима стена и на њима нема никаквих ознака. Ниже црквине, спуштајући се Кижи, неке њиве су на месту званом Попова страна. По предању ово земљиште држао је свештеник градске цркве. Друга црквина је на левој страни Царинског потока, према црквини на Брду; на лепом је положају. Од ове црквине стоје рушевине од камења и кречне сиге. Из Селишта ишао је пут у Цеовиште-Цовиште. Више пута у Коваче, виде се трагови старог пута на дужини 80–100 м. Над Селиштем, под Главицом избија извор Чуња. Мештани су на Чуњи откопали "чунце" (= чунак, глеђосане цеви) водовода. По "чунцима" извор је прозван Чуња. У близини извора ископана је "остава" старинског новца. Ниже Главице је узвишење Тамничко брдо, а у подножју узвишења је некаква подземна шупљина, кажу "Тамница". Има предања да су "Римљани" – "Латини" у Плани имали суд на коме се судило самим Дубровчанима. Осуђене за тежу кривицу затварали су у тамницу, а осуђене на смрт вешањем вешали су на месту Вешалице. Место је на десној страни Киже-Планске реке и под Поповом страном. Јанкова вода у Плани и Јанковац, брдо у засеоку Ковачима зове се по Јанку, великом богаташу. Кућа овог Јанка била је на брегу, данашњем Јанковцу. Прича се да је Јанко од куће догонио стадо од хиљаду глава оваца и напасао га око извора Киже–Планске реке. Умро је изненада негде у близини извора данашње Јанкове воде, и на месту где га је смрт затекла, сахрањен је са златним штапом.

До рудишта Цеовишта – Цовишта је место Трговиште. Овде се трговало рудама, што би их рудари ископали у Цеовишту. Градски трг сједним пазарним даном у недељи био је над Селиштем, на месту званом Пазариште. Према неким знацима изгледа да је Плана могла имати јавна купатила.

Више Трговишта је до Илиџе. Овај назив опомиње на бању – купатила на том месту.

Порекло становништва.

Родови.

-Тривуновићи (8 кућа, Св. Јован Крститељ и Св. Јован Претеча), доводе порекло од претка Милутина Тривуновића, од Лопаћана из засеока Војмиловића. Милутин је прешао отуд "има више од две стотине година". Како у прво време по доласку није имао суседа, позвао је из Барина у Јелакцу и настанио поред себе Богоја, претка данашњих:

-Богојевића – Баринаца (9 кућа, Св. Арханђео, у новембру). Доцније Милутин је прихватио и настанио поред Богоја Стевана Богићевића "бежанца" – "Арнаутина", од Тутина на Горњем Ибр од кога су:

-Богићевићи су најдаљом старином из племена Мораче. Има их 3 куће и славе Св. Архангела и стари славу Велику Госпојину. Они су од Жура –Журићи.

Заселак ПУПАВНЕ

Мали заселак је западно и ниже села Плане, под брдом Разлећем, на десној страни долине Киже–Планске реке.

Пије се вода из реке.

Делови атара називају се: Побрњица, Борова раван, Њиве испод Победице, Селиште, Ђурђевице, Осоје, Брегови, Крш, Самар и Црвени брег.

У засеоку је само једна кућна група. Куће су уједном низу. Гробље је ниже кућа, у Реци — Кижи.

Пупавне је старо насеље. помиње се први пут као насеље у повељи краља Стефана Првовенчаног Жичи; краљ је писао Жичи и Гвочаниву с Пупавними. Вук је забележио Пупавње, село у кнежини Јошаници, нахији новопазарској.

Године 1874. Пупавња има 5 кућа. Земљиште у Селишту је пуно неравнина. За улегнућа у земљишту кажу да су "рупе" од кућа и зграда. Данашњи становници мисле да је најстарије насеље било у Селишту – средњовековни Пупавни. За Ђурђевицу (под Влахом) тврде да је некад била настањено место.

Порекло становништва.

Родови.

-Чингелићи – Марковићи (9 кућа, Св. Алимпије Столпник и Св. Ђурђе, 23. априла) су непознатог порекла. У Чингелиће су ушли "миражџије" из Гокчанице:

-Милојевић (1 кућа, Мратин дан и женина слава Св. Алимпије), од Милојевића — Понораца из засеока Добре Букве и:

-Косовац (1 кућа, Св. Јован Крститељ и слава мираза Св. Алимпије), од Косоваца из Борова.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Ковачи (Рашка) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Војмиловићи ( засеоци Војмилоићи, Дубраве, Пековићи), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Заселак ВОЈМИЛОВИЋИ

Положај засеока.

Заселак је на заравни, у западном подножју Витуша (1280м) и на левој страни долине Ковачке (Попске —Главске) реке, десне притоке Јошанице.

Воде.

Пије се вода са извора. Вода изван насеља, у планини, је Извор на Витушу.

Земље и шуме.

Делови атара називају се: Река, Дуковац, Њиве у Долу, Њиве у Вилиповцу, Матовац, Њиве код Гробља, Селиште, Мазнице, Илина раван, Павлиш, Заборје, Главичица, Драшићи, Равна, Ливада у Пољу, Јабуковац, Баре, Крушевље, Брезје, Грота, Вртаче, Лаз, Глава и Преседла.

Тип засеока.

Издвајају се две кућне групе и оне су наблизу. Заједничко гробље Војмиловића и суседног засеока Пековића је на Заборју.

Историјат засеока.

Село Војмиловићи записано је у Крушевском поменику. Године 1812. село Војмиловићи спадало је у Кнежину Јошаницу и нахију новопазарску.

Године 1891. Војмиловићи и заселак Дубраве имају 54 пореске главе.

По попису 1921. заселак Војмиловићи има 15 домаћинстава, са 70 чланова, а 1948. у засеоку Војмиловићима има 45 домаћинстава, са 369 чланова.

Старине.

Селиште је најраније настањени део Војмиловића. Овде је било село и за турске владавине. У селу су седели Миновићи, сада у Дубову — Гокчанци, а осим њих и други преци Лопаћана, Ту је остало њихово гробље. На Црквењаку су остаци неког још старијег гробља.

Порекло становништва.

Родови.

Око 1650. године су се доселили далеки преци:

-Лопаћана Раковића и Костовића (9 кућа, Св. Јован, 7. јануара и Св. Јован Претеча, 24. јануара) из Лопата у Левој реци у Васојевићима. Нису пореклом од Васојевића. Њихови многобројни сродници из Лопата су се одселили и настанили у селима Подибра и Гокчанице, Александровачке Жупе и насељима на Копаонику. Позната су њихова презимена:

-Вајтиловци, Миновићи, Милетићи, Стевовићи, Чеврљаковићи и друга. Ови Јовањчани не орођавају се већ само "држе" кумство, а да се не би орођавали међу собом.

Скоро је протекао читав век од доласка Лопаћана, па су овамо прешли:

-Караџе — Лачневци, Милојевићи (2 куће, Св. Никола зимњи и Св. Агатоник) из Мечкара у Црној Глави.

Заселак ДУБРАВЕ

Положај насеља.

Засеок Дубраве налази се на Дубравском брду, источно од Војмиловића.

Воде.

Пије се вода с извора. Воде се зову: Јавор, Извор у Јаснића, Извор у Дубравски корита.

Земље и шуме.

Потеси су: Дубравске њиве и Дубравска корита. Гробље је на Дубравском брду.

Историјат насеља.

Године 1812. село Дубраве спадало је у Кнежину Јошаницу, Нахију новопазарску. Године 1874. у Дубравама има 14 кућа. Године 1921. у Дубравама су 18 домаћинстава, са 95 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

-Петровићи, Симовићи, Курсулићи, Каровићи, Јовановићи (10 кућа, Ђурђиц 3. новембра и Ђурђевдан), старином из племена Дробњака, дошли су пре Карађорђевог устанка у село Цветке у Рудничком Поморављу. Из Цветака неки њихови сродници су прешли у подибарско село Драгосинце, а отуда су се доселили у Дубраве. Издају се за потомке славног мегданџије –јунака Јована Курсуле. Данашњи Курсулићи у Јошаничкој Бањи, месту-варошици Рашкој и у Београду су Курсулићи из Дубрава. Бројни Дубравци у Гокчаници, Подибру и у Западно–моравском Поморављу су од овог рода.

-Јаснићи (2 куће, Св. Врачеви 1. јула и 1. новембра) доселио се предак из Забрђа на Рогозни, има више од сто педесет година. У Јасниће су ушли "призети":

-Јанковићи (3 куће, Св. Никола и женина слава Св. Врачеви), од Јанковића из Криве Реке.

-Раковић (1 кућа, Св. Јован зимскии и Св Врачеви) од Лопаћана Раковића из Војмиловића.

-Кулиза –Понорац (1 кућа), од Понораца Ружића (1 кућа, Св. Мрата и Св. Врачеви), из Црвња у Гокчаници,

У Светођорце су дошли призети:

-Кулиза - Максић (1 кућа, и Мали Св. Арханђео 6. септембра), од Кулиза Максића из Криве Реке.

-Главчић (1 кућа, Св. Никола и женина слава Ђурђиц), од Главчића из засеока глава у Кованима.

-Краговић (Св. Архангео, 8. новембра и Ђурђиц), од Краговића из Боћа.

У Краговиће "ушао је" призет:

-Бачевић (1кућа, Св. Архангео), од Бачевића из Рокца.

Заселак ПЕКОВИЋИ

Положај засеока.

Заселак је северно од Дубрава, на Пековском брду.

Воде.

Пије се само вода са извора.

Земље и шуме.

Потеси су: Пековићи, Пековско поље и Пековски крш.

Име и тип засеока.

Име засеоку дали су његови оснивачи Пековићи. Постоји подела засеока на крајеве: Горњи Пековићи и Доњи Пековићи. Заједничко гробље Пековића и Дубрава је на Дубравском брду.

Порекло становништва.

Родови:

-Пековићи (8 кућа, Св. Арханђео 8. новембра). Прешао је прадед од Пецића, "аранђелаца" (Св. Арханђео) из Јелакца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Војмиловићи (Рашка) appeared first on Порекло.